01. септембар 2011.

Данко Поповић о 27. марту 1941. године и ђенералу Недићу



Данко Поповић је рођен 1928. године у Аранђеловцу. Гимназију је завршио у Аранђеловцу, а дипломирао је на Правном факултету у Београду. Објављене књиге: Свечаности, Чарапићи, Кукуријек и кост, Слово љубве, Официри, Кућа Лукића, Стражилово, Карађорђева смрт, Господари, Књига о Милутину, Време лажи.


"Време лажи"
 
-Шта мислите о 27. марту 1941. године?
 
Залетели су се у рат. Као да су се бојали да ће их рат мимоићи. Као да нису знали у каквој држави и с ким у тој држави живе. Као да нису знали за усташки покрет и македонски ВМРО. Нису проценили како ће Хитлер бити дочекан у Загребу и како ће Арнаути дочекати Итаијане на Косову и Метохији? Нису знали за стање у Војводини. На шта су рачунали, у кога су се уздали да ће, колико-толико, да брани Југославију? Зар су заиста ти официри мислили да ће моћи да развуку Србе дуж граница читаве Југославије и да ће на толиком фронту моћи да понове подвиге Србије из претходних ратова?

-Устаљено је мишљење да је 27. март израз воље целог српског народа.
 
Нећете ваљда рећи да је на тим демонстрацијама учествовао читав српски народ? Народ не воли рат. А још се нису биле залечиле ране ни из претходног рата. Уосталом, оставимо народ на миру све док се о томе не изјасни, плебисцитарно.

-Без обзира на то који је део народа у питању, тада је српски народ поступио у складу са својим историјским традицијама.
 
То је прича о роматизму. И знак недозрелости за политичко расуђивање. То је наопако схватање косовског завета.
Не смеју се велике и судбоносне одлуке доносити на основу гусларских песама.

-А да тада нисмо ушли у рат?
 
Да тада нисмо ушли у рат, да ли бисмо имали Јасеновац и геноцидне злочине над Србима широм Југославије? Да ли би било страдања Срба на Косову, и онда и сада? Да ли би било стрељања ђака у Крагујевцу, Краљеву и широм земље? Да ли би српски народ био изложен уништавању од стране Хрвата, Албанаца, муслимана, Немаца, Бугара? Не верујем да би комунисти отели власт, а онда не би било ни српске трагедије на Сремском фронту. Вероватно би до сада било три милиона Срба више, а ја мислим да је то важно и да то морамо схватити и бар накнадно друкчије гледати на личности које су све ово, још тада, узимале у обзир. У сваком случају, земља би данас била стабилна, демократски уређена, не би била економски опустошена и не би нам највиспренији и најсрчанији део народа био у туђини.

-Сматра се да је генерал Милан Недић окупио добар део ондашње српске интелигенције. Какав однос ти људи данас имају према нашој интелигенцији?
 
Огорчени су на српску интелигенцију. "Нисте смели - говорио ми је бивши Недићев официр, негдашњи Београђанин - нисте смели да прихватите оцену коју су комунисти дали о ђенералу Недићу. Зар се нисте сетили Недићевих заслуга за збрињавање избеглица из Независне Државе Хрвастке? Зар се нисте сетили свих оних српских младића који су преживели рат захваљујући томе што су Недићеве снаге ангажоване да замене окупационе јединице? Српска интелигенција се огрешила о ђенерала Недића, заборавила је да ђенерал није тај који својим акцијама изазива стрељање ђака у Крагујевцу и није као други закопао тридесет пет хиљада српских младића у Срему. Зна се ко за шта треба да одговара. Ђенерал Недић је знао да ће Немци изгубити рат и да ће он, од стране победника, бити осуђен и стрељан, али ђенерал Недић је жртвовао себе да би сачувао Србију од много већих страдања. Он је за Србију жртвовао не само свој живот, него и своју част."