22. септембар 2011.

Joachim Peiper (1915 - 1976)



Joachim Peiper (1915 - 1976) познатији и као "Jochen Peiper" (Јокен Пајпер) као надимак за немачко име Јоаким, рођен у Берлину 30. јануара 1915. године, био је виши официр Waffen SS-а и командир у Panzer кампањи од 1939. до 1945. Његов отац је такође био ветеран 1. св. рата, а имао је и два рођена брата, Ханса и Хорста. До краја своје војне каријере, Пајпер је био најмлађи пуковник Waffen SS-а, званично SS Standartenführer Јоаким Пајпер, 1. SS оклопна дивизија, лична гарда Адолфа Хитлера. Пајпер је био регрутован у СС 1935. након дипломирања на факултету. Сеп Дитрих (Sepp Dietrich) лично je прегледао Пајперову пријаву и признао га у 1. SS "Leibstandarte Adolf Hitler" (лична гарда Адолфа Хитлера), који је касније поново формиран као Вафен СС, борбена јединица СС-а по избијању рата 2. св. рата. Првобитно је служио као ађутант и помоћник за особље Хајнриха Химлера пре преласка на командно место различитих оклопних јединица у оквиру 1. регименте СС-а "Лична гарда Адолфа Хитлера". Док је радио код Химлера, Пајпер je упознао и оженио своју жену, Sigurd, са којом је касније имао троје деце: Hinrich, Elke, and Silke. Химлер је посебно био наклоњен младом Пајперу и заложио се да Пајпер због својих заслуга буде унапређен. Тако је са само 29 година Пајпер постао пуковник Вафен СС-а, веома поштован међу својим саборцима и носилац једног од највиших одликовања рата Немачке, Витешки крст са мачевима лично му је доделио Адолф Хитлер. Пајпер је био вешт лидер и вођа у борби и учествовао је у више великих оклопних битака током рата. Људи под његовом командом су му били веома лојални, многи су га сматрали "харизматичним вођом." Пајпер је учествовао у неким од најзначајнијих и најпознатијих битака 2. св. рата; то су две битке за Харков и у Курској офанзиви 1943. на источном фронту у СССР. Једном приликом Пајпер је водио жестоке битке око града La Gleiz, Белгије, а одступио је тек пошто је остао без горива. Пајпер је због тога био присиљен да напусти више од стотину возила у граду, укључујући и шест тенкова Тигар 2, и успео је да пробије свој пут назад у немачке линије са свега 800 људи пешице без и једног оклопног возила. Пајпер је такође био оптужен, али никада није процесуиран за тзв. "Бовес масакр". Једном приликом, док се налазио (био стациониран) у Италији, Пајпер је открио да је италијанска влада заробили групу Јевреја. Пајпер је тражио да му се они доделе, а затим их је све ослободио и пустио. Један од Јевреја био је рабин, који је касније сведочио о љубазности Пајпера током суђења за ратне злочине.


По завршетку Другог светског рата, Пајпер и други припадници Вафен СС су суђени за ратне злочине поводом тзв. "Малмеди масакра". Пајпер би се добровољно изјаснио кривим и желео је да преузме сву кривицу на себе иако није био крив, само ако би суд ослободио кривице његове потчињене саборце. Суд је одбио. Мајор Harold D. McCown, командант батаљона 30. пешадијске дивизије и 119. пука америчке војске сведочио је током суђења да је разговарао пола ноћи са Пајпером где му је овај наводно "признао да је лично убио једног заробљеног америчког војника" иако се то није десило, јер је желео да преузме сву кривицу на себе и да се његови људи ослободе сваке кривице. McCown је такође изјавио да није имао сазнања да је било ратних заробљеника који су убијени. Чак и тако, Пајпер је проглашен кривим и осуђен на смрт вешањем, као и многи од његових потчињених сабораца. Пајпер је касније затражио да се смртна казна над његовим људима изврши барем часно стрељањем, али је и ту био одбијен. Међутим, због проблема са тзв. "доказима" предочених против њих, многи војници под његовом командом су били премлаћивани од стране америчких стражара и присиљени да признају злочине које никада нису ни починили. Због тога су многима осуђеним за тзв. "Малмеди масакр" и њихове смртне казне касније преиначена на доживотне или временске казне. Пајпер је пуштен на условну слободу из затвора крајем децембра 1956, након што је одслужио више од 11 година затвора, већи део тога у самици. После пуштања на слободу Пајпер је на крају отишао да живи у место Травес, у Француској, а издржавао се и живео као преводилац. Након неколико директних претњи смрћу, Пајпер је убијен у препаду на његову кућу, 13. јула 1976. године. Нападачи никада нису откривени, али се сумња да је то био злочин француских комуниста.