19. јануар 2012.

НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИСТА



Да би сте били националсоцијалиста, бели револуционар у савременом свету је најтежи задатак кога се можете прихватити. Ни један други “стил живота” није са толико мржње нападан као овај. Влада, медији, свака културна и политичка институција, Холивуд, и чак чланови породице су повезани против нас. Скоро разбијајуће врше притисак на нас, позивајући да се предамо. Сваки дан лавина од превара и лажи бива срушена на нас. Ми смо увређени и ћушнути од људи за које ризикујемо животе и слободу да их спасемо. Ми желимо да ослободимо наш народ од политичке тираније и расног поробљавања, зато нас и мрзе, и удружују снаге марширајући против нас са истим рептилима који желе заувек да нас поробе.

Ово је један од многих разлога зашто тако много покрета не опстаје дуго. Они једноставно не могу носити притисак и постају везане вреће и нонконформисти. Бескрајне бране увреда запаљених од система, њихових родитеља, пријатеља и супруга је превише за њих. Они се затворе и одбаце своја национал-социјалистичка убеђења. Очисте себе од својих “расистичких грехова“ и придруже се свету брзог времена, и безумном материјализму. Они пречисте себе сами од “безвредних“ вредности као што су част, храброст, осећај исправног и кривог. Они поново постану “добри Американци“. Укључе телевизију и смеју се са остатком системлија до поновног укључивања.

Преко година ја сам сведок овог времена и времена опет. То ме чинило веома љутим, али сада сам нашао да ме рађе забавља. Посматрајући патетични спектакл једног од малих слабића после порицања о националсоцијализму и повратку у друштво Z.O.G.-а, даје снагу мојој сопственој одлучности да истрајем у борби. То ми даје осећај да сам један од одабраних, војник у елити борбених снага националсоцијализма.

Искрени националсоцијалиста никада не улази у покрет зарад неког персоналног добитка. Он улази у битку за јединствену сврху борбе против непријатеља свог народа. Командант Роквел рекао да је сврха сваког живота борба за оно у шта верујеш и уживај у њој колико год можеш. Националсоцијалисти се боре против свих оних који траже да униште нашу белу расу и да се забаве чинећи то. Реч “забава“ значи све што није досадно, и проводити се сам ратујући до смрти против Јевреја и њихових керова дефинитивно није досадно.

Националсоцијалиста мора усвојити аристократски концепт живота. Мора схватити цињеницу да Аријевац достиже потпуни потенцијал само када одбаци своју бригу за материјални комфор и живи робусним животом, животом аниниминираним делима хероизма и авантуре. Он мора комплетно окренути леђа свој дегенерисаности и себичном разврату од јевреског доминантног света. Он мора бити човек против времена. Све иза чега Јевреји стоје он се мора држати на одстојању.

Националсоцијалиста мрзи све што модерни капиталистичко-либерални свет представља. Он мрзи систем са свом горећом мржњом. Он мрзи његове лидере, његову културу, и његове хероје. Он је комплетно изолован од модерног света, и ужива у томе што је аутсајдер. Он мрзи помисао да се уклопи у крдо кукавица. Он гледа на себе као вука према осталој популацији оваца. Он је сјајна изолација. Изолазција надчовека.

Да би сте били прави националсоцијалиста морате овладати национал-социјалистицком идеологијом. Националсоцијалиста мора учити и читати дела теоретичара наше идеологије. Морате цитати Хитлера, Розенберга, Кодренауа, Ничеа, Роквела и Гебелса. Константно проучавајући студије националсоцијализма и теорије које ћете ви усађивати у своја национал-социјалистицка убеђења и прочистити свој ум и душу.

Читање и писање треба да у потпуности одвоје правог националсоцијалисту од гледања телевизије. Прави националсоцијалиста може толерисати само пола сата безумног show програма на нашој телевизијској сцени. Данашњи телевизијски програми створени су за системлије. Детињасте прљаве шале, детињасти музички видео, детињасте црно-љубачке прљавштине, и насиље је све што се даје на телевизији. Нема ничег што је вредно пажње да прави националсоцијалиста нађе нешто интересантно, осим документарца или неког старог вестерна у касне сате. Ја никада не верујем покрету који проводи сате иза електронског Јеврејина.

У додатку да презирући данашње телевизијске програме, националсоцијалиста никада не сме крочити унутра од било којих педерских ноћних клубова и спортских барова. Таква места су ништа друго него кућа расне издаје где мрзе сами себе и испиру мозак. Издајници беле расе, могу да оду да се напију, гледају кошарку, причају разне глупости, и да бирају “свог“ црњу. Шетња шумом је дивна алтернатива “разоноде“. Националсоцијалиста ужива у природи и много воли да чита добру литературу, да једе здраву храну, и да ужива са расно оданом аријевском женом.

Националсоцијалиста одбацује скоро све што представља модерно, стерилно, ружно, одвратно јеврејско друштво. Он ствара свој сопствени свет који нема ништа заједничко са мулти-расним, перверзним универзумом системија и њихових јеврејских господара.

Сви ти људи у његовом животу родитељи, стари школски другови, рођени брат, сестра, и девојка која не дели његова расна убеђења нестају из његовог света. Он одбацује све оне који покушавају да га врате у ужасни, отрован свет Јевреја. Он се не расправља са њима или их моли да схвате његове тачке гледишта, једноставно их брише из ума и прави се као да су мртви. Као што је Џо Томас рекао: ''Уместо да покушамо да образујемо људе који не виде наш пут, ми их отпишемо као непријатеље и неутралишемо од национал социјалистицке револуције''.

Изолујући себе од чланова породице, старих пријатеља, и такозваног “нормалног“ друштва је екстремно тежак задатак. Али је апсолутно неопходан. Када једном стави повез око руке са свастиком и декларише се као националсоцијалиста, он мора бити спреман на жртвовање које то захтева. Прави националсоцијалиста не само да ради дању и ноћу за циљ расне револуције у друштву, он се такође мора припремити да створи револуцију у себи. Он мора трансформисати себе у новог човека стоичке дисциплине о којој је говорио Адолф Хитлер. Људи као Хитлер и Командант Роквел морају постати његов узор. Он мора усадити себи све оно што они захтевају. Двадесетчетири часа на дан, он мора држати ову мисао: ''Ја сам националсоцијалиста, Хитлеров револуционар. Ја нисам део овога света. Сви они ко не деле наша убеђења су ништа''.

Модерна Америка није место за националсоцијалисту. Једино место које смо имали савршено као код куће спаљено је пре педесет година. Ми морамо радити да обновимо то друштво али морамо прво поћи од себе. Тетоваже у боји, одређене чизме и униформа јуришника не чине никога националсоцијалистом. Идеологија је све, и ми морамо учинити нашу идеологију вредном само живећи часним, храбрим, и стоичким животом. Ми морамо очистити себе од свих прљавштина и посветити сваки час нашем циљу, покрету, и успоменама на нашег бесмртног вођу Адолфа Хитлера.

Стив Бауерс