26. фебруар 2012.

НЕ КРАДИ ДРЖАВУ


Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу - како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више. Ко дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.

Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крвавили се, умирали. Безумниче! Кога крадеш? Крадеш своју најближу својту, која те из гробова проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји претци не признају ти право грађанства у овој њиховој држави; они те се отресају пред Богом и убрајају те у род пацова. Кад крадеш државу, крадеш отаџбину своју, земљу отаца својих; и крадеш браћу своју, синове и кћери отаца твојих. Замисли, да сви пођу за твојим примером; да сви почну красти државу своју - шта би било? Земља витезова и мученика претворила би се у јаму пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима, странцима из близа или издалека.

Гле, још плачу ратне удовице. Још се муче неодрасли сирочићи, питајући мајку, где им је отац. А мајка им одговара:

Погинуо је за ову државу. Потонуо је у море, и рибе су га појеле.

Ово није разговор једне мајке са својим сиротанима, него многих и многих хиљада мајки удовица са децом својом.

Зар тебе не хвата језа од оваквих разговора, који испуњавају ваздух који ти дишеш од Великог рата до данас? Како да се дрзнеш пружити руку у хазну државну, да украдеш, да заграбиш? У тој хазни је и крв погинулих ратника, и порез њихових удовица и сирочића. Крв и сузе крадеш кад државу крадеш. То ћеш дати својој деци да једу - ту крв и те сузе. Отров ћеш им дати, и потроваћеш их. Тако ћеш достојанство родитеља претворити у подлост убице.

Ово ти не знаш, и не верујеш. Јер не верујеш у живога и свевидећега Бога, страшног ревнитеља правде.

Гробља и олтари, то је твоја земља, Србине, то држава твоја. Било да орач оре по долини или по планини, изорава људске кости. То су већином кости твораца и браниоца државе. И још тако често завре плуг за зидине погребених цркава. То су задужбине и светилишта отаца твојих. Цела ти је земља покривена гробљима и олтарима, више него ма која друга на овом европском континенту. Шта представљају та гробља? Жртву људску за Божију правду.Жртвеник је, дакле, земља твоја у дужину и у ширину и у дубину. Хоћеш ли красти са тог жртвеника? Крађа на гробљу назива се мародерство; крађа у храму - светотатство. Хоћеш ли овим титулама на себи заменити титуле твојих предака, који су се звали свеци, јунаци, родољуби, мученици? Хоћеш ли крађом са гробља и олтара понизити и окаљати оно морално племство које је најсјајније наслеђе твоје и твога народа? Твоја земља није нека безљудна прашума, у којој су само кости зверова. Твоја је земља прастаро насеље људско, прастаро бојиште за царство небеско, "за крст часни и слободу златну", прастаро гробље људско и светилиште Божје. Величина греха цени се и по месту где се грех учини. Исти грех кад се учини у прашуми и у храму, различито се цени и различито осуђује. Крађа на гробљу и у храму много теже се кажњава него крађа у прашуми.

Да ли си мислио о овоме? Да ли осетио ово? Да ли си мислио о томе, зашто Бог спушта и попушта толике ударе на тебе? Да ли си се кад запитао: зашто су удари судбе тежи у овој земљи него у многим другим земљама?

Зато што је ова земља покривена мученичким гробљима и светим храмовима више него друге земље, и што се тежина греха цени по месту где је грех учињен. То је закон вечне Етике, чију жаоку ти осећаш тако често и тако болно на светој земљи својој.

Не кради. Не кради земљу своју и државу своју, ако желиш да вечна Етика увуче натраг жаоке своје и почне лити мед на усне твоје и на усне деце твоје.

Но доћи ће час кад ћеш сазнати и поверовати, али тај час може бити тринаести.

Увреда је кажњива. Ко увреди једнога човека кажњава се за увреду једнога; ко увреди многе људе, кажњава се за увреду многих. Ко увреди државу, кажњава се за увреду милиона људи.

Тако и ко нанесе штету појединцу, или многима, или целој држави. Ко учини штету држави, учинио је штету милионима грађана те државе. Отуда је крађа од државе далеко већи преступ него крађа од појединих људи.

И још: ко украде од појединца, украде од имућнога, од онога који има. Ко пак украде од државе, тај украде од свију који плаћају порез држави, то јест не само од имућних него и од сиромаха, јер порез држави плаћају и сиромаси, слуге и слушкиње, аргати и надничари, праље и послужитељи, печалбари по туђим земљама и бедни трудбеници по рудокопима испод земље, и сељак који оре са кравама, и самохрани старци и старице, и чистачи улица. За порез продаје се сиромаху кућа, и овца, и бакрач, и све покућанство. Човек који нема ништа, мора да позајми и да плати порез. Државно благо заливено је потоцима зноја и суза сиротињских. Пут којим то благо тече у државну благајну испуњен је вапајем и ридањем. Заиста, тешко је замислити веће непоштење н е г о пружити руку и украсти од тога општег, државног блага. И тешко је замислити веће глупости од те.

Ја кажем, да је крађа од државе велика глупост; не само велико непоштење него и велика глупост. Велико непоштење, јер ко краде од државе, краде и од онога који нема, тј. коме је продата и последња имовина за порез или ко је узајмио да би се држави одужио. Но и велика глупост; ево како и зашто:

Ко украде од државе тај улази у непријатељство са државом. Он и држава постају као зараћене стране. Он почне мрзети државу и држава њега. Нико толико не говори против државе колико онај ко краде државу. То је заиста за дивљење и за причу. Но то је факат и искуство. Поштен занатлија, коме је бакрач продат за порез државни, не говори толико против државе колико то чини лопов који краде државно благо, или ма какву државну имовину. Јер свак ко краде, омрзне онога од кога краде. Ко краде од државе, омрзне државу, и убрзо он осети, да и држава њега мрзи, тј. да га мрзе сви грађани државе. Он онда све више краде од државе, све више мрзи државу и све гласније виче на државу. Нико заиста толико не виче на државу колико лопов који поткрада државу. Он не зна зашто виче, али га нешто гони да виче на државу. У ствари он се виком на државу брани од државе, од државне мржње, од мржње милиона грађана према њему као лопову државном. Он је усред те мржње као утопљеник усред мора. Иако у држави нико не зна да је он лопов осим њега и Бога, ипак сви грађани државе гледају на њ попреко и осећају мржњу према њему, не знајући ни сами зашто. И он ставља на супрот те мржње своју мржњу. Он виче на државу зато што је крив држави. Том виком он себе објављује као лопова државног. Но то је тајна за чуваре закона и реда у држави. То је рат невидљиви, психолошки, унутарњи. То свак не разуме; но то је јасно за богослова. Држава све више постаје пакао за онога ко краде државу. Зар дакле није глупост красти државу? И мачка се чува од крађе у кући кад види домаћина присутна, осим ако је слепа. За човека слепило, то је глупост. Само ко је глуп, тај краде у присуству свевидећег Бога, не мислећи о ударцима које не може избећи.

Потонулу лађу извадили људи из дубине морске. При томе послу сви су се намучили, неки осакатили, а неки чак животом платили. Но кад је лађа спасена, сви су се радовали и почели лађу оправљати и уређивати. Но нашли се зли људи, који су почели красти са лађе даске и ексере, точкове и ужета, челичне шипке и синџире; неки су украли степенице, неки чак пробушили бок од лађе да би узели штогод из доњих магацина; други опет покрали електричне лампе и жице. Зар неће таква лађа опет потонула? Поштени путници на лађи мало слуте да су у опасности. Но кад вода груне у лађу и светлост се погаси на лађи, затрубиће капетан и позвати све путнике да помогну спасавати лађу, али - може бити доцкан. И кад буде доцкан, лађа ће поново потонути у дубину морску.

Примени ову слику на историју твоје државе, и страх ће ти укочити руке да не крадеш. Није ли твоја државна лађа била 500 година под водом? Сад је лађа извучена из дубине, а ја ти рекох раније по какву и колику цену. Да не говорим о поднетом труду и зноју и мукама неколиких поколења око спасавања лађе -: војске и војске нашле су смрт у дубини док се државна лађа спасла и поново изашла на светлост Сунца. А број осакаћених, ослепљених, унакажених, пребијених, па број удовица, па сирочади, - ко може све те бројеве сабрати за последњих сто и тридесет година! И како да не буде проклет од Бога и од народа ко ради да државна лађа поново падне у пропаст?

Престани дакле красти, да не паднеш под клетву твораца државе и да не навучеш клетву на наследнике државе, на децу своју. Престани красти, престани красти, престани красти, и врати држави оно што си украо од државе.

Буди држави од користи. Не само не кради државу, него буди јој од користи. Подај, подај, помози јој. Ако си до сад поткрадао своју државу, врати двоструко ако нећеш четвороструко као што је учинио непоштени Закхеј кад је осетио страшно присуство Бога и обратио се поштењу. Врати бар двоструко; врати одмах; врати да нико не зна. Знаће Онај који све зна, а народ ће осетити, и сви грађани промениће непријатељски став према теби. И деца твоја биће здрава и напредна.

Ако примаш какву плачу од државе, сматрај да више примаш него што заслужујеш и буди благодаран држави.

Ако позајмљујеш или продајеш нешто држави, не прецењуј и не уцењуј. Него тражи мању добит од државе него што би тражио од појединца.

Ако лиферујеш држави, лиферуј по погодби тачно и часно, и подај нешто више и боље -, а никад мање и горе - него што је погодба.

Ако купујеш за државу материјал у иностранству, не примај лични проценат који ти нуде страни фабриканти и трговци. Јер оно што тобож теби на дар дају, стављају на рачун твоје државе по неким видом. И тако тебе чине лоповом твоје државе. Буди задовољан са путним трошковима и дневницама које ти држава даје, па чак и од овога нешто уштеди и врати држави.

Учини за државу увек више него што те држава плаћа. Само тим вишком мери се родољубље. И само се помоћу тих вишкова може држава одржати и унапредити.

Не износи свој новац из своје државе у туђу државу. Тиме чиниш част туђој држави, а понижење и штету својој. И ово је крађа и проклетство. Она је држава најсигурнија-без обзира на њену величину-где влада највеће поштење. Ти чиниш своју државу несигурном својим непоштењем. Знај, да ако пропадне твоја држава, и ти ћеш пропасти у њој пре него што прескочиш границу и загрлиш свој новац у туђој земљи. Твој живот пропашће у твојој држави, а твој новац у туђој. То је обична освета Вечне Правде, која гледа и види. Безумник чува, а не зна за кога чува, каже непогрешна Књига.

Не прецењуј што дајеш држави; не потцењуј што примаш од државе.

Не наплати две плате за једну услугу држави: крађа је и проклетство.

Не одсеци кришом једно дрво из државне шуме: крађа је и проклетство.

Не заузми и не преори државну земљу: крађа је и проклетство.

Не узми ниједну ствар из државног слагалишта и ниједну пару из државне благајне: крађа је и проклетство.

Ко украде један динар од приватног човека, одговара за једну крађу јер је покрао једног човека. Ко украде један динар од државе, рецимо од Југославије, тај је покрао 15 милиона душа те државе. Тај је одговоран за 15 милиона крађа.

Ако су људски судови немоћни да то схвате и казне, казниће Онај који све види, све зна, који државе даје и одузима, који суди по вечној правди, и који кад осуди на вечну робију, онда је робија уистини вечита.

Нека чују дакле и упамте ову реч они који се лакоме на државно добро:

Ко год изврши једну крађу државне имовине, аутоматски је одговоран у Југославији за 15 милиона крађа.

*          *          *          *          *          *          *          *          *


Поштени стварају и држе државу

Или како су сељаци шумадијски поштовали и помагали своју државу.


Познато је како је кнез Милош у младости својој служио код неког домаћина газда Аксентија у селу Добрињу. Доцније је Милош постао устаник и војвода и кнез. Као кнез и господар малене сељачке државе сети се Милош свога негдашњег газде Аксентија, па га позове к себи у госте. Када Аксентије дође, кнез Милош га срдачно дочека и задржа дуже времена као свога госта. Па кад су се наразговарали о свему што је било и прошло, поведе домаћин свога госта да му покаже благајну државну. У благајни је лежао разнолик новац, гомиле и вреће сребра и злата и бакра. Задиви се Аксентије видећи толико благо како никад нигде није видео. А кнезу беше мило што се Аксентије тако задиви сабраној и уштеђеној имовини народној. Па хтеде се кнезу да мало искуша овога простог и неписменог сељака (какав је и он био), па му рече:

- Газда Аксо, чиниш волико, много си ти мени добра учинио кад сам служио код тебе. Не знам како да ти се одужим. Него ево узми од овога блага колико ти драго.

Аксентије се мало замисли, погледа у оне гомиле државнога блага, очи му заводнише од суза, па ће рећи кнезу:

- Господару, ово је заједничко благо целог народа. Па кад би свак одавде узео колико би хтео, брзо би тога блага нестало. Одавде се не узима него се овде додаје.

И рекавши ово, узе кесу иза појаса, раздреши гајтан, па извади два сребрна цванцика и баци на ону гомилу.

НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ

25. фебруар 2012.

МОЈА ОТАЏБИНА


Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.


Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.


У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.


И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,

Мој дом и моје рођено огњиште.

Ову песму је написао Алекса Шантић, један од највећих српских песника. Његове песме пуне су емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ. Био је оснивач културног листа „Зора“ и председник Српског певачког друштва „Гусле“.

24. фебруар 2012.

Шта је ACTA?


За људе који су тражили објашњење на српском о томе шта је ACTA, а и да сви схвате зашто је толико опасан и страшан овај споразум, ево најпопуларнијих видео клипова који то објашњавају уз симпатичне илустрације, а све то уз српски превод.

За све којима нису потребне илустрације и анимације, испод видео клипова је комплетно објашњење у обичном текст формату, да на миру без ометања прочитају.



ТЕКСТ ИЗ ПРВОГ ВИДЕА

Овај видео можда неће садржати најновије промене у ACTA тексту.
Свеједно, даће ти основну идеју о томе шта је ACTA и зашто би интернет требало да се бори против тога. – Анонимни

ACTA – Трговински Споразум Против Фалсификовања (ТСПФ)

Име је обмањујуће. Оригинална идеја ACTA -е је да међународно заштити интелектуалну својину.
Требало би да спречи фалсификовање производа и заштитног знака (традемарк-а) као што су лажне копије скупоцене робе, злоупотребљавање заштитних знакова, рецимо коришћење добро познате марке кола на тампонима, на пример прављење General Motors тампона.
Заштитила би инвестиције у истраживања и развој производа, нпр медицинске патенте фармацеутских производа. Такође би требало да подржи уметнике и новинаре и дозволи им да стварају квалитетније радове, и међународно усагласи законе ауторских права (copyright).

Звучи сјајно, зар не?

Али постоји зачкољица.

Оксфордски речник енглеског језика дефинише фалсификат као, цитирамо: “преварантска имитација нечега другог”.
Али када се file ископира путем интернета он је потпуно исти као оригинал. Није имитација. И није украден зато што оригинал није уклоњен. Информација је једноставно подељена бесплатно. Тако да фалсификовање нема никакве везе са тим.

Да објаснимо.
Појам “интелектуална својина” у ствари није нигде ни дефинисан у ACTA-и. Може да значи заштитни знак, али може да значи и било каква идеја или информација, што би касније могло да буде подложно ауторским правима, забрањено и криминализовано.

Ово ће имати огроман утицај на интернет какав познајемо.

Прави ACTA текст покрива огроман распон тема, и веома је комплексан и тежак за схватање. Тако да ћемо објаснити шта се дешава на интернету у хипотетичком поређењу са стварним светом.

Замисли да плаћаш кулинарски курс.
Током овог курса научиш како да спремиш јако укусну пржену пилетину.
Онда се вратиш кући и научиш своју жену овом рецепту. Али ево у чему је ствар: Према ACTA-и, сада сте обоје криминалци зато што сте поделили информацију која није бесплатна док си само ти платио да је научиш.

ACTA прописи су јасни: Када се сумњичиш да си делио информацију заштићену ауторским правима, у зависности у којој земљи живиш, твој приступ било којим курсевима ће бити блокиран, бићеш новчано кажњен или послат у затвор.
Али сигурно нико не би сазнао да сте делили знање тајном печеног пилета у приватности своје куће? И у праву сте, по садашњем закону нико ни не би. Међутим ACTA се овим бави кроз прекомерни надзор. Сва твоја комуникација ће бити праћена и не само твоја. Твоје породице, пријатеља, сви они ће бити посматрани, за сваки случај.

Али теби не треба приватност, грађанска права или слободе, јер ти немаш шта да сакријеш.
Да ли имаш?

Сада када знаш принципе, хајде да видимо како ће бити примењени на интернет када ACTA ступи на снагу.

Можеш да замислиш своју интернет везу као покретну траку која ради у два смера. Дуж покретне траке, пакети података долазе и одлазе из твог рачунара.
Под ACTA-ом, интернет провајдери, компаније којима плаћаш за приступ интернету, ће бити приморане да отворе и прегледају сваки појединачни пакет који ти примиш и пошаљеш у потрази за информацијама заштићеним ауторским правима. Ако примиш или пошаљеш ове информације неколико пута можеш бити искључен са интенета или се суочити са кривичним пријавама. То значи ако пошаљеш mp3 свом пријатељу преко instant messenger-а, поставиш видео са журке на којој се пуштала заштићена музика, или цитираш заштићени новински чланак у e-mailu

Готов си.
То је то.

Као да то није довољно, информација о новинском чланку коју си послао путем е-маила ће бити послата издавачу, и у зависности од њихових тврдњи можеш бити новчано кажњен или послат у затвор.
Интернет провајдери ће бити у обавези да константно проверавају да никакав материјал заштићен ауторским правима или линкови ка заштићеном материјалу не постоје на њиховим серверима.
Ово ће бити фатално за сајтове који имају било какав садржај створен од стране корисника, као што је музика, слике или видео. Како би YouTube или Twitter радили под оваквим законом?

Тако да је интернет каквим га познајемо на ивици уништења.

Мислиш да би новац од свих ових тужби бар користио креативним људима. Међутим музичари, писци, режисери, новинари, програмери и истраживачи такође губе, зато што су ограничени истим правилима. Заштићене идеје сада не могу да буду поново искоришћене, побољшане или даље развијене. Чак и делови реченица би могли да буду заштићени и ограничени ауторским правима.

Од целог споразума користи има само мали део индустрије, такозвана “медијска мафија”. Компаније које се баве медијским издаваштвом као што су RIAA и MPAA, које већ дуже време покушавају да реше “проблем интернета” који прети њиховом застарелом пословном моделу. ACTA је резултат њиховог лобирања код влада које учествују у преговорима.

Последње процуреле информације указују да ће технике које премошћују планирани филтер садржаја и блокирајућу инфраструктуру такоће бити незаконите.
А шта је најгоре? Да се све то ради у тајности. Ако сте из Европе, чак то раде људи који нису ни изабрани од стране јавности. На YouTube-у већ можете видети где ово води. Снимци нису доступни у неким географским областима. Ово опсесивно штићење од копирања је такође добар алат за сузбијање информација.
Једном када све технике за филтрирање и блокирање интернета буду спроведене, буквално све информације које спадају под заштиту ауторских права могу бити сузбијене.
Можда ваш критички блог или Twitter налог, или видео који сте направили о намештеним изборима и природним катастрофама, или чак слике ваших мачића.
ОК, можда не ваших мачића.
Сем ако нисте насликали Coca-Cola лого по њиховом крзну.

Ово све звучи невероватно за сваког ко је имао макар мали увид у то како интернет функционише. Али запамтите, они који раде на споразуму можда немају никакву представу о томе шта је интернет. Једном када споразум буде потписан, њихова правила ће морати да буду спроведена.
Последице са којима би морали да имамо посла су: Интернет цензура, ограничена слобода говора, губитак нет неутралности због ограничења коришћења одређених протокола, потпун надзор свих твојих интернет активности, губитак слободе и ограничавање грађанских права, казна – као што је губљење могућности приступа интернету.

И шта ћемо ми добити?
Ништа.

Сада је време да се делује за интернет.
Прогуглајте о ACTA.
Покрените своје твитове и Photoshop-ове.
Нека се зна да се нико не петља са интернетом и проширите борбу на улице.
Зауставите чудовиште.


ТЕКСТ ИЗ ДРУГОГ ВИДЕА

Можеш ли да замислиш како твој интернет провајдер надгледа све што радиш на интернету?
Можеш ли да замислиш да генерички лекови који могу да спасу хиљаде живота буду забрањени?
Можеш ли да замислиш да семена која би могла да нахране хиљаде буду контролисана и задржана у име патената?

Ово ће са ACTA-ом постати реалност.
ACTA је Трговински Споразум Против Фалсификовања (ТСПФ)
Маскиран као трговински споразум, ACTA иде много, много даље од тога.

Последње 3 године, о ACTA се тајно међу 39 земаља одвијају преговори. Међутим преговарачи нису демократско изабрани представници. Они не представљају нас, али они иза наших леђа одлучују о законима. Премошћавају наш демократски процес, намећу нове кривичне санкције да би зауставили дељење file-ова путем интернета.
АЦТА има циљ да интернет провајдере учини законски одговорним за оно што њихови корисници раде на интернету, претварајући их у приватну полицију и судије за ауторска права, цензуришући њихове мреже.

Негативне последице на слободан говор би биле страшне. У име патената, ACTA би давала великим корпорацијама моћ да зауставе генеричке лекове пре него што дођу до људи којима су потребни, и да зауставе употребу одређених семена за усеве.

Европски Парламент ће ускоро гласати о ACTA. Ово гласање ће бити прилика да се каже не једном за свагда овом опасном споразуму.
Као грађани, ми морамо да апелујемо на наше представнике да одбију ACTA.

НЕ ЗА ACTA.

Преузето: Техноблогија

Kosovo is Serbia - support from Ostrava

Острава, Чешка Република, 17.2.2012. године


КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА!

Отворено писмо Жандармерији од момка који је синоћ чувао барикаду


Док ти чуваш плату ја чувам свој дом. Сестру сам изгубио али нећу мајку. Оца сам изгубио али нећу очевину. Бранићу и мајку и огњиште док сам жив док ти браниш фотељу и новац а ја ти правим проблем како кажеш.
Да ли би ту цев коју си синоћ упирао у мене искористио када би добио наређење? Како можеш пред своју децу знајући да си учествовао да се одузму моја? Како можеш наређење да ставиш испред свог народа, морала и правде? Како уопште наређење можеш да ставиш испред једног поштеног и честитог човека?
Мој отац је погинуо бранећи отаџбину као твој колега, полицајац. Када би само знао да му је сина рођеног, његов брат по дужности у одбрани мира и отаџбине, угурао цевком аутомата у шиптарску злочиначку квази-републику.
Има ли срца под том фантомком? Чије је то срце?
Док себи смишљаш оправдања мисли и о томе како си ноћас издао своју децу, свог палог саборца, своју отаџбину којој си дао заклетву, свој народ који си се заклео да чуваш. Правиш границу између Србије и њеног срца. Између нас Срба на Косову и вас Срба из централне Србије. Докле иде то. Има ли Бога у теби?
Искрено,
Милан са барикада, момак који брани очевину

Преузето: Васељенска

21. фебруар 2012.

Српски витез са Космета - Зоран Вујoвић Вујке

На данашњи дан 2008. године, током протеста због нелегално проглашене независности Косова, коју су подржале САД-е незадовољни грађани Србије су запалили амбасаду САД-а. У згради амбасаде САДпогинуо је двадесетогодишњи студент менаџмента, Зоран Вујoвић Вујке.

Запаљена америчка амбасада и у њој Зоран Вујовић

Зоран Вујoвић је 1999. године, са породицом избегао из Приштине, пошто је породица протерана од стране НАТО окупатора и шиптарских терориста. Живео у Новом Саду. После гашења пожара ватрогасци су у згради амбасаде пронашли тело Зорана Вујoвића које је било угљенисано од пожара.


Српски витез са Космета! Зоран Вујовић - Вујке (1988 - 2008) 

Док с' Косова звона звоне и док божур пољем цвета, ти ћеш бити српски херој, српски витез са Космета! Зоран Вујовић - Вујке (1988 - 2008)

"У овим тренутцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренутцима... зовем их да палимо за Београд у четвртак, а њихови одговори су "не могу, идем да купим јакну", "излазим увече"... скроз сам се разочарао! Наравно има и оних, нормалних, који размишљају патриотски али смо у мањини..." -  написао је Зоран Вујовић Вујке на једном од форума само пар дана пре своје погибије.

Последње што је написао пре него што је погинуо


Зоран Вујовић Вујке

Зоран јесте био навијач Партизана, али је пре свега био Србин и српски херој!



20. фебруар 2012.

Протести у Чешкој због независности Космета


У Чешкој су у само неколико дана одржана два протеста подршке Србији.


Праг: ''Косово је увек било и биће Србија'', Протестујемо против отимања Косова'', Бунимо се против гажења међународног права'' су биле само неке од парола и повика, које су могле да се виде и чују 17. фебруара у центру Прага, пред кипом светог Вацлава. Протесте је, као и на сваку годишњицу до сада, организовало чешко удружење грађана Пријатељи Срба на Косову које је иницирао регионални лидер опозиционих чешких социјалдемократа Јарослав Фолдина.

Пријатељи Срба са Космета протестовали у Прагу

На демонстрацијама су се чуле и критике на рачун будућих кандидата за председника Чешке, који ће доћи пошто ће за годину дана истећи други и последњи мандат садашњем председнику Вацлаву Клаус, који је више пута одлучно критиковао одлуку чешке владе да већ у мају 2008. призна независно Косово.

Говорници су подсетили да су се главни кандидати за будућег председника кога ће Чеси први пут бирати на директним изборима, шеф чешке дипломатије Карел Шварценберг и бивши чешки привремени премијер на челу техничке владе Јан Фишер, политичари који су се руковали с косовским премијером Хашимом Тачијем.

"То нису наши кандидати", чуло се на данашњем протесту.

Јахлава:  Неколико десетина чланова Радничке странке социјалне правде (DSSS), организовало је протестну шетњу на улицама Јихлаве, града на граници Чешке и Моравске као подршку Србији против насилног одвајања Косова и Метохије. Ерик Лампрехт, покретач акције, жалио се пре почетка протеста на понашање полиције и што је над учесницима протеста спроведен процес лустрације. На скупу је поред осталих говорио и Томас Вандас, председник Радничке странке социјалне правде (ДССС), наследнице Радничке партије. Демонстрације су трајале сат времена и прошле су без већих инцидената.


Томас Вандас, велики пријатељ Србије и српског народа

У Чешкој су у само неколико дана одржана два протеста подршке Србији

Учесници протеста у Јихлави

19. фебруар 2012.

Warszawa: serbskie Kosowo, polski Śląsk



Око 1200 националиста, из различитих националниг организација учествовало је у протесту за српско Косово, одржаном у суботу, 18. фебруара у Варшави. Протест су организовали Аутономни националисти, Stowarzyszenie Zjednoczony Ursynów и Пољаци за српско Косово. У акцији су учествовали и активисти организације NOP. Протесту су присуствовали и националисти из Србије. Варшавом су гласно одјекивали повици 'Косово је српско, ''Шлезија је Пољска'', ''Косово је Србија'' и други националистички слогани. Од јавних личности виђени су Marek Skawiński, Artur Zawisza и Adam Gmurczyk, председник NOP-а.








Детаљније извештај (на пољском језику) и више слика можете погледати ОВДЕ.


18. фебруар 2012.

''Косово је српско'' - „Kosowo jest serbskie”

Głogów: 17. фебруара 2012. године на четврту годишњицу одвајање Косова, српске колевке, активисти и присталице NOP из Głogow-a, спровели су акцију у центру града и стали у одбрану косовских Срба. Носили су српску заставу и банере, и поделили стотине летака пролазницима. Акција је привукла пажњу локалних медија. На крају учесници протеста су запалили бакље и узвикивали пароле ''Косово је српско, Шлезија је пољска'' и ''Косово је само српско''






Rzeszów: 17. фебруара у Rzeszów-у спроведена је информативна кампања која подсећа, на оно што је створене пре четири године ''независна држава Косово'', српска земља.


Пољски народ нас је по ко зна који пут задужио и још једном показао да је велики пријатељ Србије и српског народа. Уредништво блога Борба14, у своје и у име српског народа се захваљује на свему. Велико хвала организацији NOP (Narodowe Odrodzenie Polski) и свима који су одвојили време и средства да покажу соладарност и пруже подршку српском народу на Космету.

Narodowe Odrodzenie Polski

17. фебруар 2012.

Отето Косово


Отето Косово

Следећи текст је преузет из чешког документарца о Космету ''Отето Косово''. У документарцу је приказана историја и догађања на Космету од првих долазака Шиптара па све до данас, изузев недавних немира на Космету, постављања барикада, пуцања плаћеничких војника, како на ненаоружане и беспомоћне људе тако и на кола Хитне помоћи, убијања, рањавања и лакших повређивања Срба. Наши људи, Срби, и дан-данас страдају на Косову и Метохији. Малтретирање и мучење Срба су учестале појаве. Мало се о томе прича, мало се прича о њиховим људским мукама. Интерјву са неколико лица (које можете погледати у документарцу), неке реченица које су сматране не толико важним, и не би ли се текст скратио су избачене. Овом приликом желимо да се захвалимо свим људима који су радили на овом документарцу и чешком народу који нам учестало пружа моралну подршку у борби за Космет. Свим Србима предлажемо да, ако већ нису, погледају овај документарац.




Косово и Метохија, углавном познато као Косово, је јужна српска покрајина, окупирана 1999. године од стране НАТО-а и налази се под влашћу администрације УН-а. Рекордна незапосленост, високи степен криминала, преостали Срби живе у гетима, док Косовски Албанци сањају о својој независној држави.

78 дана је трајало бомбардовање НАТО-а. Испаљено је преко 1000 ракета типа ''Томахавк''. Штета изности преко 100 милијарди долара. Срби су били кажњени за режим Слободана Милошевића, који је подржао српски народ у Хрватској и Босни и Херцеговини, и сада је био последњу битку против албанских сепаратиста на подручју Косова. У току бомбардовања измишљен је нови орвеловски појам: ''хуманитарно бомбардовање''.

Када је Турска империја напустила јужну Србију 1913. године, иза ње је остала разнолика мешавина етничких група. После сваког устанка Срба, а било их је много за 500 година турске окупације, уследила су масовна убиства Срба и њихова миграција на север. Турци су давали њихов иметак муслиманским досељеницима, већином етничким Албанцима. Међутим Срби су и даље чинили више од 50% становништва. Погрон над Србима је означио почетак првог светског рата. Аустро-Угарско царство је имало империјалистичке циљеве на Балкану, којима је самостална Србија била препрека. 2,5 милиона изгубљених српских живота, је била цена рата на почетку 20-ог века. Српска војска се повлачила али никада нијеи предавала.

Албански сепаратисти су били непријатељи Краљевине Југославије. Постојање Краљевине Југославије је била препрека стварању етнички чисте ''Велике Албаније''. Они су Албанији желели припојити Косово и Метохију, део Македоније, део Црне Горе, још један део Србије и северну Грчку. Необичан план са обзиром да Албанци на тој територији чине мање од половине становништва. Пролеће 1941. године Немачка започиње напад на Југославију. У Хрватској и БиХ Павељићеве усташе започињу истребљење Срба. Други светски рат однео је скоро два милиона српских живота. Италија је окупирала јужну Србију. под заштитом фашистичке Италије, албански националисти проглашавају ''Велику Албанију''. На Косову и Метохији, почиње етничко чишћење. Срби су убијани, њихова имовина отимана. За албанског шовинисту, убити Србина је био херојски чин. 70 000 српских породица је принуђено напустити Косово у паници. Оптор национал-социјалистичкој Немачкој на територији Југославије, су, осим ''националних'' снага пружали углавном комунисти. Међутим победа комуниста на крају рата није била победа и за косовске Србе. Маршал Тито декретом забрањује повратак неколико десетина хиљада Срба на Косово и њихове куће и земљу постепено додељује сиромашним Албанцима.

(1945-1948) - Сиромашне породице из Албаније напуштају своје домове и масовно прелазе у Југославију. Они добијају имовину Срба којима је забрањено да се врате на Косову и Метохију.То се одвија под паролом братства и јединства народа и народности. Након рата лице Југославије се мења. Претежно пољопривредна земља покреће своју производњу. Комунисти надгледају једнакост међу народима и народностима. Свако изражавање национализма се најоштрије кажњава. Чак и критика антиспрске политике се сматра изражавањем великосрпског национализма. Косовски Албанци уживају невиђени права, а њихов материјални и културни живот надмашује онај у Албанији. Они добијају своје школе, универзитет, радио, а напослетку и телевизију. Албанске породице имају много више деце и демографска слика се почиње радикално мењати.

1977 - Крај 70-их година прошлог века доноси почетак економске кризе у Југославији. Она најтеже погађа косовске Албанце. Недостатак стручности и слабо знање језика их спречавају да пронађу посао у другим крајевима, а на Косову посла нема. Многе албанске породице са много деце немају решено стамбено питање. Цена земљишта на Косову иде до нереалних висина. С намером да дођу до њене имовине, албански терористи су убили мужа и сина госпође Миличић. Документарни филм о животу Данице Миличић се није смео емитовати у бившој Југославији, због страха да би он нарушио братство и јединство народа и народности. Српско културно наслеђе и баштина се уништавају, као сведочанство хиљадугодишњег српског присуства. Нису поштеђена чак ни српска гробља. Устав из 1974. године ставља Косово под апсолутну власт косовских Албанаца. Срби и остале етничке групе почињу да протестују. Њихове вође се хапсе. Протестни митинзи пред парламентом не доводе ни до каквих побољшања.

(1985-1986) - Срби спонтано организују одбрану, али велики део ипак одлази на мирни север. Кад Југославија покушава увести закон и ред на југу, наилази на организовани отпор, као да је увођење реда и закона нешто што угњетава Албанце. Црвене заставе са звездама петокракама, албанским орлом и симболима ислама, стварају мешавину комунистичке агитације, религије и национализма. Не може бити ни речи о борби за грађанска права. Упркос свему томе, косовска полиција интервенише искључиво против Срба. Из догађаја који су уследили антисрпска политика је направила велики аргумент у своју корист. Нови шеф српских комуниста, Слободан Милошевић, долази на Косово. Срби су поново протестовали. Један од демостраната успева да приђе Милошевићу како би га обавестио о томе ко је наредио косовској полицији да бије косовске Србе, чему је он лично био сведок. ''Нико не сме да вас бије'', одговорио је на то Милошевић. Ове речи ће касније бити интерпретиране као пример великосрпског национализма. Устав из 1974. је укинут и Косово се враћа под власт српске државе. Права албанске мањине нису укинута, међутим већина Албанаца почиње с протестима. Они се затварају у своје заједнице и почињу стварати паралелне структуре. Албанска омладина често демонстрира, а сепаратистички покрет помаже комунистичка Албанија и албанска емиграција из целог света. Почетком 90-их година, демонстрације албанских сепаратиста узимају облик демократских револуција у бившим комунистичким државама. Да ли су циљ људска права или етнички чиста ''република Косово''? У то време је изашла књига ''Тероризмом до независности''. Тада сепаратистичким покретом почиње овладавати ОВК. У 1998.-ој години преко 400 албанаца је ликвидирано због неслагања са политиком сепаратиста. Те година је америчка влада прогласила ОВК терористичком организацијом, повезану са организованим криминалом. Војници ОВК се обучавају и наоружавају у Албанији. Албанија тако крши повељу УН-а и међународно право, постајући агресор. Окршају почињу у разним деловима Косова. Милошевић покушава придобити албанску популацију на Косову помоћу економских привилегија, бесповратним кредитима и нискокаматним зајмовима, они се ослобађају од плаћања пореза и плаћања струје. Организацији ОВК се ускоро придружује две хиљаде арапских муџахедина. Оружје се скупља од новца скупљеног продајом дроге, као и новца који прикупљају Албанци широм света. Када терористи почињу трпети поразе против Војске Југославије, они предлажу примирје. Када се постигне договор о прекиду ватре, то се искориштава за поновно заузимање терена с којег су били потуснути. Затим се почињу обрачунавати с Албанцима, који још увек одржавају пријатељске везе са Србима.

На Косову траје грађански рат. Држава Југославија се бори против терориста, али терористи имају велику подршку локалног становништва. У току војних операција, полиција покушава евакуисати жене и децу. С друге стране, ОВК их користи као живи штит. После завршетка чишћења терена, полиција их под пратњом одвози њиховим кућама. Одређен број људи је под присилом прикључен ОВК. Те људе полиција пушта да иду својим кућама. Заробљени комаданти и официри ОВК одлазе у затвор где ће чекати почетак суђења. За све време постојања, југословенско друштво није успело створити трајну добросуседску атмосферу у заједничком животу Албанаца и Срба. Десетине хиљаде људи беже из родних места због ратних сукова, да не би били искориштени као живи штит. Принуђени су да траже пребивалиште у суседним земљама, укључујући Србију. Албанска пропаганда тврди да Србија проводи геноцид на Албанцима. Косовске шуме почињу одавати своје тајне. Масовне гробнице људи различитих националности и етничких група су жртве ОВК. После завршетка рата заробљени војници ОВК су предати УН на Косову и нико од њих није одслужио затворску казну. Вести о злочинима су се веома тешко пробијале на запад, на пример вест о старој кречани у Клечки, где су такозвани борци за демократију из ОВК, спаљивали лешеве убијених југословенских грађана укључујући и жене и децу. Против браће Мазреку, који су силовали и потом убили девојчицу од 15 година је донета судска пресуда, међутим након рата они су изручени органима УН-а на Косову и потом ослобођени. Једнако као и други, на пример Хашим Тачи, звани ''Змија'' за којим је расписана потерница ИНТЕРПОЛА-а због бомбашког напада. То је исти Хашим Тачи који је као председник ''владе Косова'' прогласио независност у фебруару 2008. године. Почињу преговори између делегације југословенске владе и косовских албанаца. Споразум  предвиђа широку аутономију Албанаца унутар Србије. ОВК жели више. Делегација САД уноси три нова члана споразума, који значе практично окупацију земље од стране НАТО-а, док је за делегацију Југославије ово неприхватљиво. Администрација САД више не скрива своје симпатије за ОВК. Затим долази случај Рачак. Тамо су пронађени лешеви људи у цивилу. Дипломата САД- окривљује Србе за злочин. Још један разлог за бомбардовање. Авијација НАТО-а започиње бомбардовати војне циљеве у Србији, а затим и инфраструктуру, а међу погинулим има доста цивила. Срби су нападе на Југославију сматрали за напад на свој народ, а не напад на Милошевића. На многим местима, НАТО авијација користи касетне бомбе, које су забрањене међународним законима. Оне доприносе повећању броја изгубљених живота. Пилот америчког војника два пута бомбардује експресни воз на линији Скопље-Београд. Он веома добро зна да је воз пун цивила.
Воз на линији Скопље-Београд који је био пун цивила

78 дана хорора

Овако изгледа ''хуманитарно бомбардовање'' изблиза. После 78 дана терора из ваздуха, Југославији је признато право да Косово и даље буде део Србије. Војна делегација је у Куманову потписала споразум којег ће, показаће се касније, неке државе НАТО-а престати да поштују. Према споразуму, војска Југославије је требала напустили Косово у јуну 1999. године. Заједно са војском Југославије, Косово напушта већина Срба. Нови господари Косова излазе из шуме, пристижу из Албаније. Један амерички политичар је рекао: ми не бирамо наше циљеве према нашим непријатељима, већ бирамо пријатеље према нашим циљевима. Оно што ће уследити неће изненадити никога од оних који су то већ искусили. Борци за слободу и демократију довршавају етничко чишћење Косова. Војници НАТО-а то беспомоћно гледају. Чак и они који су били неодлучни, сада напуштају Косово. Да се подсетимо: НАТО тврди, да морају ући на Косово због очувања мултиетничког друштва. Овако се обавља етничко чишћење: убије се неколико људи да би остали побегли.


Опело масакрираним Србима у српском селу Бело Поље, код града Пећ 1999. год.
Медији ће објавити, да је то оправдана освета за неправде које су учињене у прошлости. Оно што се може однети, биће однето, а оно што не може, биће уништено. Добро је спалити куће избеглих, јер се у њих нико неће вратити. Још мало иметка ће увек добро доћи. Напослетку, то је награда за победника. У току првих дана окупације, 58 000 српских кућа је било уништено, а 116 српских цркава и манастира спаљено и демолирано. Многи од њих су изграђени пре открића Америке. Војници НАТО-а нису ни покушали да зауставе ову девастацију. На Косово долазе нови администратори из УН, као на пример, француски дипломата Бернар Кушнер који ће према престалим Србима, бити веома бескомпромисан и строг. ОВК је забрањена као организација, али односи са њеним члановима су врло добри. Још једна фотографија главнокомандујућих НАТО-а и ОВК.


Бомбардовање је имало за циљ смену Слободана Милошевића. Ипак, он је остао на челу државе још годину и по. Требало му је бити суђено у Србији, а уместо тога је послан у Хаг. Тамо ће бити оптужен у процесу који је смишљен да би оправдао агресију НАТО-а у Босни и Херцеговини и на Косову. Након изношења доказа и завршетка Милошевићеве одбране пред хашким судом он умире под сумњивим околностима. Ауторитативни режим је смењен, одржано је неколико демократских избора. Због чега се Косово не може вратити под власт нове демократске државе? 200 000 косовских Срба сада живи далеко од својих домова. Често и у условима понижавајућим за 21. век.

Масовне гробнице на Косову. У њима се налазе тела убијених цивила различитих националности. Истрага није дала резултате или није ни започела. Је ли могуће да администрације УН која управља Косовом није имала интереса да то истражи? Хоће ли икада бити могуће истражити злочине који су тамо почињени? Хоће ли бити могуће пронаћи извршиоце?

Америчка војна база ''Бондстил''
На Косову су брже од свих домова, грађене војне базе. Ту се налази 16.000 војника, чији задатак је бранити Албанце од Срба. Америчка војна база ''Бондстил'' с капацитетом од 70 000 војника је друга највећа војна база ван САД. Да ли је изградња ове базе била прави разлог војне кампање против Југославије? Косово чувају две полиције, једну чине људи из администрације УН, а другу претежно сачињавају бивши чланови ОВК. Остатак Срба преживљава у гетима, као што је Грачаничка енклава. У месном манастиру је седиште владике Артемија, главни човек СПЦ за Косово и Метохију. Владика је био велики критичар Милошевићевог режима. Војна пратња чак и до оближњег извора воде - то је свакодневница у животу Срба на Косову. Ако нисте Албанац и желите ићи у куповину, једини начин је имати наоружане пратиоце, У противном, ваш живот је у опасности. Аутобуску линију Осојане-Лукавац-Митровица прате мушкарци и жене, војници шпанског контигента КФОР-а. Ови људи ће бити одвежени до одлижњих косовских градова где ће наставити сами, на своју одговорност. Да ли је ово решење за мултиетнички живот?

Владика Артемије: ''Као што је увек кроз историју било, када страда народ страда и црква. Тако је и овог пута било. Поред прогона Срба, убистава, етничког чишћења које је извршено, главна мета удара албанских екстремиста и  терориста била је усмерена против објеката српске православе цркве, цркава и манастира јер су те наше светиње који постоје на овим просторима преко 700 година најбољи сведоци да су овде живели Срби и стварали своју културу и историју. Тако да је била жеља, поред прогона српског народа, уништавање и брисање са лица земље тих материјалних споменика српске културе, како би се сваки траг српског постојања избрисао на Косову и Метохији.''

Ипак албански екстремисти нису задовољни. Постоји још једна препрека која их спречава да достигну свој циљ. Сваке године они изнова покушавају заузети последњу велику српску енклаву на северу - Косовску Митровицу. Да није било војника из француске падобранске јединице Митровица би се вероватно претворила у велико згариште. Терорисичка ОВК је забрањена, али њена структура на Косову и даље постоји. Убрзо након окупације Косова, албански сепаратисти покушавају отцепити још један део јужне Србије. У тој намери их спречава српска војска. Они се затим окрећу према Македонији. Године 2001. почињу напади са Космета. Тако Косово постаје главни фактор даље дестабилизације Балкана. Постепени повратак избеглица је сепаратистима трн у оку. У марту 2004. године организују велики погром.


Цркве ..
.. и древни манастири су спаљени

..а српске куће су срушене

Овако су војници NATO-а штитили српске куће на Косову

Војне јединице КФОР-а нису биле у стању заштитити српски народ. Албанци поново користе жене и децу, као живи штит, поново пале и убијају. Још цркава и древних манастира је спаљено. 3 800 људи је остало без крова над главом након што су њихове куће спаљене.


Цркве и манастири, наше светиње који постоје на овим просторима преко 700 година , данас изгедају овако

Највећа брига министарства културе Косова су избори за мис. Једине инвестиције на Косову су уместо улагања у индустрију - џамије. Ово је црква коју је јединица из Чешке напустила по наредби КФОР-а. Међународне снаге КФОР-а којима је командовао немачки контигент се хитно премештају на ''границу'' са Србијом. Наводно, очекивао се напад. Реакција КФОР-а се своди на евакуацију угрожених људи са лица места. Људи се доводе у базе КФОР-а где добијају супу и ћебад. Куће, станови, имовина, остају без икакве заштите. Терористи имају одрешене руке да пљачкају и пале. Тако су међународне снаге КФОР-а постали саучесници у етничком чишћењу по други пут. Хавијер Солана, који је као генерални секретар НАТО-а, потписао наредбу о почетку бомбардовања Југославије, долази у посету Косову као високи представник ЕУ за безбедност.


''Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чује што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује..."
Унаточ свему, Срби су успели преживети у неким енклавама. Једна од њих је Ораховац. Њих штити аустријски контигент КФОР-а. Манастир Зочиште. Срби су скупили средства за поправак уништеног манастира. Администрација УН је устукнула пред захтевима екстремиста и наредила Србима да демонтирају нови кров манастира. Због чега УН и КФОР чине уступке екстремистима? Косовски Срби немају много разлога за весеље.


Текст из документарца ''Отето Косово'', прекуцало и слике приредило уредништво блога ''Борба14''.



Ово је само један део документарца. Остале делове такође можете наћи на youtube.