08. фебруар 2012.

МАРКО СИМЕУНОВИЋ

Марко Симеуновић

На данашњи дан, навршавају се 3 године од убиства Марка Симеуновића. Марко Симеуновић је у сваком погледу био младић за пример: добар момак, честити Србин, успешан спортиста – и активиста краљевачког Образа. Бранио је у фудбалском клубу ''Чукарички'' у Београду и ишао ванредно у Средњу економску школу. Они који су га познавали имају само речи хвале за њега.

Марко Симеуновић

ТРАГЕДИЈА: Те вечери, пре одласка кући Марко је са друштвом свратио до оближњег драгстора, где су купили грицкалице и сокове. Након тога су отишли у парк код железничке станице и сели на клупу.
Убрзо су се појавила два цигана, и један од њих је пришао Марку и рекао: Познајем те из чаршије." Марко је само одговорио: „Океј." Тај циган је онда питао: „Има ли шта за пиће?" Када је Марко одговорио да нема, циган је извадио нож и избо га! Све се догодило у делићу секунде. Марко је сав крвав пао на земљу, а нападач и његов друг су побегли - рекао је Милош Вељовић, један од Маркових другара који је то вече био са њим, и додао да је његов друг убијен без икаквог повода. Један од очевидаца овог свирепог циганског злочина је рекао: ''Један од њих из чиста мира извадио је нож и почео да у груди убада Марка. Били смо шокирани. Марко се срушио, крв је шикљала из његових груди. Роми су брзо побегли. Одмах смо позвали хитну помоћ и полицију. Призор је био страшан, никад га нећу заборавити.''
Сведоци напада кажу да се све муњевито одиграло.  
Чуо сам да су двојица младића разговарала. Одједном, један је почео да бежи у правцу станице, док је други пао као покошен. Било је страшно! Друг настрадалог младића очајнички је звао у помоћ. Несрећни младић много је крварио. Убрзо је дошла и Хитна помоћ и одвезла повређеног. Не могу да верујем да се догодило убиство усред Краљева! Младић је страдао ни крив ни дужан! Само је седео на клупи са другом и причао када му је пришао тај дечак - каже младић који се затекао у парку у тренутку напада.

Марко Симеуновић - жртва циганског терора

Место злочина и трагедије, положени венци Маркових другова

Дакле, циган је из ''чиста мира'' извадио нож, избо Марка и задао му смртоносни ударац. Трагедија се догодила у недељу, сат после поноћи. Марко је возилом Хитне помоћи пребачен у Здравствени центар Студеница, у којем је преминуо. Напори хирурга у Здравственом центру Студеница да му спасу живот били су узалудни. Пола сата касније полиција је ухапсила осумњичене цигане Стефана Васића и Лазара Ђорђевића. После хапшења малолетни циган Стефан Васић није могао да објасни зашто је избо Марка Симеуновића. Тих дана, Марко је у Краљеву боравио због школских обавеза. Сахрањен је на Старом гробљу.

Хапшење убице, Марко Симеуновић (горе лево)

ПРЕСУДА: Пресудом Окружног суда у Краљеву 08.04.2009. малолетни циган Стефан Васић осуђен је на максималну казну малолетничког затвора од 10 година, да би касније са својим адвокатом поднео жалбу против пресуде Окружног суда у Краљеву, Врховном суду Србије у Београду. Прича коју је у жалби за смањење казне Врховном суду у Београду, убица, циганин Стефан Васић хтео да пласира, да је он само замахивао ножем лево – десно и да није видео да је повредио Марка, не пије воду. Према мишљења судског вештака лекара несумњиво се види да повреда у пределу грудног коша није могла настати замахивањем лево–десно, већ је настала ударцем јаког интензитета и то активно замахнутог оруђа при чему је пробијена кожа, поребрица, срчана кеса, десна комора, међукоморна преграда до задњег зида леве коморе. Дужина сечива ножа од 6,5 цм определила је дубину ране. Народе Србије, јесу ли ово последице замахивања ножем лево-десно? Поред ових изречених глупости и лажи, убица је још једном показао циганску склоност лагању. Тврдио је да се ради о случајном убиству. Као што је тврдио да је замахивао ножем лево-десно, тако је и ова тврдња о случајности чиста глупост која у почетку пада у воду. Убица, монструм, циган Стефан Васић ножем на расклапање, четири пута је убо Марка и нанео му четири убодне ране. Ради се о повредама које су нанете једна за другом. Поред тога, Марко је добио још три повреде. Оволики број нанетих повреда несумњиво указује да је циган Стефан Васић са директним умишљајем лишио живота Марка Симеуновића. Народе Србије, јесу ли четири убодне ране само случајност? Народе Србије, овим убиством циганин Стефан Весић нам је отворено приказао циганску психологију, сву грубост, бахатост и безобзирност. Првостепени суд у Краљеву је утврдио и душевну зрелост малолетног Васића. Из налаза неуропсихијатра и психолога се може закључити да је Васић особа ограничених интелектуалних способности, емоционално незрела особа у чијем понашању су заступљени инфантилни, агресивни облици понашања. Утврђено је да је Васић био урачунљив у односу на кривично дело. Врховни суд иако је потрдио злочин малолетног Васића, уважава његову жалбу у погледу казне и смањује му са 10 на 9 година уз образложење «... да казном малолетничког затвора у краћем временском трајању се може постићи сврха ове казне како на плану специјалне тако и на плану генералне превенције (...) и време које је потребно за његово васпитање и стручно оспособљавање.» БРУКА И СРАМОТА, за правду и истину, за Србију и њено правосуђе.

КОМЕ СМЕТА ИСТИНА: У периоду од убиства, сахране па све до доношења пресуда двојици циганских деликвената, или краће речено, у најтежем периоду за Маркову породицу, припадници полицијске управе Краљево су вршили сталан надзор над члановима шире породице Симеуновић и Марић, над пријатељима итд - сликали, снимали (чак и на гробљу!), звали телефонима, долазили у станове и забрањивали медијима да се огласе по овим питањима. Њихов безобразлук и дрскост су превазишли чак и најниже границе морала, па су тако након суђења саучеснику убиства, хапсили и приводили Маркове другове и чланове породице, не би ли прикрили овај свирепи злочин. ОД КАД ЈЕ ИСТИНА ГОВОР МРЖЊЕ? КОМЕ СМЕТА ИСТИНА у Србији?

На предњем седишту Маркова мајка, Марина, на задњем седишту се види Марков ујак, а поред њега је седео Зоран (Марков отац).
КОМЕ СМЕТА ИСТИНА?
Без истине не може бити ни правде. Ако истину и правду не будемо тражили ми национал социјалисти, који се истину и правду и боримо, ко ће онда то учинити. Само се слабићи не усуђују бити праведни. Они који знају истину, а не говоре је, ти људи су обичне кукавица и људске ништарије. По ко зна који пут режим је представио поштене и часне људе, у овом случају жртве и борци за правду, као главне негативце, који су чак проглашени и ''опасни по безбедност''. Мајка која је изгубила дете је "опасност по безбедност" Краљева, док се "безопасни" саучесник подмуклог и тешког убиства слободно шета. Зар је могуће да је мајка која је изгубла дете опаснија по безбедност, него убице, лопови, дилери и криминалци? Анализирајући резултате наше окупационе власти и људи који је имају, могуће је.
Цигански проблем - твој проблем

Стравично! Србин у Србији страда ни крив ни дужан. Сутра то може бити ваш син, брат или друг, јер режим очигледно нема снаге, нити има у плану да нама Србима пружи сигурност и правду у сопственој држави. Дужни смо да покажемо народу Србије како нас монструозно убијају и масакрирају у сопственој држави. Морамо, како нам се не би поновило. Због Србије, због нашег народа, због ИСТИНЕ и због будућности наше деце. Српска омладина у гробовима и затворима, а цигани, педери, наркомани, лопови, убице, анархисти на улицама. Марко Симеуновић је само једна у низу жртава циганског терора. Име Марка Симеуновића је међу националистима широм Србије постало синоним за све жртве циганског терора, а нека његова трагична животна прича буде подстрех за борбу против циганског терора, за расу и нацију и лекција свима онима који су за толеранцију и живот са циганима. Данас Марко, сутра можда ваше дете. СРБИЈО ПРОБУДИ СЕ!