25. фебруар 2012.

МОЈА ОТАЏБИНА


Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.


Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.


У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.


И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,

Мој дом и моје рођено огњиште.

Ову песму је написао Алекса Шантић, један од највећих српских песника. Његове песме пуне су емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ. Био је оснивач културног листа „Зора“ и председник Српског певачког друштва „Гусле“.