04. март 2012.

Милан Недић: Порука српском народу


ПОРУКА СРПСКОМ НАРОДУ


Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње

Вечерас морам прво да вам кажем ово:
Говорим вам из Београда, за који зли језици, с оне стране океана, тврде, како ће га немачки авиони скоро претворири у прах и пепео, као што су то, тобож, већ учинли са Чачком и Ужицама.
Ви сви знате да је ово злонамерна неистина у коју нико паметан не верује. А сад чујте моју поруку:
Кад сам вам упутио проглас Владе народног спаса, 1. септембра ове године и апеловао на вас да се дигнете свим својим бићем и својом снагом противу комунистичке аждаје, која копа гроб српском народу, био сам уверен да ћете ме разумети, схватити и помоћи. Благодарећи том вашем великом поверењу, које ви имате у мене, ја сам, хвала Господу Богу, успео. Почело је смиривање нашег народа. Почело је завођење реда и безбедности, и то ће се продужити до коначног мира нашег народа и потпуног истребљења комунизма из његове средине. 
Данас долазим да вам свима, моја драга браћо и сестре, Срби и Српкиње, кажем хвала, што сте ме помогли и пто сте једнодушно устали противу те немани, непријатеља рода човечанског и српског напосе.

Браћо и сестре,

Ја верујем, тврдо верујем у српски народ, у његову животну снагу. Он ће потпуно оздравити, мада је био тежак болесник. У његовој средини, за последње две деценије накупио се наш и белосветски олош и спремао се да му поједе панаију. Видевши то, скочио сам и прихватио српски барјак, бачен у запећак, подигао високо и позвао вас, све добре Србе, под њега. Ја вас нисам звао себе ради, но нас ради, ради Српства и мајке Србије. Олош који је нагризао здраву срж српског народа, јамчим вам, истребићу сасвим, и он ће отићи у неповрат, а српски народ живеће на векове.

Срби,


Наша је света дужност сада да се што пре и више смиримо, повратимо снагу, исцелимо тешке и предубоке наше ране. Да спасавамо нашу наду и будућност, нашу узданицу, нашу омладину. Повратимо јој оно што је са мајчиним млеком усисала: Србизам. Само за Србију да живи и само за Србију да мре.
Иду крупни догађаји. За те догађаје треба много снаге и много памети. Све те снаге треба да су уједињене. Ми не би доживели апрлиску трагедију да смо били сложни. Сетите се: онда две Србина нису била заједно. Сваки је вукао на своју страну. Јалове политичке борбе упропастиле су нас и учиниле да Српство не буде велико, да Српство не буде снажно, Да Српство не дође до изражаја.

Браћо и сестре,


Народи могу избећи велике катастрофе само кад имају јединствену народну душу: докле, само кад су сложни. То море убудуће да буде велики народни програм васколиког Српства, да једнако мисли, дише, живи и ради, да буде сложно, јер смо са неслоге увек страдали и страдамо. Оно што смо доживели и што патимо, то је велика казна Божија. Руку на срце и признајмо, заслужили смо. Пљунули смо на сву нашу прошлост-традицију која крепи, снажи, лечи, брани и води. Заборавили смо на свој дом, породицу своју, која је темељ Српства, која била колевка наше народне душе, наше славе и величине. Заборавили смо на васпитање своје деце. И деслио се чудо, страшно и невиђено: син је устао на оца, кћи на мајку. Изгубила се честитост и поштење, образ и срам. Наши непријатељи разарали су наше светилиште, наше огњиште-нашу породицу, уносећи у њу отров интернационализма и комунизма. Њу нашу породицу, морамо спасти, напег опстанка ради, наше будућности ради. Да нам буде што је била-жариште Српства, његове мисли и његовог опстанка.
Браћо и сестре,

Одбаците материјализам. Он је отровао наш друштво. Он је отровао многа срца, он је довео до тога да немамо ни сажаљења, ни храишћанске љубави, ни осећаја према ближњим и невољним. Нити се Бога бојим, нити се људи стидимо. Знајте, што год више имате, то је на штету свога ближњега Ви сте сити и пресити, а други се због тога злопати и тешке часове и дане проводе. Будите и добри Хришћани и добри Срби. А Српски народ одликовао се увек самарићанством.
Чујте ме сад: Морамо учинити све да убудуће у нашој "Великој Србији" буде крова, хлеба и рада за све добре и честите Србе. Онда ће вам она бити опет и мила и драга и светла и једина. Опет ћемо се око ње прикупити и неће је никакве бура моћи да поруши, збрише и упропасти као данас.
Срби,

Хајдете са мном, будућност је наша. Појављује се Сунце на хоризонту, ако је још зубато, ипак је Сунце. Лажу вас доушници, који вам стално шапућу како су вам Немци највећи непријатељи и како хоће да нас истребе, раселе и упропасте. Ви не знате историју, али ја вам велим да је њихов осећај правичности врло близак нашем. Треба само да покажемо добру вољу и готовост у погледу завођења реда и рада на нашој обнови. Уверен сам да тада велики немачки Рајх неће нам ускратити могућност да и ми дамо свој прилог новом европском поретку. Немачка није била наш непријатељ. Она то није ни данас, и зависи од нас да не буде ни сутра.
Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње

Поклоните ми и надаље веру, да вас Влада народног спаса поведе српским националним путем са кога нећете никада више скренути и пропасти. Тај је пут историјски, народни пут, којим су Срби вековима ишли, прав, широк, већ уравњен толиким српским поколењима. Ваистину вам кажем: само тај пут води вас данас срећи, лепшој будућности и вечитом животу Србадије. 

Београд, 4. децембра 1941.