19. јул 2012.

ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ


Љубав према Отаџбини је вољење оне земље, у којој живи један народ, и која припада њему као стална својина његова.
У нашој су земљи живили и радили пре нас наши очеви и други сродници и њихови претци, и они су оставили своју земљу и све друге своје тековине нама. Зато ми волемо своју Отаџбину. За њу су везане најјаче успомене из нешег детињства. У својој Отаџбини ми се осећамо добро, и крећемо се слободно. У њој налазимо заштите и обезбеђења. У својој земљи учимо и радимо, у њој се забављамо и у њој уживамо. У својој Отаџбини, окружени смо својим сународницима, с којима одржавамо пријатељске везе.
С тога је сасвим природна љубав и сасвим оправдана оданост, коју сваки човек показује према својој Отаџбини.
Љубав према Отаџбини произилази из домољубља. Сваки човек воли свој дом, у којем се родио и у којем живи; воли своју околину и своје место, своје село или своју варош у којој је одрастао; воли свој завичај или своју домовину, за коју га везују најмилије успомене. Та се љубав простире мало по мало на целу Отаџбину, коју човек све више цени, што је боље упознаје.
Из овог патриотског осећања, може се развити симпатија према другим земљама, нарочито оним у којима живе сродни и пријатељски нам народи. После ми можемо заволети неке културне земеље, које се одликују природном лепотом, кад их посматрамо. Али ово вољење није тако јако као љубав према својој Отаџбини, за коју нас везују многоструки лични, социјални и национални интереси.

(Из: "Велика Србија", гласило Српске Странке, Београд, 20. октобар 1921. година, Број 14, страна 3)