24. јул 2012.

МИ ХОЋЕМО ЗАЈЕДНИЦУ ЕВРОПСКИХ НАРОДА - Јозеф Гебелс


Март 1941. године
На пријему представника стране штампе у Берлину министар Рајха др. Гебелс давао је одговоре на питања која су му новинари постављали. Између осталог, др. Гебелс је одговарао и на ова питања:

- Шта мислите, господине Министре, о могућности да се оствари други фронт у Европи?

Наша војна сила спремна је да ступи у акцију ма где и да уништи и спречи непријатеља у извођењу његових намера. Други фронт у Европи унапред је осуђен на неуспех.

- Можете ли нам нешто рећи о послератном уређењу Европе?

Наш континент ће сасвим другачије изгледати него што је то био случај пре рата. Он ће добити политички и привредно сасвим нову слику и то не само механички него и органски. Супротно овој тези стављају Енглези своју идеју равнотеже снага у Европи, што практично значи изигравање једне државе против друге, вештачко стварање непријатељских блокова, ратови, крварења и природно исцрпљење. Било би немогуће тај систем прогласити послератним европским уређењем. Британија тврди да ми желимо силу.
Ништа није већа заблуда него то.

Ми хоћемо заједницу европских народа, али не желимо да те народе држимо. Исто тако ми нећемо да било коме наметнемо
национал социјалистички систем који не сматрамо робом за извоз. Нама је у интересу да осовина буде снажна. Немачка је постала снажна кроз кационал социјализам. Питање је да ли би нам конвенирало да нама несклони народи приме систем сличан нашем и да тиме добијају унутрашњу снагу коју до сада нису имали.

- Какву ће улогу поједини европски народи играти у новом поретку?

Европа ће бити база, на којој ће народи моћи слободно да развијају своје индивидуалне па чак и унутрашње тежње. Европски интереси биће заједнички свима. За вољу ових требало би да се предузму мере око концентрисања појединих важних послова под заједничком директивом. Овде пре свега подразумевам оружану снагу појединих земаља која ће се претворити у заједничку европску одбрамбену силу, а затим привредну и монетарну политику. Када нестану супротности између појединих земаља нестаће и потреба да свака држава има своју спољну политику и одбрамбени апарат, док се привреда мора прилагодити новим колективним захтевима. Овде ће бити потребно да свака земља развије своју индивидуалност, како би унапред било осигурано оно што припада специфично њој, а што ће разменом добара између појединих народа добро доћи целом континенту.

- Да ли сматрате да је потребан привредни контакт између Европе и других континената после овог рата?

Само по себи се разуме да ће привреда бити унапређена до максимума. Нама није идеал да одржимо ратне тешкоће и даље, него да живот учинимо бољим и много лепшим него што је икад био.

- Шта мислите о
британској пароли европских народа?

То је само фраза преко које су Енглези успевали да створе равнотежу снага и да један народ изазову против другог. Пољски случај је за то најбољи доказ. Велика Британија натерала је Пољску у рат против Немачке зато што смо захтевали Данциг и аутостраду преко Коридора. Данас је Велика Британија спремна да жртвује целу источну Пољску Совјетској унији. То је гаранција такозване слободе у британској интерпретацији без маске.

- Сматрате ли за могуће да Британија услед најновијих политичких догађаја може једног дана увидети да целини њене империје прети већа опасност од стране Америке и Совјетске Уније него од Европе?

О томе не могу да се изјашњавам пошто би ово непријатељска пропаганда узела као неку подлогу, како ја апелујем на енглески разум, односно као да би ми хтели неке комбинације. О томе не може да буде ни говора. Што се тиче духовног стања у Британији, свакако да је оно интересантно. После мог говора у Спорт Паласту, изјавили су Черчил и Идн да се не дају заварати мојим алармом пред бољшевичком опасношћу и да ништа не може раздвојити чврстину Англо-Американаца и бољшевика. Исто тако писала је штампа врло много. Из тога се лако може закључити да то страховање пред бољшевизмом није толико непознато Британији јер се моја излагања не би толиким низом побијала. Међутим, Немачка политика је сувише реалистичка да би рачунала са неким фактима која нису конкретна. Ми видимо да у Британији има људи који увиђају судбоносан пут своје империје. Али знамо да они још нису дошли до изражаја.
Joseph Goebbels / Јозеф Гебелс