18. јул 2012.

ТЕСТАМЕНТ МИЛАНА НЕДИЋА


Београд, 2. априла 1941. године

Мој тестамент

Ја полазим у рат сутра 3. априла 1941. године. Господ Бог нека благослови нашу војску, наш народ и мајку Србију. Не знам какве ћу јуначке среће бити и да ли ћу се из рата жив вратити, зато са својом имовином чиним овакву расподелу:
1) Ја имам од деце: сина Душана; кћери: Десанку, Бранку и Анђу. Сви они, сви четворо су равноправни моји наследници. Они да поделе моју имовину на равне делове. Моју имовину, ако умрем или погинем. Моја супруга Живка имаће на уживање моју пензију, која је једна од највећих. Ако, пак, не буде имала на уживање пензију, из ма којаких разлога, онда и она учествује у деоби моје имовине као равноправин члан, на пети део;
2) Имам честито и поштено зарађено, највише на продаји мојих књижевних радова, и то:
а) Удео у плацу и кући у Немањиној улици број 35 у Београду у заједници са мојим братом армијским ђенералом Милутином Ђ. Недићем и његовом супругом Јелицом Недић, рођена Христић, једну четвртину вредности целокупне и плаца и куће;
б) Половину вредности куће и плаца у улици Вуковој бр. 6 у Земуну, у Земунском парку, до станова милосрдних сестара истоимене болнице.
Ову половину поседујем (плаца и куће) заједно са својом снајом Ангелином Б. Недић, супругом мога брата Божидара ђ. Недића.
в) Моја књижевна дела:
''Србска војска и Солунска офанзива''
''Србска војска на албанкој Голготи''
''Србска војска на Крфу и Африци'' и још, још непродато.
Ово је моја последња воља и жеља. Да моји наследници поступе овако, како горе - напред - наложих.
Овај је мој тестамент написан у три равногласна примерка, од којих је један у Београдском окружном суду (за варош Београд); други код мог брата Божидара Ђ. Недића; и трећи носим са собом.
Другог тестамента нисам ни имао, ни писао, до ли овај који написах и потписах својеручно другога априла хиљаду девет стотина и четрдесет и прве године.

Милан Ђ. Недић, армијски ђенерал и министар у пензији