29. август 2012.

Демографски суноврат Србије

Пад наталитета у Србији није проблем узрокован искушењима савременог доба, као што се то често, погрешно представља јавности.
Све мањи број новорођених Срба бележи се од краја 19. века, а после Другог светског рата настаје дословно драматичан пад наталитета у Србији. Трагичне историјске околности, ратови и погибије стотине хиљада мушкараца у најпродуктивнијем животном добу, међу научницима се данас истичу као кључни разлог смањења природног прираштаја.
Са друге стране, није тачна ни катастрофична тврдња да Србија има најнижи наталитет и најстарије становништво у Европи. Стање јесте драматично, и мада није за утеху, треба знати да гори природни прираштај од нас у суседству имају Бугарска и Мађарска. У Србији природни прираштај је -3,5, у Мађарској -3,8, а у Бугарској чак -4,8. Али је зато природни прираштај у суседној Албанији највиши у Европи - невероватних 11,1!


У борби за демографски опоравак Србије не траба плашити јавност, нити пред њу излазити са нетачним подацима и гласинама. Јер, нажалост, и званични, државни статистички подаци су већ довољно упОзоравајући. Републички завод за статистику је државна институција одговорна за спровођење већине статистичких истраживања у Србији. Попис становништва, који је најмасовнија статистичка акција и који се, због комплексности и високих трошкова, спроводи једном у десет година, обезбеђује податке о броју становника, укупно и по различитим обележјима. Редовним годишњим статистичким истраживањима, којима се прикупљају подаци о броју рођених и умрлих, добијамо информације о наталитету, морталитету и природном прираштају. Директор овог завода др Драган Вукмировић, професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду, за „Православље“ говори о најновијим демографским подацима у Србији.

- Сва поменута истраживања која спроводи Републички завод за статистику обезбећују податке и на нижим територијалним нивоима, као што су општине и насеља. На другој страни, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Министарство здравља су извршни органи који су задужени за спровођење политике, па и популационе политике и мера које се тичу социјалних услова и здравственог стања деце и становништва Републике Србије. Такође, постоје и научне институције, као што су Институт друштвених наука и, у оквиру института, Центар за демографска истраживања, које се баве анализама социјалне и демографске ситуације у Републици.
- Када је ваша установа радила последњи попис у Србији?

- Последњи попис у Републици Србији спроведен је 2002. године, и то на територији републике без Косова и Метохије. У току су припреме за следећи попис који би требало да буде спроведен 2011. године. Представници Србије су већ неколико пута учествовали на међународним састанцима који су били посвећени препорукама за следећу рунду пописа око 2010. године. Крајем 2005. и почетком 2006. године, РЗС је у сарадњи са УНИЦЕФ-ом спровео МИЦС истраживање посвећено социјалном и здравственом стању деце до 5 година и жена у репродуктивној доби (15 до 49 година старости). Ускоро би требало да буду представљени резултати овог истраживања.


- Колико Србија има становника? Јавност, нажалост, често добија непрецизне податке: од тога да нас има десет милиона, па до процена да нас је, заправо, мање од седам.


- У Србији је пописано 7 498 001 становник. Податак се односи на становништво централне Србије и покрајине Војводине, и то према стању на дан 31. марта 2002. године. На територији покрајине Косово и Метохија попис ће бити извршен када се за то буду стекли неопходни услови.
- Какви су подаци о рађању деце у Србији последњих година?

- Из приложених табеле и графикона, види се да је евидентан пад броја живорођења током претходних петнаестак година, а да је у порасту број умрлих лица. То за последицу има смањење вредности природног прираштаја и, чак, прелаз прираштаја у негативне вредности.

Зато има и предлога да се не користи термин прираштај, јер овај термин има позитивну конотацију за вредности које су негативне, већ се предлаже израз природни салдо који има неутрално значење.

Поредећи податке за 2005. са подацима из 1990. године, број живорођених је опао за нешто више од 20%, док је број умрлих порастао скоро за четвртину (24,9%). У последњој години за коју имамо податке, а то је 2005. година, становништво Републике Србије је остало без општине величине Петровца или Ћуприје!

- Који део Србије има највећи природни прираштај, не рачунајући (тренутно) у истраживањима Косово и Метохију?

- Општина са највећим природним прираштајем је Нови Пазар у којем је број живорођених већи за 1092 од броја умрлих. Затим следе Прешево и Тутин са по 478, односно 443.

Округ са највећим природним прираштајем је Рашки округ, где он износи 818.

Посматрајући стопе природног прираштаја (стопа је вредност природног прираштаја у односу на 1000 становника), стопа је највећа у Тутину (14,2), а затим следе Прешево (12.6) и Нови Пазар (12).

- Када нашу статистику упоредите са другим земљама и важећим научним стандардима, да ли је у Србији заиста реч о демографској катастрофи?

- Подаци о броју рођених у Републици Србији јесу упозоравајући, јер је већ више од једне деценије у току депопулација. Емиграција је такође оставила свој траг. Оно што брине је и све мањи број жена које су у репродуктивном периоду, као и све већа старост мајки при рађању.

н Какав је наталитет у Србији у поређењу са другим европским земљама и непосредним окружењем?

- У односу на друге европске земље, Србија заузима високо место међу земљама са негативним вредностима природног прираштаја. Наиме, једино Бугарска и Мађарска имају неповољнији природни прираштај од нас.

- Да ли ови подаци најављују да ће ускоро у Србији бити много мање становника? И да ли постоји реална опасност да Срби постану мањина у соственој земљи?

- Према свакој од пет направљених и анализираних варијанти пројекција, број становника Србије 2032. године био би мањи него 2002. године. До најмањег смањења становништва дошло би у случају остварења високе варијанте (смањење би тада били за 444 хиљаде лица).

Процес депопулације био би континуиран током читавог пројекционог периода, а депопулација би била најинтензивнија под претпоставком остварења константне варијанте. Наиме, уколико би током читавог пројекционог периода фертилитет и морталитет по старости остали на нивоу из 2002, а миграције се кретале у „очекиваним“ оквирима, број становника Србије у 2032. години био би за око милион мањи него 2002.
Општи закључак јесте да ће у наредне три деценије Србија (без података за Косово и Метохију) бити типично подручје негативног природног прираштаја.

Пројекције становништва раде се само по старости и полу, односно до сада нису рађене ни процене ни пројекције становништва по националности. Теоретски, процене би могле да се раде, али је њихова израда под великом сумњом у постављање хипотеза, нарочито о евентуалним миграцијама.
Боље од Русије, горе од Јапана
Руски председник Владимир Путин изјавио је да се за претходних 13 година у Русији значајно повећао број умрлих у односу на број новорођених и позвао на повећање дечијих додатака и помоћи за децу. Путин је нагласио да је од 1993. до 2006. године у Русији умрло чак 11,2 милиона људи више него што се родило, а да чак 14 одсто популације има преко 60 година, што је двоструко више од међународних стандарда према којима се једна нација сматра старом. У истом периоду, укупан пад броја становника Русије је врло високих 4 одсто, и сада је 142,7 милиона. Главним узроцима пада наталитета у Русији сматрају се сиромаштво, лоша социјална и здравствена заштита, алкохолизам, криминал и миграције. Иначе, Русија има врло кратак просечан људски век - само 66 година, што је 16 година краће него у Јапану, а 14 година краће од становника земаља Европске Уније.

Јапан је, са друге стране, прошле године први пут забележио пораст броја новорођенчади, јер је рођено чак 32 000 беба више него у 2005. години. То даје наду да ће се после рекордно ниске стопе рађања (у просеку, жена у Јапану у 2005. години рађала је само 1,26 деце) превазићи лош демографски тренд. Влада Јапана оцењује да је пораст броја рођене деце узрокован већим бројем нових радних места за мушкарце, због чега је склопљено и више бракова.


Аутор: Сања Лубардић

ИЗВОР