27. август 2012.

КОМАНДАНТ КОСТА МУШИЦКИ О РАВНОГОРЦИМА


Изјава неког повратника из заробљништва у Словенији 1945. године (уз напомену да се ово "четници" односи на Дражине равногорце, а не на праве четнике попут војводе Ђујића који је био заједно са СДК у Словенији):

Дочек у Постојни - Банкет са Немцима

На станици Постојна 6. фебруара 1945 сачекао нас је већи број добровољачких официра са једном почаном четом кој
а је била постројена са заставом. Поред почасне чете на једној страни била је група Немаца са "пикавицима" на другој страни група добровољаца такође са пикавицима.

На станици нас је посдравио командант доброљачког корпуса Ђенерал Коста Мушицки, који нам се обратио са "другом". Он нам је између осталог рекао:

"У Србији су постојала два национална отпора, један који је био на правом путу, који је чувао народ и спасавао све што се спасти могло. та група, то смо ми Српски добровољчки корпус. Друга група фатална по Српски народ у овоме рату, била је такозвани "четници", или како им је народ из мржње дао име "гибаничари". Они су нам свугде кочили рад и много штете нанели нама и народу. Можда су нам то ваши од куће писали. Народ је четницима дао име "гибаничари" зато што им је то једино занимање било да где дођу одмах ударе намет на народ да им се храна спреми, а ту је морало бити обавезно и гибаница. Док ми, добровољци, никада нисмо били на терету народу. Тако је било и сами сад реците ко је био у праву. Ја вам говорим истину и немојте да подлегнете другој пропаганди."

Са станице су нас одвели у један хотел где нам је приређен ручак. На једном челу стола поставили се немачког подофицира који је био командир страже која нас је спроводила из Немачке. А на другом челу цео је генерал Мушицки. Том приликом ређали су се разни говори где се величао рад добровољаца, четници су представљани као издајници и злотвори народа.

Када смо после ручка кренули за Словенску Бистрицу видео сам како добровољачки официри поздрављају немачке официре а ови им отпоздрављају дизањем руке. На моје питање упућено капетану Марковићу "Зар подрављате непријатеља?", он ми је одговорио:
"Ово нису наши непријатељи. Енглези су наши непријатељи и сви они који су са њима".


На конференцији 7. фебруар 1945. Коста Мушицики, нам је између осталог рекао и ово: "Желим да упознам другове који су нам из заробљеништва дошли ко су четници, јер видим да неки од њих симпатишу четнике. Другови, четници нигде нису водили борбу против Немаца и комуниста, никада се и нигде нису појавили сем кад им је додијала глад силазили су из шуме и плачкали народ, народу су односили све што су могли однети. Ми смо народ помагали, орали смо, копали, сејали, косили, жели и у свему народ штитити.

Нарочито смо га морали штитити од тих паразита такозваних "четника". Ови "јунаци" из шуме нарочито су били похлепни на добра јела и пића, и народ им је због тога испевао и низ песама, од којих ћу вам ја једну рећи: Од Тополе па до Равне Горе нема певца да објави, појеле га Драже патроле и јајаре Калабић Николе!

Том приликом рекао нам је да у Дражином штабу, као и у његовим јединицама, било пуно комуниста. Најпогрдније се је изражавао о покрету Драже Михаиловића.
Један од нас који смо дошли из заробљеништва (колико се сећам то је био Срета Јовановић) упитао га је којих је било више, четника или добровољаца. Одговорио му је "четника". Овај је питао даље "Како то да добровољце народ волео и помагао а ишао у четника". На ово Мушицки није одговорио, само га је место одговара погледао строго.