08. август 2012.

МИ НИСМО ДЕСНИЧАРИ - Colin Jordan

Ми нисмо десничари


Општа заблуда са којом се ми бели националисти често сусрећемо је утисак да смо ми нека врста десничара – иако мало драстичнијих и екстремнијих. Сходно томе, пошто већина десничара кука и пере руке због услова, или на други начин говоре у одмереном тону елоквентног протеста, од нас белих националиста се очекује да се понашамо још мало непромишљеније зарад наше ствари.

Истина је, међутим, да ми нисмо део никаквог десничарског покрета, ништа више него што смо део левичарске ствари.

С обзиром на то да су левица и десница само две стране исте медаље, бели национализам свеукупно je једна друга медаља. Он је револуционаран и јединствен.

Улога деснице, с друге стране, је безнадежно реакционарна. Функционише у савршеном тандему са сваком иницијативом коју предузме левица. Све што црвени треба да ураде да би ова кратковида створења нешто урадила је да пригрле оно супротно. Ако желе да они скоче са литице, све што треба да кажу је „Не скачите!“ – и одоше те ћурке, грабећи ка понору.

Било по питању домаће политике, било по питању иностраних послова, реакција је неизбежно иста. „Загађење је добро јер је Социјалистичка Радничка Партија (Socialist Workers Party) против њега.“ „Сигурност радних места је лоша јер је SLP (Социјалистичка Лабуристичка Партија: Socialist Labour Party- прим. прев.) Артура Скарџила за то.“ „Садам Хусеин је комуниста јер су новине „Morning Star“ (британсе левичаске новине – прим. прев.) осудиле политику Сједињених Држава у Ираку.“ „Корпоративни капитализам и пластично друштво су нешто најбоље што постоји у овом миленијуму, јер су црвени против слободних предузећа.“ И тако то иде. Исто збркано расуђивање се примењује на спектар питања, почев од питања енергије, здравствене заштите и коришћења земљишта, па све до Совјетског Савеза, Кине и Блиског Истока.

Уствари, „десничарство“ није у толикој мери кохерентна филозофија, колико је шаблон подстакнутог понашања, као у Павловљевом експерименту , изазваног стимулусом који левица великодушно обезбеђује.

* Иван Петрович Павлов (1849–1936) - руски психолог који је вршио експерименте на псима, и на основу тих истаживања је закључио да животиње на одређени надражај тј.стимулус, имају адекватну реакцију тј. респонс. На темељу модела стимулус-респонс је развијена једна од теорија о учењу - теорија класичног условљавања.

Као расни националисти и национални револуционари, ми одбијамо да играмо ову игру.

Ми своју реплику не одређујемо по томе шта левица ради или не ради – а камо ли по томе шта ради или не ради десница – него пре по јасном погледу на свет који је заснован на непромењивим законима природе. И овде ми пре свега признајемо вредности Крви, Расе и Социјалне Правде, и потребе да се ово по сваку цену очува.
Ово је камен темељац белог национализма. И о свим разматрањима о добром и лошем, о исправном и погрешном, коначан закључак се мора донети само са те тачке – а не по акцијама или мислима било деснице, било левице.

Кокодакање и халапљивост остављамо другима. Наш посао није да преобратимо реакционарну десницу или јалову левицу, већ да изградимо нови поредак освајајући срца и умове оних који су удаљени од обе ове фракције једног декадентног и умирућег старог поретка.

Colin Jordan

Текст под називом ''Национал социјализам, не фашизам'' који је такође написао Колин Џордан и у којем објашњава разлику између национал социјализма који је заснован на концепцији народа или расне заједнице и фашизма, можете прочитати ОВДЕ.