06. септембар 2012.

Пре 20 година силована, па убијена Мирјана Драгичевић (9)


Мирјана је, кад је убијена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година (Фото: Магацин)
   
Соколац – Посмртни остаци једне од првих жртава ратних злочина муџахедина у БиХ, девојчице Мирјане Драгичевић – која је пре 20 година прво силована, а потом убијена – сахрањени су данас на гробљу на Сокоцу код Сарајева.

Из МУП-а Републике Српске указују да, упркос доказима, ниједан ратни злочин муџахедина још није процесуиран у Тужилаштву БиХ, а да власти БиХ углавном депортују муџахедине у афро-азијске земље, иако су поједини осумњичени за злочине.

Локално свештенство служило је парастос у цркви Свете Петке на соколачком Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“.

Рада Драгичевић, мајка убијене дјевојчице, рекла је новинарима да је послије 20 година дочекала да ћеркине посмртне остатке пренесе из Илијаша на Соколац и сахрани је у српску земљу.


Председник Кординације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије Мирјана Симанић истакла је да за злочин над Мирјаном Драгичевић нико није одговарао, као ни и за друге злочине над Србима.

Суд и Тужилаштво БиХ не треба да постоје, истакла је Симанићева, те упитала због чега наставити њихово финансирање ако се 18 година чека да се сазна ко је силовао и убио малу Мирјану.

Мирјана, која је кад је убијена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година, била је сахрањена у оближњем Илијашу, али су на захтев њене мајке – која је главни сведок злочина – посмртни остаци данас пребачени на Соколац.

Мајка, Рада Драгичевић, испричала је истражиоцима да су јој у кућу, у којој је живела са мајком, тетком и двоје малолетне деце, тог јутра – 28. децембра 1992 – упала тројица муџахедина.Ћерку су одмах одвојили у суседну просторију, где су је брутално силовали, а потом убили хицима из ватреног оружја. Раду су тешко ранили, хицима у стомак, а њен малолетни син преживео је сакривен испод кревета.

„… Навече 27. децембра 1992. године легли смо да спавамо. Све је било нормално. Међутим, ујутро пред зору, око 7.30 часова, чули су се пуцњи. Мајка ме је пробудила да видим шта се дешава. Мислила сам да су наши, али није било тако. Били су то муслимани, који су пробили линију одбране и ушли у наше село… Остала сам са двоје деце у соби. Син ми је остао у соби, а ја и ћерка смо пошле према излазу. Тројица муџахедина су већ била на вратима. Била је пуцњава. Чула сам мајку и тетку како јаучу из дворишта. Њих тројица су ушла у кућу и узела ми ћерку за руку. Двојица су била црнци, а трећи је био белац. Црнци су имали неке повезе преко глава. Чули су се пуцњи граната и вика муџахедина. Ништа их нисам разумела. Моја ћерка је била у црвеној тренерци. Ја сам је обукла. Та тренерка је била широка. Ћерку су ухватили и одвојили од мене, она је вриштала и плакала. Ја јој нисам могла помоћи. Звала је: „Мама, мама!“. Нисам јој могла помоћи. Они су ме држали и терали да све то гледам. Кад ју је први силовао, била је свесна. Кад су је она двојица већ силовала, изгубила је свест и није се више чула. Нити је плакала, нити се померала. Само је лежала на поду. Кад су то завршили, прво су пуцали у њу, па у мене“, испричала је несрећна мајка, а пренео је Глас јавности."

Према подацима из полицијске пријаве, коју је Центар јавне безбедности Источно Сарајево поднео тужилаштву 2005. године, припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде у зору су упали у село Доња Биоча у којем су убили троје цивила, међу којима и деветогодишњу Мирјану. Убијени су и Никола Мићић и Ленка Скоко, а рањене Милојка Драшкић и Рада Драгичевић.

Инспектор Управе криминалистичке полиције МУП-а РС Симо Тушевљак потврдио је да је ЦЈБ Источно Сарајево Тужилаштву БиХ пре седам година поднео извештај против 11 људи, који се терете за кривично дело ратног злочина у селу Доња Биоча, општина Илијаш. Осморица осумњичених терете се по командној одговорности, док се преостала тројица сумњиче као непосредни извршиоци кривичног дела ратног злочина.

Тужилаштво БиХ „остајало је немо“ чак и кад су из БиХ депортовани или су у фази депортације особе из афро-азијских земаља која се сумњиче за ратне злочине.

О страдању породице Драгичевић, 2005. године снимљен је и документарни филм „Мирјана“, који можете погледати испод текста.