01. септембар 2012.

ВЛАСТ, МИСЛИЛАЦ, ЧАСТ, ДОСЛЕДНОСТ, УПОРНОСТ, СТРАХ И СМРТ


Власт

Власт је отелотворење воље за моћ, њен највиши израз. Владавина над другим људима скопчана је са многим ризицима. Онај ко влада мора бити лишен жеље и воље да напакости. Онај ко влада мора бити руковођен неком артикулисаном утопијском идејом, идејом за коју је и сам свестан да за његова живота неће бити реализована али којој треба да служи као да је већ сутра могућа и остварљива.

Власт је велико искушење. Само изузетни људи одолевају искушењу злоупотребе власти. Власт најбоље остварују они којима материјално богатство у животу не представља много. Власт најбоље остварују они који су спремни да се жртвују за друге, који служе тој великој идеји. Али такви у извесној фази постају фанатични. Онда, колико су год били корисни у овим нормалним људским ситуацијама, кад прерасту у фанатике, постају штетни и опасни. Сваки фанатизам је опасан. Нема доброг и лошег фанатизма. И најбоље идеје ако се фанатично следе и ако се безобзирно реализују, постају злочиначке.

Власт не сме бити на дохват руке самозваним усрећитељима човечанства. Власт не сме бити на дохват руке онима који нису у стању да се докажу у разним сегментима људског живљења. Онај ко не воли уметност, онај ко не воли књижевност, ко не чита књиге, не сме да дође на власт. Власт не сме бити доступна необразованим људима, неморалним људима. Људима са израженим физичким недостацима који се виде на први поглед, такође власт не сме бити доступна. Историја не памти да су такви људи власт упражњавали на начин који је био друштвено пожељан. Увек им је власт служила као средство да надоместе тај свој људски недостатак, а сваки покушај надомештавања онога што им је природа ускратила водио је крвопролићу, водио је диктатури и несрећи за много људи око њих.

Мислилац

Мислилац је човек који разумева у вишој мери него остали људи свет око себе, који је у стању да открије тенденције друштвеног развоја. Мислилац свему прилази критички. Он је мисаон у оноликој мери колико успева да развије своју критичност. Ту бих се помало ослонио на Декарта – мислити значи сумњати. У све сумњати, чак и у своју сопствену егзистенцију. Сумња је доказ моје егзистенције. Сумња мора бити потпуна али систематска. Не ваља ако је болесна. Болесна сумња, односно сумњичавост, открива унутрашњу несигурност.

Мислилац сумња, пре свега у своје ставове, у своје погледе, у своје дело. Дело једног мислиоца резултат је бесаних ноћи, резултат је непрекидног преиспитивања. Мислилац никад не сме бити задовољан својим одговором. Постигне ли то задовољство, престаје мислити, престаје бити мислилац. Постане ли задовољан друштвеним стањем, друштвеним приликама, такође престаје бити мислилац. Престане ли трагати за нечим бољим, савршенијим, јаснијим, једноставнијим, такође губи својства мислиоца. Ми нисмо друштво у коме су мислиоци на цени, и зато бити мислилац значи ићи мимо осталог света и маса.

Народ не воли мислиоце. Просечни људи боје се мислиоца. Боје се свега онога што је изнад, што је супериорно. Медиокритети би сваког мислиоца за главу да скрате. Зато је мислилац и храбар човек, који је у стању да маси људи око себе, који не познају довољно ствари, каже истину у лице без обзира колико је она болна. Мислилац је човек који зна да плива уз матицу, за кога је посебан изазов пливати уз матицу, супротставити се мишљењу већине. То је највећа привилегија мислиоца, највећа инспирација за његово стваралаштво.

Част

Част је једна од највиших људских вредности, најлепших карактерних особина. Частан човек држи до своје личности, до њене моралности. Частан човек сматра да су морални критеријуми највиша правила друштвеног понашања, опхођења са људима. Част је везана за истинољубивост, праведност, поузданост.Част је везана за оданост, искреност. Част се темељи на спремности да се заштите слабији.

Доследност

Доследност је важна људска особина у свакодневном животу, у сваком професионалном ангажману, поготово у политици. Онај ко је у политици доследан, има шанси да успе. Може привући наклоност јавног мњења, може уливати поверење бирачима. Онај ко је недоследан, ко од данас до сутра мења своје политичке ставове, сам себи ускаче у уста, тај у политици нема шта да тражи.

Упорност

Упорност је одлика снажних личности, људи који знају шта хоће. Само онај ко је упоран може рачунати на успех. Само онај ко је упоран може рачунати да ће остварити неко дело. Упорност бих везао са талентом. Таленат је врло важна људска особина, без талента се ништа озбиљно, ништа значајно, ништа оригинално не може постићи. Али упорност, труд и вредноћа чине 90 посто сваког успеха, таленат само преосталих 10 посто. Разуме се и таленат је незамењив, тих 10 посто талента не може се никаквим радом, никаквом упорношћу надокнадити.

Страх

Страх осећа сваки човек. Али постоје различити прагови страха. Кукавице се свега боје и ни у шта се не упуштају зато што им је праг страха сувише низак. Човек који је свестан величине циља који себи поставља и спреман да се жртвује за тај циљ, у стању је да савлада сваки страх. Ми се међусобно не разликујемо толико по интензитету страха колико по способности да контролишемо страх. Уколико смо у стању да у себи савладамо страх, можемо га, углавном, и победити. Ако нисмо у стању да то урадимо у себи, унапред смо изгубили.

Смрт

Смрт је једна врста краја који некада долази прерано, некада прекасно. Смрт је драгоцена. Не би ваљало да је нема. Куда бисмо са собом и како бисмо окончали све ово што радимо, чему стремимо, све оно што покушавамо, а углавном и нисмо у стању постићи? Смрт долази прерано, кад је најмање очекујемо, кад коси младе људе на прагу живота. Постоји једна дивна, чини ми се античка сентенца: Онај кога богови воле умире млад. Ја сматрам да није лепо сувише дуго живети. Јежим се помисли да бих могао живети стотинак година. Човеку је лепо да живи онда кад није на терету другима. Живот је леп кад човек може сам о себи да брине, ако га неко други не осећа као терет, ако неко други не прижељкује његову смрт као неко олакшање, као неко избављење. Смрти се не треба бојати.

ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ