23. октобар 2012.

72 ГОДИНЕ ОД АКЦИЈЕ СТУДЕНАТА ЗБОРАША


'' ... Ради тога комунисти нису презали ни од физичког терора, којим су хтели да униште и застраше своје противнике. Овај терор каткад се извргавао у право масакрирање националних студената и бивао је у толико жешћи и суровији у колико је опасност по слободу комунистичког деловања на Универзитету била већа, уколико су националисти били многобројнији и индивидуално или колективно интелектуално јачи од својих црвених противника. Тако је то било и раније, а нарочито почетком ове школске 1940./41. године, када су комунисти осетили врло велики прилив на Универзитет младих студената прве године, исправно национално васпитаних. Зато су почели са терором још док предавања нису ни почела на појединим факултетима.

Први њихов физички напад одиграо се почетком септембра 1940. год. на Техничком факултету. Тада је 20 студената комуниста, са Јеврејином Јаковом Алмулијем на челу, напало Збораша студента технике Лазаревића, и то баш у моменту када је ишао да брани свој дипломски рад, у циљу да тиме обесхрабре младе националисте "бруцоше".

После овог напад који није постигао свој циљ (застрашивање), комунисти су прибегли и другој врсти терора. Претњом и отвореним насиљем приморавали су младе студенте Збораше, да скидају своје националистичке значке. Ко није хтео да то учини физички је нападан и значка му силом кидана. У овом "херојском" послу истакао се нарочито бивши претседник Централног удружења студената технике (ЦУСТ) комуниста студент Ивковић, који је нарочито био агресиван према студенткињама.

Али, комунисти се нису задржавали само на овоме. Они су по факултетима почели да врше самовољне претресе свих студената који не припадају њима, а које су сматрали као активне противнике комунистичке пропаганде на Универзитету. Све ово доводило је до сукоба који су постајали током времена све жешћи, тако да је најзад морало да дође и до разрачунавања читавих група студената.

Тако је дошло и до сукоба на Медицинском факултету 22. октобра 1940. увече. Тога дана требало је да се одрже прва предавања на томе факултету. Комунисти су увек до сада обичавали да приликом првих предавања пре самих професора одрже импровизована предавања студентима прве године, која су имала за циљ чисту комунистичку пропаганду. Тако су хтели да одрже ова предавања, а уз њих и протестни митинг против уредбе о студентима Јеврејима, увече 22. октобра пред студентима прве године медицине, ветерине и фармације. У ту сврху дошла је у амфитеатар Медицинског факултета и једна група од преко 50 студената, старијих годишта већином, са свих осталих факултета и то опробаних комунистичких агитатора. Млади студенти су у миру саслушали говоре комунистичких агитатора, али после њих дигао се и један националиста да говори. Он се одмах оборио на комунистичку пропаганду. Млади студенти су живо одобрили његове речи, док је неколицина комуниста пошавши на говорника почело да виче: "доле фашисти! Уа" итд.
Међутим, ови су били брзо умирени и удаљени из амфитеатра, а огроман део студената прве године остао је у амфитеатру одобравајући бурно речи националиста.

Овај догађај који је био први колективни фиаско студената комуниста на Београдском универзитету 1940. год., комунисти нису могли да забораве, и већ сутрадан, 23. октобра пре подне, комунисти су мобилисали, прикупили и физички напали појединце студенте националисте на Медицинском, Шумарском, Философском и Техничком факултету. Тога дана тешко је повређено седам студената националиста, већином Збораша. Ово премлаћивање је у појединим случајевима достигло ступањ масакрирања. Секретару "Словенског југа" комунисти су разбили наочаре на лицу тако да је настала опасност да потпуно обневиди. Студенту Зборашу комунисти су на Медицинском факултету шипком разбили главу, испребијали га, газили и изболи камом. Ту су још једном националисти разбили главу, а још двојицу су тешко испребијали. На Шумарском факултету су такође разбили главу једном националном студенту, а још неколицину теже повредили. На Филозофском факултету пребили су комунисти двојицу националиста. На техничком факултету су такође теже повредили једног националисту Црногорца, а неколицину су избацили из сале за предавања баш у моменту када је наставник улазио. Тога дана, већ је поменути студент Ивковић напао једну студенткињу националисткињу.

Повређени националисти су се жалили Ректорату и Министарству просвете као и Управи града Београда. У Управи је одговорено да не могу ништа да учине јер постоји аутономија, господин Ректор није хтео да прими повређене националисте који су то тражили, а на питање Министарства просвете – шта се дешава на факултетима – одговорио је: "на Универзитету је ред и мир".

Пошто националисти нису могли да добију никакву заштиту од државних власти "јер постоји аутономија Универзитета", пошто им заштиту није пружила ни универзитетска власт, они су се решили да оду на поједине факултете и да тамо пре свега својим бројем демонстрирају и покажу комунистима своју снагу не би ли их то натерало да дођу к себи, а затим зато су имали намеру да похватају главне иницијаторе терора на Универзитету, да их казне и да им запрете и тежим репресалијама уколико би и даље долазило до премлаћивања националиста.

По подне око 17 часова упутила се група око 250 националиста, скоро све "Збораша" студената, најпре на Технички факултет. При самом улазу дошло је до сукоба са комунистичком стражом од око 30 студената комуниста, који су се боксерима и палицама успротивили уласку студената националиста у факултет. Међутим, ова група је била убрзо разбијена и националисти студенти су ушли у факултет где су се сукобили са главнином студената комуниста. Дошло је до борбе (опет боксерима и палицама) у којој је нешто преко стотину комуниста брзо потиснуто, што на последњи спрат Техничког факултета, што у подруме истог. При расчишћавању подрума, комунисти су, видећи да су потпуно изгубили битку, почели употребљавати ватрено оружје. Националисти, видећи то, у одбрани су такође употребили ватрено оружје. Приликом ове борбе комунисти су гађали војничким карабином. Најзад подрум је био рашчишћен, али већи део комуниста је избегао кроз једна споредна врата. У то време, после скоро целог сата борбе, комунисти су кроз један споредан улаз добили појачања која су се споредним степеницама попела на последњи спрат. У овој групи националисти су приметили велики број нестудената. Ова комунистичка појачања уз садејство револвера, кише цигала и камења, махом из научне збирке материјала, учинила су јуриш на националисте на нижем спрату и аули, али су била одбијена. После овога комунисти су се повукли сасвим горе и на брзу руку створили барикаду на степеницама при врху, употребљавајући за то намештај Универзитета, клупе, столице и друго. Одатле су комунисти пуцали на националисте из револвера и гађали каменицама и деловима намештаја. У међувремену, у тренутку овог јуриша од стране комунистичких појачања и националистичког против-напада којим су враћени комунисти, дешава се и напад са улице на факултет од стране студената и радника комуниста. И овај напад на улазна врата факултета националисти су успешно одбили. Ускоро, немајући шта више да чине на факултету, пошто је добар број комуниста криваца за ранији физички терор добио своје, националисти су изашли са факултета уз родољубиве поклике. При изласку, поједине групе радника и студената комуниста хтеле су да им препрече пут али су их националисти брзо и лако разбили. И тада је дошло до пуцњаве опет иницијативом комуниста.

Тако су се завршили крвави догађаји од 23. октобра на Техничком факултету.

Противници националиста, а особито Збораша, издали су више летака нападајући ове. Тако, студенти демократи социјалисте, некадашњи чланови комунистичке спреге "Уједињене студентске омладине", издају заједно два летка од којих у једном ("Саопштење студентима београдског универзитета и јавности!") кажу између осталог и ово: "У самом Универзитету, користећи реакционарне шестојануарске одредбе о студентским удружењима, комунисти су присвојили себи монопол сваког политичког рада...
"..... двадесет и другог овог месеца, група Љотићеваца насрнула је на Медицински факултет и у амфитеатру студената прве године приредила неколико бедних манифестационих сцена. Потом су комунисти одговорили идућег дана својим инквизиторским поступком, нападом на појединце и премлаћивањем истих".....''

КОМУНИЗАМ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ 1929. - 1940.