20. октобар 2012.

СЛОБОДНА ЛИЧНОСТ


У очима философа човек је пред Богом раван нули. То су у доба светога Саве проповедали и наши богумили, а ту мисао и данас исповедају потомци босанских патарена. Светосавско правосавље је унело и раширило међу Србима правилнији и плоднији појам о човеку и вредности његовог бића. Ово је Србина духовно уздигло и од њега створило слободну личност. Какав је психолошки и етнички смисао те противуречности? Како се могло прећи, не само теолошки наго и историјски од појма о људској ништавности пред Богом до појма о човеку као неограниченој духовној вредности, израженој у његовој слободној личности?

То питање изгледа ми данас утолико загонетније уколико је већа опасност која прети национализму и вери српског народа и који нас гони да се окренемо прошлости и у њој да потражимо истину о нашем позиву у овом животу, а у поучним примерима из тих старих времена да нађемо извор нове снаге за истрајање у трзајима нашега народа и за испуњавање мучне мисије наше земље. Запрепашћени обимом катастрофе која је задесила српство, многи Срби, чак и они који су занемарили веру својих отаца, осећају потребу да се врате чврстом тлу сазиданом на духовним темељима, вечним и монументалним, које су положили свети Сава и његов отац свети Симеон.  Пред опасношћу свога националног нестанка, Срби збијају своје редове. У садашњим, горким часовима испаштања и неизвесности, намеће се свима Србима, као заједнички закон, оно заповедничко "или - или", за које Ниче каже: "Да бисмо хаос надвладали и свој лик повратили, не остаје нам никакав други избор, него се или до дна сурвати или до врха пробити."

Код свих нас постоји општа жеља да повратимо поверење у саме себе и прожимамо своју душу непоколебљивом српском вером у неограниччену моћ светосавског православља, које је увек играло пресудну улогу у повести Србиновој. Оно је створило и ствара српске хероје - српске свеце и јунаке. Оно је до савршенства извајало национални и духовни лик српске заједнице у животу и делима наших историјских личности, као што су били славни Немањићи, а доцније Карађорђе и кнез Милош, као и сви други поборници за слободу српске земље и српске мисли.

Мирослав Спалајковић
(Из:  "Мисија Србије  ", Нова Искра, Београд 2010. стр, 10 - 11)