31. октобар 2012.

ГОДИШЊИЦА ВЛАДЕ НАРОДНОГ СПАСА


ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, 

На данашњи дан, пре годину дана, 1 септембра 1941 године, упутио сам свој први апел српском народу.


Да ли се сећате тог мог првог говора са београдског Радиа? Мој је глас тада дрхтао од узбуђења и стрепње; да ли ћу моћи избавити српски народ из преголеме несреће, у коју га увукоше избезумљени његови синови, који га оставише потом обезглавњеног и побегоше у туђе земље. Ја нисам хтео да бежим и да вас оставим у најцрњој невољи. Остао сам да са вама испијем чашу чемера до дна.


Онда сам вам се претставио, - сећате ли се? — овако:


„Говори вам брат, армиски ђенерал Милан Ђ. Недић, претседник српске владе. Говори вам из дубине српске душе и срца, честито и поштено. Тако ми Бог помогао"!


Време ми је дало за право. Догађаји су доказали да је све, што сам вам онда говорио, било и поштено и честито и истинито.
Онда сам вам говорио гласом који је дрхтао од узбуђења. Данашњи мој глас, чујете га, снажан је и сигуран, јер захвалног срца гледам пред собом дело ове протекле године. Српски народ и Србија дигли су се готово из мртвих.
Знам да има извесних међу вама, драга браћо и сестре, који ми то не признају. Али нека они метну руку на срце и нека ми одговоре: да ли је судбина српског народа и њихова судбина данас трагичнија од оне пре годину дана?


Зар се не сећате више колика и каква је била онда несрећа у Србији-земљи јадовитој: кад су комунисте на све стране сејале смрт; када нико од нас није смео рећи да ће осванути жив; када је грађански рат беснео у Београду, око њега и у целој Србији; кад су праштале пушке, а вио се дим из згаришта наших домова, док се све више српских мајки завијало у црно? Зар сте заборавили на кобне дане кад су руље наших безумника, заведене туђинским агентима, на туђ рачун, нашу земљу довеле на сам руб пропасти.


Ето вам слике ондашњице, коју сте ви тако лако избрисали из свога сећања.
А данас? Данас сте ви слободни на своме огњишту. Истина нису вам се вратила деца, мужеви и очеви из заробљеништва. Многе жене боре се саме да очувају огњишта и децу. Исхрана у градовима није онаква каква би требала да буде, ваша деца не добијају довољно свакога дана насушни хлеб, али Србија живи и живеће. Међутим на све стране креће снажан живот. Све што још није доведено у ред, повратиће се.


Треба ли да вам кажем да су се наши вредни, честити и родољубиви сељаци залагали ове године више него икад до сада - обрадивши сваку стопу земље Србинове? Све је било против њих, оскудица у радној снази, у стоци, у алату, тешке временске прилике, поља опустошена од бесних комуниста. Па ипак у тој судбоносној битци за хлеб они су победили.
Око вас, браћо, лутају као шакали још многи сејачи најбесмисленијих лажних вести, те вам трују душу и убијају веру. Окрените се од њих и погледајте нашу омладину, нашу узданицу, данас оздрављену, погледајте је како насмејана лица, ведра чела, ојачава своје мишице и своју душу у служби народне обнове. Њена душа је данас пуна честитости, идеала, духа, пожртвовања, срећна што је нашла свој пут, српски пут, пут њених славних предака и српских просветара.


Треба ли још да вам укажем и на наше родољубиве вредне раднике, који су нам и онда у тешким данима и сада служили и служе као узор србизма? Видите ли шта стварају њихове жуљевите руке на све стране? Стварају нов живот, нову, лепшу Србију.
Све су то наше вредне руке створиле. А све то што је створено, све што су наше вредне, радне руке изградиле, све што је Влада народног спаса учинила да би се за ово кратко време повратио живот Србије, све су то омогућили окупатори (немачка војна сила и немачка управа). Омогућили су нам да се вратимо у живот баш они за које су наши непријатељи говорили да ће нас збрисати са лица земље, да ће нас раселити, да ће нас учинити неплодним да би се затрло српско семе и племе.


Годину дана, која је протекла, показала је сву бесмисленост ових бесомучних лажи. Окрените се око себе. Погледајте лево и десно. Наш нови живот, који је почео да се снажи, омогућен је баш од тих људи који су нам били противници само зато што су наши управљачи то хтели.


Од нас зависи да ли ће нам у будућности бити пријатељи. До нас само лежи да осигурамо њихову помоћ да Србија стане потпуно на своје ноге.
Зато ми дугујемо благодарност Великом Немачком Рајху што нам је омогућио живот, онда када нам је грозила смрт, што нам је иако, по несрећи изазивачима, иако побеђеним, пружио часно место сарадника у изградњи новога света.
Ми изјављујемо да ћемо грешке прошлости исправити, да ћемо бити свесрдни сарадници и Великог Немачког Рајха у изградњи Нове Европе.

Драга браћо и сестре, 


Није више време, уверавам вас, да неки међу вама вире из рупа, у којима су се учаурили, и очајавају пуни самоубилачког расположења. Дошло је доба несебичног рада којим се много може поправити, много спасти.


Хајте к мени. Хајте новом животу бољем, српскијем. Дођите да изградимо тај нови живот заједно. Помозите ми, тако вам млека српског, не ради мене - ја ћу то свршити и без вас - него због оног злурадог света, који очекује пропаст Србије и српског народа.
Покажите се да сте већи и бољи у несрећи него у срећи.


Ја знам шта би ви хтели да ми кажете. Немојте ми говорити. Знам да вам је тешко. Ми ћемо још патити због туђих грехова. Али будите Срби. Носите достојанствено, мушки и јуначки свој крст страдања. Погледајте око себе. Видите ли нашу браћу сељаке, нашу браћу раднике, нашу омладину, како пожртвовано раде, како су велики и достојанствени у несрећи? Та омладина ми је прва прискочила у помоћ као добровољци и четници. Знате ли, слутите ли колико је тих дивних младића, цвета нашег народа, дао јуначки своје животе да би Србија могла живети? И данас они ме помажу својски да велико народно бреме носим и радим за спас српског народа и Србије.


Али да бих до краја успешно завршио народно дело, треба ми и ваша вера и ваше срце и ваш разум. Потребни су ми и ваша мудрост и ваше стрпљење. Верујте ми. Учините ме још јачим вашом сарадњом. Не јачате тиме мене, јачате Србију и српски народ. Само у слози и гвозденој дисциплини свесрдним радом и узајамном помоћи моћи ћемо видети зору бољих дана. Не заборављајте нашу историју. Читајте је. Поучите се њоме. Много имамо непријатеља који нам желе пропаст и верују у њу. Чујте: не помажите их својом заслепљеношћу и инатом. Реците ми право: да ли је у нашој новијој историји било тежих момената од данашњих и да ли је икада било потребније да сви Срби буду сложни и једнодушни него данас? Ја вас не зовем ни у какву политичку партију него у јединствени фронт српскога народа.


Увек се сећајте, свуда и на сваком месту, у сваком тренутку, да сте ви деца једног славног, честитог и јуначког народа, српскога народа. Одагнајте од себе црне мисли и туђе пропаганде. Поклоните ми своје поверење. Хајте к мени и ви, који још стојите по страни, хајте са мном и са српским народом. Сви сложно моћи ћемо сигурније сачувати ову свету српску земљу и наш много напаћени народ. Само здружени, збијени под једну заставу, српску заставу, изаћи ћемо на светлост дана из овог тешког мрака у који нас је бацила авантура наших безумних људи.

Драга браћо и сестре, 


Ово вам је мој кратак извештај о најважнијим догађајима у прошлој години и раду српске владе. То вам је моја реч на почетку њеног рада у другој години. Запамтите:
Сваки је народ ковач сам своје среће. Пазите добро. Ова је друга година судбоносна по нас. Дочекајмо је удруженим снагама, загрљени и сложени, са узвиком:


Живела мајка Србија!
Живео српски народ!

МИЛАН НЕДИЋ
1. септембар 1942.

Овде можете прочитати још неке текстове генерала Милана Недића.