04. октобар 2012.

ПОСЛАНИЦА ОНИМ У ШУМАМА


Богату Мачву, Поцерину, Краљево, Чачак, Горњи Милановац, Рудник, итд. претворили сте у разна попришта. Пребројте жртве, које су од вас национал-комуниста, како се ви називате, пале код Крушевца, Крагујевца и Краљева. Па зар ћете тако даље? Зар ћете још да настављате равногорско-партизанско оргијање због којег страда српски народ?
Знате ли колико је само сирочића остало без родитеља? Шта ћемо са њима? Они су без заштитника. Домови су њихови изгорели, огњиште се угасило.

Хоћете ли овако даље? Сарађујете са безбожницима!

Је ли то безумље? Је ли то опште лудило? Или вам је Стаљин толико драг га за њега хоћете цео српски народ да жртвујете?
Доста је било крви и жртава. Доста је било страдања српског народа. Доста његовог уништавања. Оставите оружје. Долази зима, а ви сте голи. Шума је зими рђава мајка. Вратите се селу, деци својој, родитељима својим. Зар не видите да је српски народ већ и сувише проређен?

Знате ли шта је данас нама неопходно потребно?

Мир, само мир, потпуни мир да видимо преголеме јаде наше и предубоке ране наше.

Не завијајте даље у црно наш несрећни народ. Нека бар у овом последњем тренутку ваше срце закуца једном и за њега. Доста су вам ум и срце били окамењени, омађијани пакленом дреком лондонских и московских опсенитеља.

Склоните ту црвену копрену с ваших очију. Погледајте око себе. Чујте.

Не оглушујте се о глас српског разума, о глас српског срца.
Ја вас позивам: положите оружје. Влада ће учинити све да се грешке и грехови ваши опросте, да се ране ваше, лудом главом добијене излече, да се ви прихватите и збринете до суђеног дана. А суђени дан доћи ће по неумитном току историје. Ви сте баш до сада све чинили да српски народ постане немоћан, онда када треба да каже мушку реч и када треба да обезбеди своју будућност.

На вас ће пасти одговорност што сте били мали у великим тренуцима, што сте били слепи код очију, те нисте видели јасно и бистро догађаје, као орао је српски народ увек гледао у догађаје. Ви сте имали хоризонт кртиве. Ваше су уши биле затворене за узалуд вам дате слатке крике српства.

Само српском народу ви сте дужни да служите и никоме више. Не поводите се за излапелим мозговима и којекаквих лордова, саможиваца, без душе и срца, без икаквог осећања за опстанак нашег народа.

Опет вам кажем:

Мислите само својом српском главом и српским мозгом. Ово вам говори ваш стари ратни друг, ваш командант у првом и у овом светском рату. Хајдете к њему. Он је ваш друг и пријатељ, и заштитник и командант, а више од свега и душом и срцем Србин.

МИЛАН НЕДИЋ