10. октобар 2012.

СВЕВЛАСТ Г. ХИТЛЕРА


За цео Берлин и за целу Немачку, велике промене које су се десиле у немачком министарству војске и у немачком министарству иностраних послова, дошле су сасвим неочекивано. Утисао је о томе, јутрос у Берлину, тим дубљи, сензационалнији.

Мада се у иностранству писало већ неколико дана о одласку фелдмарширала Бломберга, немачког министра војног, у Берлину је било врло мали број људи, који је знао о чему се, заправо ради. Синоћ око 18 часова, знало се већ, да министар војни г. Бломберг иде и да са њиме треба да иде и главни комадант војске, генералоберст, барон Фрич, али се није знало, да ће у исти мах доћи и до великих промена у министарству иностраних послова, није се знало ко ће узети војску у своје руке, да ли генералоберст г. Геринг, или сам вођа и Канцелар Рајха г. Хитлер.

За министра војног требало је да дође армиски генерал г. Фон Рајхенау. Они који су најбоље знали, синоћ су се могли избројити на прсте.

Берлин, где већ неколико дана влада право пролеће, провео је ноћ између 4. и 5. фебруара, играјући само на једном балу, на балу код ''Шареног фењера''. Играло се до 8 сати ујутру 11.000 људи и жена. Тек данас у 8 сати ујутру, немачке радио-станице објавиле су велике промене, које је у војсци и у вођењу спољне политике извршио канлцелар г. Хитлер.

Одлазак фелдмаршала г. Бломберга, дешава се несумњиво, због његове женидбе. Официрски кор није могао да му опрости, што је преко 60 година склопио брак са девојком која је тек прешла двадесету и то брак, о коме се у Берлину много прича.

Националсоцијалистичка партија још мање је хтела да трпи овакве догађаје у министарству војном, и то у овако озбиљном времену, када Европа личи на буре барута. Као и увек, Канцелар г. Хитлер, за једну ноћ пресекао је неизвесност и немир, који је трајао већ неколико дана и који је претио да изазове озбиљну кризу. Г. Хитлер је узео војску, лично у своје руке. Чин фелдмаршала дао је г. Герингу, а главну команду над војском поверио је генералу фон Браушицу, који је познат као изричити присталица националсоцијализма. Што је најважније, г. Хитлер, је, тако рећи, укинуо Министарство војно и створио једну нову инстанцију, коју је назвао Шефством врховне команде војске. Између војске и г. Хитлера, сада не постоји више ни министар војни, ни Министарство војно. Г. Хитлер директно држи у рукама војску. Шеф врховне команде генерал г. Кајтел подчињен је лично г. Хитлеру.

Значај ових промена у томе је, да са генералом г. Фричом, бившим главним комадантом војске, одлази читав ред генерала, који нису могли, најблаже речено, да изједначе у својим гледиштима и у својим срцима, националсоцијализам и војску. На место њих долазе људи, који у немачкој војсци и националсоцијалистичкој партији, гледају једно исто. Нарочито велике промене извршене су у ваздухопловству. Са четвртим фебруаром, они који су очекивали, да ће немачка војска и националсоцијалистичка партија остати две различите ствари, губе и последњу наду. У ноћи између 4. и 5. фебруара г. Хитлер је коначно стопио партију и официрски кор. Немачка војска тиме добија нову ударну снагу.

Цела ова криза, изазвана женидбом министра војног, свршена је једном огромном променом.

Исто тако, неочекивано су извршене и промене у Министарству иностраних послова. Одлази барон фон Нојрат, који је, још колико јуче, разаслао позивнице за пријем дипломатског кора 10. и 12. фебруара. Одлази али остаје саветник г. Хитлера, који га много цени. Долази амбасадор у Лондону, фон Рибентроп, који је творац пакта између Немачке, Италије и Јапана против Москве. Рибентроп је, и што се тиче Шпаније, имао одређено гледиште.

За министром војним, фелдмаршалом г. Бломбергом, засузиће англо-енглеска штампа, јер је он важио као поштовалац Енглеске империје и Америке, у војним питањима.

За Рибентропом неће зажалити лондонска штампа, која му је увек правила непријатности. Рибентопа ће несумњиво јако поздравити Италија и Јапан. У ствари је вођење спољене политике сада преузео сасвим у своје руке г. Хитлер. Он има као помоћно средство државни тајни савет. Немачка хоће да у отсудном тренутку има могућност одлучивања и када се тиче спољно политичких питања и када се тиче војске.

У сваком случају, промене које ће настати на местима немачких амбасадора у Лондону, Риму, Токиу и Бечу, значе још ужу сарадњу Берлина и Рима са Токиом у спољној политици. Сада је тек јасно, зашто су изостале свечаности и сазив Рајхстага, приликом петогодишњице Хитлеровог ступања на власт. Рајхстаг је сазван за 20. фебруар и Европа ће имати прилике да чује глас Берлина, јасно и одлучно тога дана.

Ипак када се обухвате погледом у целини ове крупне, чак веома крупне промене, осваја утисак, да су оне узведене веома деликатно и са достојанством. Са својим досадашњим сарадницима Вођа се растао на веома леп начин, упућујући писма захвалности нације маршалу Бломбергу, г. Фон Нојрату и другим, задржавајући међу њима барона Нојрата, као првог свог доглавника у спољним пословима. Форма промене била је беспрекорна.

Као циљ ових промена, може се убројати још и жеља, да се официрски кор подмлади. Са приливом младих команданата, сасвим природно, појачао се и утицај партије не само на све државне послове, на спољну политику земље, већ и на војску.

Наша земља може примити ове промене мирно. Немачка је постала велика сила, са којом сви морају рачунати, ако она жели мир.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
6. фебруара 1938.