16. октобар 2012.

COLIN JORDAN - ИНТЕРВЈУ

COLIN JORDAN
(19. јун 1923. – 9. април 2009.)

Прави пример многим људима!

Интервју урадио португалски магазин ''Justica & Liberdade'' (Правда и Слобода)

Без обзира да ли подржавате национал социјалистичку идеологију, коју Colin Jordan брани, чињеница је да нико не може да буде равнодушан према храбрости и вољи овог човека, који се борио неуморно свих ових година за оно у шта је веровао.

Ни хапшења, ни напади, ни његове поодмакле године, као и чињенице да због тога има нека физичка ограничена, не могу да га натерају да жали за акцијама које је радио у прошлости. То све чини Colin Jordan-а правог примера којег треба да прате многи национал социјалисти и сви други широм света.

Интересантно је да се запамти да неколицина људи, левичара, као и многи Јевреји, описују Jordan-а као највећег национал-социјалистичког ауторитета који живи данас у Великој Британији. То је још један разлог нашим читаоцима да пажљиво прочитају овај интервју и да открију шта су то прави идеали овог генијалног човека, и добро познатог британског национал социјалисте, који је рођен у Бирмингену 1923. године.

Данас, када је права реткост за њега да даје интервјуе, господин Jordan одлучио је да одговори на нека наша питања. Тако да, без уобичајеног приказивања насилника, и цензуре коју данашњи медији имају када су у питању национал социјалисти, ви имате овај интервју.


J&L: Када и зашто почиње ваше интересовање према политици?

Colin Jordan: Моје политичко интересовање појављује се током мог читања за време рата, постаје активније и формира се 1942. године, када сам се придружио националистичкој партији. То интересовање се развило из љубави према селу и одушевљењу за животом у складу са природом. На крају рата ступио сам у контакт са Arnold Leese-ом, британским пиониром национал социјализма.

J&L: С обзиром да сте национал социјалиста, како се односите према Другом светском рату, који је донео сукоб између ваше земље и Немачке?

Colin Jordan: До 1944. године, дошао сам до закључка, да подржавам споразумни мир између Британије и Немачке, увидевши до тада барем део добробити које доноси национал-социјалистичка Немачка, и дубоко жаливши због братоубилачког рата, који је био у супротности са истинским братским интересима.

Ј&L: Да ли је истина да је било доста британских политичких затвореника у Енглеској, и за време рата, и после њега?

Colin Jordan: У 1940. години, око хиљаду активних чланова British Union of Fascists, вођена од стране Sir Oswald Mosley-а и Imperial Fascist League вођене од стране Arnold Leese-а, заједно са другим противницима рата, били су утамничени без суђења, захваљујући ратном регулацијом 18Б (овај законски акт дозвољавао је да се затворе људи који су симпатисали национал-социјалистичку Немачку без суђења). WIlliam Joyce и John Amery били су погубљени због "издаје" јер су на немачком радију, и у Leo Amery случају, који је током Другог светског рата направио про-национал-социјалистичку радио станицу у Берлину и покушао да регрутује британске затворенике рата да служе у униформу национал социјалиста, у такозваној British Free Corps армији на Источном фронту.

J&L: Колико сте имали година када је Rudolf Hess, за време Другог светског рата, дошао у Шкотску покушавајући да донесе мир између две државе? Колико се сећате тог периода?

Colin Jordan: Имао сам тада 17 година и ишао сам још увек у школу, када је мој отац дошао у моју собу једног јутра 1941. године, вестима са радија о Rudolf Hess-овом слетању у Британију, са циљем да донесе мир. Моји родитељи и ја веровали смо да ће његова мисија бити успешна, и касније смо били згрожени његовом осудом на Нирнмбершком процесу и доживотном робијом. Започео сам кампању за његово пуштање 1960. године, плакатом са разним паролама, који су позивали на његово ослобођење. 1963. године, истог дана након мог првог изласка из затвора, отишао сам у канцеларију Иностраних послова у Лондону, да доставим писани захтев за ослобођење Rudolf Hess-а. Пре његовог убиства, вероватно од стране Британске тајне службе, наставио сам да штампам литературу која је позивала на његово ослобођење, и изнова сам слао писма канцеларији Иностраних послова и покушао да ургирам на то.

J&L: 1993. године подигнут је споменик у Шкотској у част "мученика за мир", да ли је то тачно? Да ли нам можете рећи ко је подигао споменик и шта се даље десило?

Colin Jordan: Hess меморијални споменик је била идеја ветерана национал социјалисте Tom Graham-а који је то и финансирао, преговарао је такође за дозволу код земљопоседника, и који је, без обзира на његове године, лично подигао споменик својим рукама уз помоћ других, на истом месту где је Hess слетео 1941. године. Споменик је нападнут и уништен од стране локалне Anti-Nazi League (чији је организатор био један Азијат), потпомогнута члановима ове подмукле комунистичке организације. Пошто полиција није могла да ухапси починиоце, дуго сам покушавао са настојањем да уверим у погрешне одлуке Шкотског правосудног тела, али одбили су ме и након приватне тужбе.

J&L: Једна од организација коју сте основали био је "Национал социјалистички покрет" 20. априла 1962. године. Реците нам нешто о активностима одржаним у јулу!

Colin Jordan: За три месеца, од како је основан Национал социјалистички покрет, ми смо успели да осигурамо неопходну дозволу за одржавање митинга на отвореном, у центру Лондона, на Trafalgar Square, јула 1962. године.
Полиција је проценила око 5 000 људи у публици. На огромном паноу је писала парола: "Ослободити Британију од јеврејске контроле". Велики број Јевреја и комуниста стационирали су се у првим редовима пре него што је митинг почео, и, када је почео, бацали су разне предмете и покушавали су да пробију полицијски кордон.
Убрзо након тога, полиција је захтевала да се говор заустави док не успоставе поново контролу. Коначно, 5 минута до краја финалног говора, када сам људима говорио да је "Хитлер био у праву", полиција је морала да прекине митинг због разјарене руље Јевреја и комуниста и њихове реакције на моје речи.
Резултат у јавности је био такав, да је сваки Лондонски дневни лист објавио ово на првој страни. Ово је без сумње највећи и нaјвише објављени анти-јеврејски јавни митинг у британској историји. Двојица од говорника, John Tyndal (тадашњи мој заменик, а сада председник Британске националне партије) и ја, након овога били смо процесуирани због наших говора. John Tyndall је кажњен новчано, док је мени додељено неколико месеци затвора, ово је имало ефекта, јер сам недуго после изласка био опет на одслужењу казне од 9 месеци због организовања Spearhead-а, који је био одбрамбени корпус Национал социјалистичког покрета.

Denis Pirie, Roland Kerr-Ritchie, John Tyndal, Colin Jordan и George Lincoln Rockwell


J&L: Да ли је тада постојао јеврејски утицај? И да ли постоји сада?

Colin Jordan: Тада, као и сада, Јевреји имају доминантан утицај у Британији и тај утицај се испољава на безброј начина против истинских интереса мултирасног светског поретка. Јевреји на врху, јесу они на челу Државног секретара унутрашњих послова, као што је то Michael Howard и Државног секретара спољних послова Malcolm Rifkind у Влади John Major-а, који је ожењен Јеврејком. Они су такође власници свих великих медијских кућа у Британији, као што су новине и телевизија, које поседује Rupert Murdoch, директор BBC-а (British Broadcasting Corporation) је Јеврејин Alan Yentob, телевизије Channel 4 је Michael Grade, Grenada телевизије власник је Alex Bernstein, тв продуцијске компанија Carlton Broadcasting, шеф је такође Јеврејин Michael Green. Укључујући и власништво мега-маркета као што су Cohen family (Tesco supermarket) и Sainsbury family (Sainsbury supermarket), мулти-милијардерски власници пословних империја су такође Јевреји као што су Benzion Freshwater и Chelsfield-а и 400 компанија Berger породице. Они управљају такође комерцијалним пословима преко Betterware-а (опрема за кућу), Reebok (обућа), Tabatznik (фармацеутска кућа) и Dixons (електронски уређаји) па све до Marks & Spencer одеће и хране, џиновске робе David Lewis породице, и огромне фирме која се бави наручивањем преко поште Great Universal Stores чији је творац Isaac Wolfson. Власници су банака, а најпознатији су Lord Rothschild и финансијски шпекулант George Soros.

J&L: Када сте на протесту рекли "Хитлер је био у праву", на шта сте тачно мислили?

Colin Jordan: У тој мојој објави: "Хитлер је био у праву", подразумева се то да је Хитлер имао право код стварања расног питања као темеља у политици, као и то да је имао осећај да је демократија смртна болест; значи да је исправно бити за уједињење народне заједнице изнад класних подела, и супроставити се расном мешању и подржавати расно побољшавање (еугенетика); да је исправно борити се против комунизма; да је исправно одбацити окове интернационалних финансија; да је исправно третирати пољопривреду као најважнију ствар за нацију, а и тиме осигурати сигурност и благостање сељака; значи имати право да се учинковито брине за здравље и социјалну благостање, за економску правду народа.
Не постоји поуздан доказ који доказује да је убијено 6 милиона Јевреја на Хитлерово наређење, или да је он знао за то, или да су милиони Јевреја убијени гасом од стране национал социјалиста; а велики број "преживелих" управо то и доказује. Даљи докази који на то указују, јесте чињеница, да није било непристрасне објективне пропаганде, него су учињени најжешћи напори, који се и данас чине, да се заустави било каква слободна дискусија на ову тему.
Могуће је лагати цео свет читавих 50 година управо због јеврејске моћи коју имају у светским медијима, као и помагање демократским политичарима да дођу до власти, и преданост јевреја у пропагирању сопственог сажаљевања, као главни метод да се одврате људи од било какве критичке процене Јевреја, и тиме спрече било какав опоравак аријевског ослобађања какав је национал социјализам.

J&L: С обзиром да људи Хитлера повезују само са смрћу и уништавањем, реците нам најбољу ствар коју је учинио.

Colin Jordan: Најбоља ствар коју је Хитлер учинио јесте то да је окончао масовну незапосленост и глад код народа; заштитио је немачког сељака; ујединио је нацију и дао јој сврху кроз величанствену Хитлерову омладину и Раднички синдикат Рајха; борио се против декадентне музике и уметности (као и против порнографије); и обновио је немачки војни капацитет за самоодбрану, кроз јединствене мере социјалне и економске реформе.

J&L: Према вашем мишљењу, која је највећа разлика између фашизма и национал социјализма?

Colin Jordan: Фашизам је идеологија која ставља државу изнад свега, изнад расе. Национал социјализам је идеологија која ставља расу изнад свега. Фашизам се према томе ограничава само на нацију, док, национал социјализам, због своје расне основе, има глобалну примену.
Фашизам иде руку под руку са хришћанством, док је национал социјализам, због свог расног садржаја, у суштини анти-хришћански.

J&L: 1967. године били сте опет ухапшени. Који је био мотив?

Colin Jordan: 1967. године био сам почаствован због прве пресуде на основу новог закона о "расној мржњи", као други пут мога тамновања, 18 месеци затвора због две штампане литературе, једног памфлета са насловом: "Обојена инвазија", затим летка са илустрацијом Јевреја који држи бич изнад гмизујућих фигура које представљају чланове старе партије. У том мом утамниченом искуству, најгора ствар није била у лошим условима у којима сам провео то време, него одвојеност од пријатеља и породице, и ограничавање слободног времена, иако се у затворима даје доста времена за читање и размишљање.

J&L: Које су биле активности националиста које су могле да помогну вашој ситуацији?

Colin Jordan: Оба пута док сам био затворен, било је доста напора да ми се помогне, како у вашој држави, тако и у мојој. Било какав знак пажње, солидарности, укључујући писма подршке, су веома битна политичком затворенику због одржавања његовог морала.

J&L: У вези са тим памфлетима, колико је заиста велики проблем не-беле имиграције?

Colin Jordan: За време моје друге затворске казне (1967), последице обојене инвазије у Великој Британији биле су и тада озбиљне. Сада, ситуација у свим већим градовима је застрашујућа. Неке школе у ужем центру Лондона, као и на другим местима, као што је Wolverhampton и Leeds, Liverpool и Birmingham, имају мали број беле деце, која су тамо мањина.
У таквим школама ставља се нагласак на обичаје и религије обојених, и на сваки други начин обојени се стављају изнад белаца; захваљујући учитељима, који су за мутлирасно друштво и левичара, предузимају све да се ускрати природно осећање белог расног идентитета и поноса. Или ће бити успешне побуне нашег народа у наредне две декаде, или ћемо бити подјармљени и деградирана мањина, у држави која је некада била наша.

J&L: Пре неколико година написали сте књигу под називом "Merrie England 2000" која је изазвала многа негодовања у јавности, да ли је то тачно?

Colin Jordan: Када је моја књига "Merrie England 2000" први пут објављена, новине су писале да је јеврејска заједница захтевала тужбу на Вишем Суду проузроковши тако нове оптужбе против мене због поседовања и дистрибуисања разне друге литературе, и власти су очигледно осетиле да би их обновљени казнени поступак против мене представиле у лошем светлу и мене приказале тако као победника.
Тако да још увек није ништа урађено против књиге, за сада, и могуће је купити за једну фунту, а две фунте за оне изван Велике Британије.

J&L: Дакле, о чему се ради у тој књизи?

Colin Jordan: "Merrie England 2.000" је о наговештавајућем стању Енглеске у наредних неколико година овог века, судећи према садашњим трендовима.
Моја прва књига је "Fraudulent Conversion" о Јеврејима који су били у врху комунизма широм света, објављена је 1955. године и распродата је. Такође мој памфлет под називом "A Train of Thought", објављен је неколико година касније, још увек се може наручити за 0.25 фунти плус 0.30 фунти за људе изван Велике Британије. Колекција мојих списа, укључујући и тај памфлет, су објављене у Данској 1993. године, под називом "National Socialism: Vanguard of the Future", и још увек је у продаји за само 5 фунти, плус неколико фунти за оне изван Велике Британије.

J&L: Од недавно ваша честа изјава у вашим публикацијама гласи: "Слобода је опасна, као никада раније". Да ли је заиста баш тако?

Colin Jordan: Да, лично сам имао искуства у последњих неколико година у коликој мери је "слобода опасна" данас у Британији; нису успели да ме процесуирају 1991. године, на инсистирање јеврејског члана у Парламенту Gerald Kaufman-а. Суд Правде и Законски акт из 1994. године, у који је укључена и проширена тужба против дистрибуције и поседовања литературе које садржи "увредљиве","опасне" или "погрдне" речи базиране на расној основи, и која подстиче расну мржњу. Ово је највиши степен закона данашњице, али Јевреји и они који их подржавају, разматрају да прошире још више тај законски акт, и сасвим је извесно да ће то проширење бити учињено веома брзо, посебно ако Labour Party буде победила на гласању. Захваљујући овом закону, истина није прихватљива, то ми је било јасно још 1967. године када сам осуђен управо због тога.


Ј&L: Многи људи, после проведених 5, 10, или 20 година њиховог живота борећи се за нешто у шта верују, престају то да раде и говоре како су урадили доста ствари, нека други сада наставе борбу, или престају због тога што је немогуће победити. Због чега ви још увек нисте одустали од борбе?

Colin Jordan: За правог национал социјалисту (у шта се надам да и ја спадам) борба је велика сврха у животу. Чак и када би могло бити доказано, изван сваке сумње, да ми нећемо успети и да смо осуђени на пропаст, и даље би била неопходност у животу правог национал социјалисте да се бори за идеју до коначног краја и да, као казну, нанесе непријатељу што више ударацa.

J&L: Ваши планови за будућност?

Colin Jordan: Моји планови за будућност су ограничени, због моје старости и артритиса, али наставићу са писањем колико год ми то здравље буде дозвољавало.