06. новембар 2012.

БОРБА14, СНОП И СРБСКА АКЦИЈА У СРЕБРЕНИЦИ


780 година од оснивања Православне митрополије сребреничке

600 година од почетка управе српског деспота овим градом

У недељу, у овом древном граду, где су некад столовали митрополити сребреничке митрополије, обележена су два велика јубилеја. Поред ова два значајна датума у српској историји, тог дана је у Сребреници постављен кивот са честицама моштију деспота Стефана Лазаревића. Један јубилеј је 780 година од оснивања Православне митрополије сребреничке, коју је Свети Сава установио као колевку и жилу куцавицу на овим просторима. Те давне 1232. године после свога путовања и ходочашћа у Свету Земљу, Свети Сава је омеђио и Босну као српску земљу епархијама наше Свете Цркве. Највећи процват, Сребреница је доживела за време владавине деспота Стефана Лазаревића, сина косовског великомученика и кнеза Лазара. Он је Сребреницу на управу добио 6. октобра 1412. од угарског краља Жигмунда. Ова година је пак други јубилеј који је окупио српски народ у Сребреници, 600 година од почетка управе српског деспота овим градом. Сребреничка митрополија је била колевка православља у Босни. Имајући на уму да је обухватала велико подручје, цркве и манастири били су седиште писмености, културе, музике и иконописма у средњем веку. Лична молионица Стефана деспота у Сребреници била је на месту данашњег гробљанског храма. Ту је, по предању, деспот боравећи у Сребреници проводио највише времена у молитви. И у време Ђурађа Бранковића у Сребреници је цветала Сребреничка православна митрополија. Сребреница је 1512. године коначно пала под Турке, дакле нешто пре Београда, те је тако у XVI веку нестала Сребреничка митрополија. Након нестанка Митрополије сребреничке дуго ће се осећати несигурност православног живља због губитка српске деспотовине и великог трона Светосавља, деспота Стефана Лазаревића. У недељу, српски народ је оживео молитвени култ и поштовање дела и светиње Светог Стефана у Сребреници. У храму Покрова Пресвете Богородице налази се трон, посвећен Деспоту, где је у недељу постављен кивот са честицама његових моштију.

Свети Стефане, српски деспоте, нека ти је вечна слава!

Активисти пројекта БОРБА14, те активисти националних покрета и организација, СНОП и Србска акција, узели су учешће у овом догађају.

Већ на самом улазу у град могла се видети колона аутобуса. Био је то предиван призор. Аутобуси су пристизали из свих крајева Републике Српске и Србије. На улазу у црквено двориште постављена је икона деспота Стефана Лазаревића.



Баш ту, у црквеном дворишту, сасвим случајно и спонтано, срели смо се са активистима Српског националног одбрамбеног покрета и Србске акције. Време смо провели заједно, саветовајући једни друге, причајући лична искуства, размењујући међусобна мишљења и идеје. На тај начин смо учврстили наше пријатељство. Литургију поводом преношења моштију деспота Стефана Лазаревића, служио је епископ тузланско-зворнички Василије.



Литургија је почела око 10 сати, из минута у минут пристизало је све више и више народа. У тим тренуцима, свако је могао осетити духовно јединство српског народа. Овом светом догађају присуствовало је преко хиљаду грађана, према нашој процени, негде око 1500 грађана разних узраста, од омладине до старијих грађана. Онако између себе, окупљени су изражавали своје мишљење о ''геноциду'' у Сребреници, а та мишљења потврђују чињеницу да српски народ не наседа на лажне приче о ''геноциду'' у Сребреници. Током трајања, и након завршетка литургије, девојке обучене у српску традиционалну ношњу делиле су колаче народу.


Сви они који су хтели, могли су да виде честице моштију деспота Стефана Лазаревића које су биле изложене у цркви. На самом крају овог догађаја, сви присутни могли су да се опусте и уживају у српском мелосу и забаве уз српски фолклор, српске изворне и традиционалне песме. Овим се завршило све што је било предвиђено за тај дан.


Желимо да поздравимо све наше саборце и пријатеље из СНОП-а и Србске акције. Ово окупљање представља идеалан пример на којем се може видети дух заједништва, слога и пријатељство међу организацијама коју заступају идеју српског национал-социјализма.



Овим путем желимо да позовемо све српске националисте на борбу и активност. Сваки прави патриота треба да се понаша као да будућност његове нације зависи само од његових сопствених акција, или према речима Вука Караџића: ''Ако свако уради онолико колико је способан, народ неће пропасти.''

Сви заједно у један фронт! Борите се, будите активни!