22. новембар 2012.

БИТКА ЗА ХЛЕБ НАСУШНИ


БРАЋО СРПСКИ ЗЕМЉОРАДНИЦИ, 

Још две три недеље па ће се навршити годину дана како се налазим на челу српске владе, Владе народнога спаса. За ово време над Србијом и српским народом одиграли су се најтрагичнији и најсудбоноснији догађаји за последњих неколико векова његове историје. У једном тренутку изгледало је да ће српског народа нестати за увек са лица земље. Било је потребно много одважности, самопрегоревања, умешности и памети да се то не деси.

Што се мене тиче могу рећи да сам дужност према своме народу извршио до крајњих граница могућности. Указао сам му на преголему опасност, отео сам га из канџи туђинских најамника, прикупио сам га под српском заставом, бранио сам га и одбранио и повео да изиђе на прави пут - стари српски царски пут. Српски народ ме је послушао. Помагао ме је. Пошао је за мном. Зато је од данас на оном путу, којим је требало одувек да иде да је било памети и родољубља код многих његових некадашњих вођа.

Историја ће показати да је српски народ и сада, као и раније увек у најтежим и најпресуднијим тренутцима умео да нађе свој прави пут.

А тиме задаци и дужности које стоје пред српским народом нису завршени, и ми смо тек прву битку добили. Још многе и многе стоје пред нама. Али један задатак стоји увек изнад свега: сачувати српски народ од пропасти. То сваки Србин мора, у сваком тренутку да има на уму. То му је путоказ.

Ја сам вас, браћо, доласком на чело српске владе, позвао на мир, ред и рад. Ви сте ме послушали. Благодарим вам, јер сте ми тиме олакшали тешки задатак.


Потом сам позвао цео српски народ, а нарочито вас земљораднике да уложите своје снаге да се свака стопа српске земље обради и засеје.

И поред срамне и бездушне пропаганде са стране, да се не сеје, и поред свих тешкоћа и невремена, са смањеном људском и сточном снагом, ви сте ме, браћо земљорадници, послушали, обрадили сте и засејали сву земљу, више него што је то икада у ранијим годинама било учињено. Велико је то дело које сте учинили за опстанак српскога народа, за његово одржање у данашњим тешким временима.

Многи можда нису ни свесни величине овога дела. Тиме што сте извршили моју наредбу, што сте поступили по плану о планској пољопривредној производњи, ви сте спасли српски народ од његовог највећег непријатеља - од глади.

Српски Бог нас је помогао и помаже. Њиве су, уродиле плодом. Потребна храна је произведена у целој Србији. Али битка за хлеб насушни још није завршена.

Јер, браћо земљорадници, треба да знате ово: у великом делу Србије, и кад најбоље летина понесе, нема доста хлеба за исхрану извесних крајева. Поред тога треба исхранити градско становништво у Србији, огроман број наше браће, пострадале у рату и њихове породице. Затим морамо исхранити велики број радника као и оружане владине одреде. За сву ову нашу браћу Србе потребно је хлеба. Јер не смемо дозволити да ма и један Србин умре од глади.

Господ Бог и ваше челичне мишице учинили су да хлеба има. У Србији је произведено хлеба за исхрану не само за вас земљораднике, већ и за сву другу браћу Србе.

Сада пред нама стоји нови задатак од чијег савесног извршења зависи да ли ће у Србији бити глади или не.

Долази час, браћо земљорадници, да покажете да сте Срби, да сте људи. Од ваше човечанске савести, од вашег српског осећања, од вашег родољубља зависи да ли ће битка за српски хлеб насушни бити у потпуности добијена. Јер ако ви земљорадници, све до једнога, не будете један део вишка ваше производње, које ће вам се платити, поштено предали нашим надлежним властима, онда је сигурно да ће у једном делу српског народа наступити глад, а можда и умирање од глади.

Да ли има иједнога међу вама, да ли има иједнога Србина који би се усудио да својом саможивошћу, да својом грамзивошћу изложи хиљаде своје друге браће беди, глади, смрти?


Тешка је била клетва кнеза Лазара, али би још теже било проклетство које би пало не само на главу сваког таквог саможивца, већ и на цело данашње наше покољење. Други су нараштаји били за песму стварани. Зар да наше покољење само за срамоту служи?

Браћо Срби, 

Да ли бисмо у таквом случају били достојни да се народом назовемо? Да ли бисмо били достојни имена Србина и човека?

Не. Срби такви никада нису били. Срби такви никада неће бити. И ако би се међу вама нашао какав одрод, који би своје прљаво богаћење и ставио изнад животних интереса српског народа, онда га ви сами изручите народној правди, каменујте га!


Браћо земљорадници, 

Не заборавите да хиљаде и хиљаде сирочића очекују од вас хлеб свој насушни. Запамтите да животи хиљада и хиљада у рату пострадалих породица зависе од тога да ли ће српска свест победити срамну грамзивост.

И најзад знајте да ће српски народ опет доћи на достојно место ако докаже да је био велики, да је био родољубив, даје био племенитог срца, онда кадаје то најтеже било.


Данас Србија од вас, браћо земљорадници, тражи само пети део ваше производње пшенице, која је потребна за исхрану наших пасивних срезова, ратних жртава, градског становништва, радништва, и оружаних владиних одреда. Значи да вама, земљорадницима, остаје четири петине целокупне производње пшенице на потпуно слободном располагању.


И још нешто: ни једно зрно пшенице неће се извести из Србије ове године. То су нам саопштили претставници немачке окупаторске силе.

Да ли је онда још потребно наглашавати шта вам је дужност? Ви знате да су наши претци и последњу кору хлеба делили са својом браћом.

Данашњи мој позив, браћо земљорадници, судбоносан је. Ја вас позивам у име Отаџбине да извршите своју српску свету дужност.

Увек када вас је Отаџбина звала, ви сте за њу жртвовали не само свој иметак, не само своје домове и свој мал, већ и своје животе и животе деце своје.

Данас се позивате да предајом, за новац, вишка своје жетве спасете хиљаде и хиљаде живота српских.

Ја, који сам и сам из ваших редова поникао, знам да ћете се сви чистога срца, са љубављу и без оклевања овом апелу унесрећене Отаџбине одазвати потпуно.

Ја стојим на своме месту одлучно решен да спасем српски народ. У томе са фанатичном решеношћу ићи ћу до краја. Ништа ме у томе неће поколебати. И исто онако као што сам смрвио црвену аждају, смрвићу и прљаву и срамну грамзивост где год се буде појавила.


Слушајте ме! Битка за насушни хлеб је добијена, јер га има довољно за све Србе. Сада од вас само тражим то да се онемогући да га једни имају и сувише а други никако.


Српски народ мора да живи. Српски народ ће живети. Ви ћете томе допринети, браћо земљорадници.

Од вас тражим да ме и даље слушате, да моја наређења, дата једино у интересу српског народа у потпуности извршавате. Радећи тако ми изграђујемо сигурно, на здравим темељима лепшу будућност српскога народа и мајке Србије.

МИЛАН НЕДИЋ
2. август 1942.

Овде можете прочитати још неке текстове ГЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА.