24. јул 2013.

ОТПОР НАТО ОКУПАТОРУ

Слушајући радио и ТВ вести, и читајући дневну штампу, можемо сазнати доста тога о најновијим ратним збивањима на Блиском истоку. Скоро свакодневно у свест упијамо речи као што су: бомбардовање, десетине и стотине мртвих, грешком пострадали невини цивили итд. Природно, код просечног читаоца, овакве информације изазивају разне емоције, почевши од гађења до дубоког сажаљења и саосећања са овим немилим догађајима. Неприродна страна ове приче лежи у чињеници да поред свих ових емоција, већина Срба не осећа тугу и бол због исте трагедије која је задесила и њихову отаџбину. То није било толико давно, на капији 21. века, тачније 1999. године, српски народ је преживео страховите изливе терора и тираније истих оних који и данас режирају блискоисточне али и светске крваве сценарије - НАТО пакта и његових сарадника.

Србија, наша отаџбина, је 1999. била окупирана у сваком смислу - психолошки, економски, и војно. Многи мисле да је терор посејан те године, исте године и пожњет, мисле да су ти догађаји само једна страница историје или пак мизерни временски период политичке некоректности српских вођа према америчким моћницима, а највећим светским тиранима. Ко тако мисли, тај пуно греши - окупација није престала, напротив, тихо и неумитно и до дана данашњег траје.

НАТО авиони више не лете, не чују се језиви сигнали за узбуну, нити више јуримо у склоништа или седамо за против-ваздушну машинерију. Опет, не смемо да заборавимо да је Република Србија и њена безбедност под директном претњом НАТО-а, и његових савезника. Оно о чему се мало говори и зна, је чињеница да НАТО трупе могу несметано да се крећу по територији Србије. Исто тако, овлашћења њихових војника јесу врло висока, нарочито када је у питању употреба силе. Једна од највећих база НАТО и америчких трупа на свету - Бондстил, се налази па где другде него близу Урошевца на Косову и Метохији. Велику пажњу је привукло и не тако давно отварање војног - НАТО кампа, у околини Ниша, који је изграђен под изговором да регулише безбедност јужне Србије у случају немира на Космету. Заиста нам није јасно ко је издао дозволу за изградњу туђинских војних испостава у нашој земљи, и како то чини да будемо безбеднији, али је једно јасно, да се српски националисти и свесне патриоте никада неће сложити са тим, нити подржати било какву афирмацију војске која сеје смрт широм света већ неколико деценија.

Суботички активисти Борбе 14 су пропагандном акцијом, у свом граду јасно и недвосмислено показали своје неслагање са уступцима издајничког режима који овај чини према НАТО-у и његовим помагачима. Снажна национална власт не сме да нуди безбедност свог народа на тацни зарад тек неколико мрвица са светске трпезе, а ми као националисти са јасном визијом и свешћу - морамо пружити отпор свакој врсти окупације.

СТОП НАТО ОКУПАТОРУ!



ОКУПАЦИЈА ТРАЈЕ!