10. октобар 2013.

РОДОЉУБЉЕ - Војислав Бакић


Родољубље значи љубав појединих људи према својем роду или народу, из којег су они произишли, и у којем живе и раде. То је осећање симпатије према једнокрвној браћи и према једнокрвним сестрама, који с нама заједно говоре једним истим, народним језиком. Њих има милионима, те их никад не можемо све лично упознати, па ипак их све ценимо и волимо, као своје сроднике. Ми се радујемо, кад видимо, или кад чујемо, да наш народ напредује; а жалимо, кад сазнамо, да се догодила несрећа ма којему члану нашега народа.

Ми ценимо свој народ у целини, као сложену, скупну или колективну личност. Свако лице замишља народ као такву целину, с којом оно ступа у неке односе, од које тражи и прима нешто, и према којој има неке обавезе. Из тих међусобних односа произлази узајамна симпатија, која нас покреће, да своје санароднике свуда потпомажемо.

Кад говоримо о својему народу, ми не мислимо само онај нараштај, који сад живи; него се сећамо и пређашњих нараштаја, који су нам оставили у наследство своје културне тековине, преко којих и сад одржавамо везу с њима. Служећи се тим тековинама, ми с пијететом и са захвалношћу помињемо наше славне претке, и поносимо се њиховим заслугама за наш културни напредак.

Кад говоримо о будућности својега народа, ми помишљамо и на оне генерације, које ће после нас доћи. Ми с љубављу подижемо наш млади нараштај, који ће продужити наше радове и умножити наше тековине, и који ће одржати нашу народност. Ми полажемо велике наде на нашу омладину. Ми желимо, да она буде срећнија од нас. Ми предвиђамо лепшу будућност за наше потомке. Ми верујемо, да ће наши млађи нараштаји остварити наше националне идеје. То веровање појачава нашу снагу, коју употребљавамо у раду за народне интересе.

Тако се одржава историјска непрекидност у многовековном животу једнога народа, који је прожет међусобном љубављу свих својих чланова. Тим се обезбеђује напредовање у његовом раду на националној и општој, човечанској култури, па чему се цене његове заслуге за човечанство.

ДР ВОЈИСЛАВ БАКИЋ
''Српско родољубље и отачаствољубље'', Београд 1910.