31. децембар 2016.

БОРБЕНИ ДУХ ПОДГОРИЦЕ



Послије акције у Боки Которској, Борба 14 наставља са буђењем расне и националне свијести и у Подгорици. Наши активисти и симпатизери одрадили су акцију против нео-комунистичких бандита и НАТО слуга, са циљем промовисања наше идеје и у овом дијелу Црне Горе. 


Србија и Црна Гора одавно су заједно стале у један национал-социјалистички револуционарни фронт, а наш пројекат представља једну нераскидиву братску везу између наших сабораца, како из Србије, тако и из Црне Горе, и Републике Српске. Омладина Подгорице јасно је дала до знања да не жели црвене уљезе у својој земљи, а и сто тако је предочила да се гнуша уласка Црне Горе у јеврејски НАТО пакт. 

Расно свјесна омладина Црне Горе која преко Борбе 14 диже свој глас за будућност своје расе и нације, поносно и смјело корача путем побједе и тријумфа наше идеје, и стаје раме уз раме са својом крвном браћом у борби против модерног свијета и свих његових пошасти.

СЛАВА ЦРНОЈ ГОРИ!

СЛИЈЕДИМО ДУХ ПРАЂЕДОВА!







17. децембар 2016.

ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ БОРБЕ 14 ПОВОДОМ ЛАЖИ "ИНФОРМЕРА"


Пројекат Борба 14 издаје званично саопштење за јавност поводом „инцидента“ на Филозофском факултету као и дневних новина „Информер“, које износе лажне информације српском народу о дешавањи претходне ноћи на трибини посвећеној историји Републике Српске, где се по наводима тог, назовимо, „озбиљног“ листа „група фашиста напада студенте уз вређања нацистичким поздравима“, док истина је другачија. 

Националисти који су дошли на трибину да саслушају предавање о стубу српске културе и народа који живи на једној слободној и независној територији, на којој су се родили наши велики хероји, попут нашег великог песника Јована Дучића, као и последњег борца за белу расу, великог генерала Ратка Младића. Чланови националисти су претпоставили да, пошто све што се на овом факултету одржи, а да је едукативног и патриотског садржаја, и у корист уздизања свести нашој омладини активисти организација и невладиних удружења попут Анархосиндикалистичка иницијативе, познатије као АСИ, покушавају да саботирају или то чине успешно, овај пут по самом њиховом уласку на факултет био је праћен сваки њихов корак као, и особа која се у једном тренутку приближила бини у покушају да прекине програм. 

Тада су националисти пришли и затражили да сви уљези на овој трибини напусте салу, и после краће паузе трибина је успешно наставила са радом и приведена је крају. Саопштење у новинама Информер, како сазнајемо из поузданих извора дала је једна од чланова ове организације. При спречавању прекидања трибине није било увредљивих коментара, вређања на верској, националној и расној основи уз повике „Зиг хајл“ као и „Хајл Хитлер“ што се може видети у већ приложеном видео клипу.


16. децембар 2016.

ПРИДРУЖИ СЕ БОРБИ!





Још једна успешна година је иза нас. Наша борба остаје доследна својим идеалима, и истрајна у ономе што заступа: породица, бела раса, здрав начин живота као и људи који су ово учинили посебним уз велики труд и одрицања, као и свакодневним проблемима са којим се суочава један национал-социјалиста, несхваћен од других људи и породице, уз схватљиве успоне и падове кроз које је наш пројекат пролазио.

Ми настављамо да корачамо усправни независни од других покрета. Поносни на наше хероје који нас чине истрајним у нашој борби за слободу у окупираној земљи, без права да кажемо шта мислимо и да искажемо своје мишљење. Настављамо једну борбу трезни, у нади за нека срећнија времена када ће породица и нација бити на првом месту, као и становници ове земље којима су сва права највише ускраћена. После пет година, а већ сада, улазимо у шесту годину постојања, одлучни да дозовемо свести омладину да се тргне из окова модерног друштва, и сивила којим је окружена, и пропасти у коју корача несвесно, окрене се једном отпору и сагради своју будућност у бољој и лепшој земљи, где неће немо посматрати гладне људе жене и децу, рушење цркава, природе која је извор живота, села, скрнављењу гробних места и вековних огњишта, где су наши велики јунаци положили своја тела, терористима који свакодневно малтретирају породице на Косову и Метохији, као и избеглицама које дивљају по улицама нашег све, али не белог града. 

Отаџбина је пуна страних плаћеника. Од „Жена у црном“ до невладиних организација које само раде на штету ове земље, уместо да користе овом народу. Омладина је увек била отпор свему овоме али је годинама урушавају наши непријатељи како би лакше манипулисали земљом, како пропагандом на телевизији, улици, тако и у образовању, називајући хероје издајницима.

Тим путем, активисти Борбе 14 позивају омладину, студенте, радничку класу, као и омладину добре воље, која је незадовољна дешавањима у земљи, или свом граду, да устане из пепела и сивила којим је окружена. Да поред скорашњих активности у Београду, Врњачкој Бањи, Руми, Новом Саду и подршци која је стигла од браће из Боке Которске, нама тако драге Црне Горе, покаже незадовољство и помогне у раду нашем пројекту, који расте из дана у дан, уз паролу „Слобода се кроз борбу стиче јунаштвом крчи се пут њен“. Нашом земљом треба да влада српски народ и српска омладина а не окупатори и издајници који је скрнаве.


ПРИДРУЖИ СЕ БОРБИ! 
 
 БУДИ АКТИВАН!

14!


14. децембар 2016.

FREEDOM FOR NATIONAL ACTION!



Вечити Јеврејин“ поново је показао своје право лице! Ционистичке власти у Великој Британији званично су забраниле једину наду белих људи за ослобођење од окупатора – национал-социјалистички омладински покрет Националну Акцију (National Action). 
 
Овај покрет је за само неколико месеци од свога оснивања, 2014. године, успео да се пробије у јавност и медије разним маршевима и акцијама, којима су Енглезе, Шкоте, и друге беле становнике Британских острва, упозоравали, и упућуивали их на на њихове праве непријатеље, на сву деструктивност савременог друштва, и организовали бројне хуманитарне акције помоћи британским бескућницима, жртвама капиталистичког ропства и злокобне машинерије Новог светског поретка. 


На својим скуповима, чланови НА често су, поред својих званичних, носили и барјаке са словенским и српским симболима, у знак подршке нашем народу у борби против окупације Европе. На White Man маршевима могла се видети српска тробојка, коловрат, пољска застава, и бројне друге. НА је такође разбила антифашистички скуп у Доверу, и буквално „чистила“ енглеске градове од миграната и антифа шљама. Помагала је енглеску сиротињу, и обучавала младе борилачким вештинама неопходним за сурови живот у модерном свету. 


Национална Акција се борила против дегенеризације своје земље. Борила се против њене окупације, која траје још од Оливера Кромвела, када су јудео-масони од Велике Британије створили своје чудовиште, којим тероришу свет и данас. Устала је против лажне круне, против експлоатације народа, против најезде Азијата и Африканаца на њихово тло. Бунила се и протествовала против величања анти-белачког расизма и његових заговорника, комуниста и либерала. Супротсавила се агресивној политици педерских удружења у Великој Британији, и њиховом деструктивном деловању на британско друштво. Свим силама, Национална Акција се борила да своју домовину врати коренима. Да се европски народи уједине против ционистичке окупације нашег континента. Чланови НА су трпели репресалије власти, али их то није поколебало да наставе са својом борбом за истину и правду у Великој Британији. 


Тај „вечити Јеврејин“ увидео је напредовање НА. Увидео је потенцијалну опасност по своју власт над белим становништвом острвља. Уплашио се да се револуционарна делатност НА не подигне на виши ниво, и повуче масе народа у слободарски јуриш против окупатора. Зато ју је и окарактерисао преко својих медија да је она „терористичка организација која шири анти-семитизам, велича нацизам и хомофобију“, и наденула јој остале, већ излизане етикете које више „не пале“ ни код најзатуцанијих, а британске власти су организацију забраниле, и многе њене вође и координаторе похапсила и осудила. 

Тако у савременом друштву пролазе они који се дигну против окупације свог народа. Ционисти не дозвољавају никакав вид побуне против њих и њиховог систем, а НА је очигледно прешла ту „границу“, и постала трн у оку јудео-масонским владарима Британских острва, и морали су да је забране. Сада народу преко медија, наравно, испиру мозак свакодневно, о томе како је НА била „зла и терористичка организација“, али сваки свестан Европљанин зна колики је значај НА имала за сам народ Велике Британије, а и ми, као њихови национал-социјалистички саборци, у потпуности се солидаришемо са њима! 



 СЛОБОДА ЗА И ПРАВДА ЗА НАЦИОНАЛНУ АКЦИЈУ!


FREEDOM AND JUSTICE FOR THE NATIONAL ACTION!


SUPPORT FROM SERBIA!

13. децембар 2016.

ДР ВИЛИЈАМ ПИРС – О ХОБИСТИМА


Веома често они су дефектни људи, или су једноставно људи који не могу да функционишу успешно у друштву, губитници, асоцијални чудаци који траже друштво. Неки су бегунци, авантуристи, који не желе заиста да служе нашој ствари, већ траже неку политичку некоректност, неко политички некоректно задовољење и надају се да им ми можемо пружити то задовољење. То је задња ствар на свету коју желимо да урадимо.

Није само да ови људи имају погрешну мотивацију, генерално нам дајући мало користи. Хобисти су отров за нас јер одвлаче људе који нам заиста могу бити корисни. Људе који би заиста служили нашој ствари. Ово је нешто што је очигледно за многе људе које смо придобили. Било ми потребно неколико година да научим да имам 0% толеранције према људима који се облаче у униформе, вичу 14/88 и салутирају римским поздравом. Верујем да има људи у Националној алијанси (National Alliance) који још увек нису развили 0% толеранције ка овим наказама. И то је разлог јер се задржавам на тој теми тако често.

На крају, потребно нам је много више људи од онога што имамо сада, али потребни су нам победници, не губитници. Ако почнемо да толеришемо губитнике да бисмо имали више људи, никада заиста нећемо добити победнике. И ми сами ћемо постати губитници.


Људи који причају о борби са непријатељима на улицама заиста нису заинтересовани за победу. Њима је само забавно да o томе причају. Њихово причање је чисто самозадовољење сопственог ега, чист хобизам, веома, веома смо далеко од циља.

Уколико желимо да добијемо било какву предност од онога ста се дешава на улицама, ми морамо да имамо безбедносне снаге за то, пре него ли кренемо даље. Оно шта ће бити значајно у вези тих безбедносних снага поред карактера и посвећености, биће дисциплина и способност, а не пивски стомаци, обријане главе и тетоваже.

Да резимирам - Алијанса нема уопште интереса за такозвани „Покрет“, нисмо заинтересовани за уједињење са Покретом  и нисмо заинтересовани да се такмичимо са Покретом за чланове.

Требали бисмо бити захвални јер је Покрет тамо да усиса пуно наказа и слабића који би иначе нашли свој пут ка Националној алијанси и направили нам проблем. У погледу на ово, било ми је жао када сам чуо да су Аријевске нације (Aryan Nations) и Бела црква креатора (White Church Of The Creator), који су имали практичну сврху, угасили током предходних недеља јер су ти покрети били магнет за људе (скинхеде и хобисте) које ми тежимо да избегнемо, можемо се само надати да ће се појавити нова два до три покрета који ће земенити Аријевске нације и Белу цркву креатора и поново одвући од нас те наказе.“


Др Вилијам Лутер Пирс


ЗАШТО СМО ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА?


Често користимо ту паролу када желимо да изразимо свој протест ради одбране традиционалних вредности свога народа. Али, та реченица, наслов чувене књиге Јулијуса Еволе, није само празна флоскула којом ширимо пропаганду. 


Борити се против модерног света – то је начин живота. Свет данашњице препун је свега и свачега, а заправо је празан и пропадајућ, јер негира основе своје цивилизације. Када се одрекнемо својих корена, нестајемо, историја нас не бележи. Традиција и њене вечне вредности су темељ будућности. Онај који не мари за своју прошлост, има бедну садашњост, а још беднију ће имати будућност. Наша идеологија и комплетна идеја Борбе 14 је уствари револт, одговор младих Срба и Српкиња на тортуру која се спроводи над српским народом. Та тортура и терор прете нестанком српског имена. А модеран свет је и сачињен тако да свака нација на свету изгуби свој идентитет и историју, и тако се утопи у масу која хрли ка умирућој цивилизацији.


Ционистичке окупациона власти својски се труде да затру сваки помен истине из наше славне прошлости. Извргавају руглу наш вековни понос, и нашу омладину обликује тако да се она временом потпуно одрекне саме себе. Наши млади се стиде звука гусала, покривају уши на одјек струна. Смеју се шајкачи, смеју се старим српским изразима и локализимима. Не занима их разлог због којег постоје, не интересују их узроци трагичне садашњости. Младим Србима данас једино је битно то како да на што лакши начин стекну што више новца. А ционистички окупатор им то омугућава. Омогућава им тако што им испире мозак преко медија. Медији су најмоћније оружје окупатора, и њима сви верују, јер сматрају да су они „прозор у свет“, док им истина пуца пред очима. 


А истина је то да смо ми народ мученика и сељака, људи верних своме тлу и својој крви. Наши Стари су изузетно водили рачуна о својим обичајима и култури, док модеран свет то негира и одбацује као нешто назадно и непотребно. „Они“ нам веле како свет напредује, како срља у прогрес. А где то ми напредујемо? Какав је то напредак у коме се изопачености разних врста величају и славе, док се корени чупају и уништавају као нешто неважно? Такав свет, таква цивилизација, заснована на мржњи према традицији – мора да пропадне! 


Свако од нас има право на избор – да ли ће опстати, кроз борбу за слободу и правду, или ће нестати на коленима, бедно, у маси којом управљају прљави капиталисти, банкстери и белосветски криминалци. Наш позив на отпор модерном свету је наша света дужност. Дужност према нашим потомцима, и будућим генерацијама Срба, који ће морати знати ко су, одакле су, и коме припадају. 


Борба за светих 14 речи је наш симбол побуне. 14 речи нама гарантују слободу сопствене нације, слободу властитог дома и породице. Данас је само Србин побуњен против модерног света, слободан Србин. А његово време тек долази!

12. децембар 2016.

О (НЕ)ШКОЛОВАЊУ И СИСТЕМУ СТВАРАЊА ПОСЛУШНИКА



Размишљајући о данашњој ситуацији у српском, и уопште, савременом образовању омладине, немогуће је а не приметити огромне рупе и недостатке у „подучавању“ младих Срба за предстојећи животни период. 

Морамо разумети да ми живимо у свету где је лаж основа сваке доктрине, и сваког система. Тако исто и у српским школама, српску децу, из године у годину, непрестану бомбардују непотребним информацијама које немају заправо никакав едукативни карактер. Учитељи, наставници, професори... Сви су они део тог окупаторског ционистичког система, који од младих белих људи жели да створи, и ствара, само гомилу издресираних и изманипулисаних ништарија, неспособних за решавање основних животних проблема.

Сви ти професори су већином део владајућег система. Они, свесно или не, раде на томе да обезвреде многе будуће српске генијалце, научнике и истраживаче. Још од малих ногу их уче да буду толерантни, уче их да поштују свога друга из клупе, иако то дете, рецимо, зна да је тај до њега што седи, некаква протува, поган, или је друге расе, инфериорне у односу на његову. Систем васпитања и образовања у савременој Србији забрањује младима да мисле својом главом, и сами доносе закључке, кроз своја лична истраживања. Погледајмо само ко су ти који углавном „вуковци“, најбољи ђаци, и миљеници својих професора. То су особе без идеја и циља. Они без поговора извршавају сва професорова наређења. Наизуст уче небулозне и непотребне ствари, и бивају похваљени од стране својих ментора, не зато што су нешто научили, већ зато што су „набубали“ неке текстове који ни сами не разумеју. Такав систем образовања ствара неуке и неспособне људе. Ствара такође и бунтовнике, који не желе да уче оно што им систем сервира, и такви су најчешће одбачени. Можете их видети како изоловани од осталих седе у својим клупама, замишљени, и у свом неком свету, јер не желе да прихвате диктатуру професора и њихових јеврејских газди. 

Српско образовање преузето је у руке јеврејског окупатора још за време након Другог светског рата. Од тада, српској деци се сервира малте не мржња према сопстевној раси и нацији. Уче их да су Срби криви за све ратове и страдања за које су их снашли. Једино када се из историје учи о партизанима и њиховој „ослободилачкој борби“, тада професори дају све од себе да Србима докажу да су партизани били борци за слободу, а четници и постројбе Недићеве Владе – издајници на које треба пљувати на самом помену њиховог имена. Какво је то учење историје, објективно, како се то данас толико потенцира? То није ништа друго до наставак комунистичке пропаганде тровања младих и чистих српских душа лажима и обманама. Замислите ситуацију где је ученик на часу историје, и предаје му се лекција о Другом светском рату. Дете је, рецимо, потомак српског добровољца (љотићевца), и професор током свог излагања упорно потенцира на томе да су љотићевци били отпадници и колаборационисти, најгори људи на свету, злочинци и крвопије. Како се онда то дете, потомак неког ко је припадао Српском добровољачком корпусу, може да се осећа наком једног таквог пропагандног излагања? Да ли треба да мрзи, прво свога претка, који се борио у редовима љотићеваца, па онда и себе, јер је његов потомак? Тако се не предаје историја, тако се врши пропаганда, која је, наводно, у српским школама забрањена. Тако се код нладог човека ствара аутошовнизам. Он почиње да мрзи свој народ, и приклања се касније деструктивним појавама попут антифашизма и комунизма. Или постаје потпуни изрод, либерално васпитан да воли сваког, и да себе и свој народ блати на најгори могући начин. То није едукација, то је присиљавање на веровање у лажи историје коју ионако пишу победници.

Осврнимо се на остале сегменте „образовања“ данашњег окупационог система. Млади су незаинтересовани. Није их брига за то да ли ће знати нешто из опште културе, што ће касније пренети на своје децу. Млади данас мрзе школу јер их тера да од њиховог младог и здравог, знатижељног и истраживачког ума, створе шаблонски, роботски тип размишљања. Да ова окупациона власт сутрадан уведе то да се изучавају и поштују разне изопачености попут хомосексуализма, промискуитета, или наркоманије, по наредби професора, млади би такве ствари морали да раде. Од детињства су их учили да буду послушници, а не индивидуе, и они ће такве накарадности морати да прихвате, како би завршили ионако за живот безначајну школу, која се више нигде не цени. 

Српска власт у рукама Јевреја упорно, и то већ годинама, инсистира да Србија постане земља занатлија и мајстора, који знају да обављају једино тај стручан посао чију су школу завршили. Србија забрањује младима да мисле и да се едукују на прави начин. Млади Срби су радно неспособни и лењи, не зато што такви, већ зато што их је образовање и школски систем направио нерадницима и неспособњаковићима за живот.

Младе Србе више не интересује уметност (која је ионако већ одавно искварена јеврејским болештинама). Младе Србе не занима њихова славна историја, која би требала бити покретач тог националистичког и патриотског, расно и национално свесног набоја који би им разбистрио ум, уразумио их и можда извео на прави пут. Али Јеврејима у њиховим слугама не требају образовани, расно и национално свесни млади Срби, који су у стању да покрену револуцију, и ослободе своју отаџбину од јудејских експлоататора. Њима требају неуки и припрости Срби, који би им служили као јефтина радна снага, Раја из које би црпели сву муку и зној, и своје дебеле новчанике пунили крваво зарађеним српским новцима! То је оно што њима треба, а не образовани Срби који су свесни ситуације у којој се налазе.

Млади Срби и Српкиње, наша браћо и сестре по крви, одуприте се лажима. Србија зависи од вас, и од развоја вашег интелекта. Читаје књиге забрањене законом, јер постоји разлог зашто су их окупационе власти забраниле. Одбаците модеран свет који доноси само несрећу и патњу. Будите колективни, будите солидарни једни са другима. Упућујте неупућене у стварност која их окружује. Отворите им очи, да и они виде да су окупирани. Не више војно, већ кроз едукацију и кроз стварање нових послушника овог детруктивног друштва и његовог неприродног поретка. Сами себи задајте задатке у вези образовања. Сами се заинтересујте за своју историју, за своју истину, и сами стани један уз другога, да браните правду и част, којих у школским системима под оваквом управом више нема.
Будите своји људи! Будите дика својих Предака! Урадите нешто због чега ће вас генерације ваше нације спомињати по добру. Ово је последње време, а то је време побуне против овог друштва које се гуши у свој тој прљавштини и трулежи. Изградите нови поредак, нови систем, српски систем, где ће из српских школа ђаци излазити пуни поноса на што су Срби!

БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ВАМА, СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ!

GOOD NIGHT LEFT SIDE!


10. децембар 2016.

БОРБА 14 – БОКА КОТОРСКА


Бококоторски залив, као и цијела Црна Гора, већ су одавно у тешкој летаргији. Никакав вид револуције и активизма није забиљежен у овим крајевима јако дуго. Зато са поносом можемо рећ' да је од скора и Бока Которска постала дио наше револуционарне сторије, и прикуључила се нашој борби за 14 ријечи!

Вјековима је Бока била област која је давала најбоље морнаре ради одбране наше крви и духа. Бокељи се никада нијесу одрекли своје словенске крви, и аријевског духа Предака, тако да су били један главних стожера одбране Европе на нашем приморју. Крстарили су Јадраном у борби против Турака. Бранили су свој дом од турске инвазије, и помагали своју браћу на копну кроз своју бурну историју. 1813. Бока званично постаје дио Црне Горе, и као таква наставља свој свети циљ одбране Јадрана од страних завојевача. 

У Старом вјеку, прије доласка Словена, Бока је била дио илирске државе, а касније Римског Царства, што је и утицало на њен каснији културолошки развој. Једно вријеме је чак у Средњем вијеку, Котор био република, и тако неовисно дјеловао неких тридесетак година. Падом Млетачке Републике (1797.) Бока бива додијељена Аустрији, и то је била прва окупација Боке Которске од стране Аустријанаца. Након што су Бокељи поразили једног од највећих империјалиста тога доба, Наполеона, указала се и прилика да се Бока и Црна Гора коначно уједине. 29. 10. 1813. године Бока и Црна Гора се уједињују у заједничку државу. 
Значај саме Боке и града Котора за нашу Идеју је веома битан. Већ дуго времена Црном Гором вршљају разноразне идеологије погубне по саму земљу. Сам црногорски национализам у потпуности је антифашизован. То иде до толиког незнања и охолости, да је модеран „црногорски националист“ заправо настављач умоболне политике жидова Моше Пијаде, кога историја памти као човјека који је реуштио убит' дух старих Црногораца. Тако се и Крсто Поповић ставља раме уз раме са комунистичким бандитом Љубом Чупићем. Препјева се „Ај Кармела“ у част Крста, и свакодневно велича „учинак Црногораца“ у антифашистичкој борби, иако се зна да је тај антифашизам и укопао Црну Гору онаква каква је вазда била. Може се са правом рећ' да Боком и цијелом Црном Гором данас влада једна врста „антифашистичког шовинизма“ – што је апсолутно погубно не само по Црну Гору, већ и по околне пријатељске и братске земље. Поред „антифашистичког шовинизма“ и фалсификације историје, Црну Гору и Боку трсе партијашке рарзмирице као и међусобни сукоби једнокрвне браће. То је посљедица отпадништва за доба комунизма, које у Црној Гори очигледно никада није ни престајало постојат'. 

Против свега овога, млади Бокељи који су се прикључили нашој борби, дижу свој глас за слободу своје домовине! Ми не прихватамо Мила Ђукановића и НАТО чизму. Ми не прихватамо прекрајање наше историје антифашистичким лажима. Ми не прихватамо шовинизам као опцију уколико правог национализам и националне идеје нема. Ми сматрамо да је Црној Гори нужна национал-социјалистичка револуција и подизање свијести становника о значају национал-социјализма за Црну Гору, Балкан, и Европу уопште. 


Адио комунизму, адио демократији – слава раси, слава нацији!
БОКА ЦИЈЕЛА БИЋЕ БИЈЕЛА!