10. март 2016.

ДОМИНИК ВЕНЕР


Доминик Венер (Dominique Venner) рођен је 16. априла 1935 године у Паризу Француска. Био је писац, историчар, уредник, војник и активиста. По вероистповести паганин, а велики Европљанин. Бавио се политиком дужи низ година. Био је члан једно време и десничарске организације Тајне Армије (OAS Organisation de l’armee secrete) такође ударио је темеље 1960-тих година европске Нове Деснице, новог културно-политичког покрета насталог у Француској. Након повлачења из политике почео се бавити историјом и писањем књига претежно историјским темама, објавио је 48 књига и више стотина научних радова и есеја у којима преиспитује историјске митове те износи оригиналне увиде у историјске процесе и догађаје од 2002. и до смрти је уређивао историографски часопис Nouvelle Revue d’Histoire.
Тог 21
. маја 2013. године извршио је самоубиство у катедрали Нотр Дам у Паризу и оставио своје опроштајно писмо, Починио је самоубиство како би пробудио своје саборце и уочио на проблеме са којим се Европа суочава - мулти-културализмом и нихилизмом. Европа је изгубила великог човека и борца за нашу белу расу, стога позивамо све Европљане и Србе да буду једни уз друге и раме уз раме да корачају ка коначноме циљу. Јер како је сугерисао господин Венер на својим јавним наступима да је наше доба зрело за симболичне акцијe и личну жртву.
(1935-2013)

03. март 2016.

СОЛИДАРНОСТ СА ЈУЖНОАФРИЧКИМ БЕЛЦИМА!


Толико се просечном савременом човеку испира мозак лажима о Апартхејду, толико пута ћемо у мас-медијима чути како се у Јужној Африци спроводи геноцид над црнцима, толико неистина нам се сервира о целој ситуацији о Јужној Африци, толико мржње и анти-белачког расизма је присутно у данашњем свету да се на тврдње о етничком чишћењу Бура (Африканера) окреће глава, те се свако ко покушава изнети било какав аргумент назива расистом. Овде ћемо изнети чињенице о геноциду који се спроводи над Бурима, геноциду који је смишељно сакривен од очију јавности. Непријатељи беле расе морају знати да је правда спора, али достижна, желимо им ставити до знања да не постоји метода којом могу уништити највеличанственију креацију мајке Природе, а нашој белој браћи Бурима желимо да поручимо да смо уз њих, и да ће правда кад-тад изаћи на светлост дана.

Чињенице о геноциду над Африканерима

1) У мање од 1,5% случајева били су нападнути и убијени фармери или домаћице, при чему су напади усмерени директно на породице Африканера, њихове фарме, мала имања и на њихове домове. Само у 2% свих случајева ухваћени нападачи признали су да се то догодило због притужби на рад. Ако пљачка и породично насиље нису узрок, те ако притужбе на рад не играју улогу у нападима, онда је једини други разлог палнирани политички геноцид над расом.

2) У мање од 7% случајева није било реч о крађи имовине; уствари, напади су почињени искључиво у сврху клања и истребљења африканерских породица. Када је реч о случајевима убистава црнаца које су починили црнци, онда је у 73% случајева реч о пљачки, у 24% о породичном насиљу и у 3% о етничком чишћењу других црначких племена. „Мути убиства“ такође играју велику улогу због снажног веровања у врачање.

3) Политички усмерена мржња вођена је од стране власти АНК (Афричког Националног Конгреса) кроз говоре и песме као „Kill a Boer“ (Убиј белца), „Kill a Farmer“ (Убиј фармерa), кроз јавне говоре и расизмом прожета дружења у Squatter логорима (сиромашне четврти) и на јавним местима где политичке и друштвене личности траже заплену белачке имовине и нашироко пропагирају да није злочин пљачкати белце или их убијати. У овим говорима белци су увијек означени као лопови, криминалци или жохари. У готово 43% случајева геноцида над Африканерима полиција је забележила ту мржњу, али то није јавно објавила због наредбе АНК Владе. У последњих 17 година пријављено је тек 5 случајева убистава црнаца  које су због мржње починили белци, у поредби с готово 18 500 забележених убистава белих људи, које су због мржње починили црнци. Због ових разлога Влада АНК-а врши свакодневну пропаганду о десничарским претњама и злочинима у Јужној Африци, они пласирају лажне вести о десничарским терористима и бомбашима у својим билтенима и чланцима, што свет гута као истину, а најбоља чињеница је да што пропиткивање ових вести резултира скривањем информација због тога што је то државна тајна и то тајна која не постоји. Сада мора бити јасно да када власт улаже толико пуно труда у пропаганду брисања специфичне расне скупине и брани своје песме и говоре пуне мржње, да се ради о добро планраном расистичком рату.

4) У готово 96% свих случајева убистава белаца, посебно на фармама и малим имањима те у 69% случајева убистава у кућама или предграђима, пријављена су мучења и брутална сакаћења. Често су на телима жртава остављене отворене Библије које су затим помокрене, као питање „Где је сад ваш Бог?“. Крв жртава кориштена је за писање порука и слогана на зидовима, као на пример „ УБИЈ БЕЛЦА, УБИЈ ФАРМЕРА“ или „ПОБИЋЕМО СВЕ ВАС БЕЛЦЕ“ или „ВРАТИЋЕМО СЕ“. Овакви поступци у задњих 17 година никада се нису догађали када би црнац убио црнца. Оваква метода постоји само у нападима геноцидног типа, метода којом се врши геноцид над Африканерима.

5) У 71% свих случајева убистава намера нападача била је истребити читаву породицу, муж, жена и деца. То је метода коју не можете наћи код међусобног убијања црнаца. Жене морају бити силоване, измучене, док су муж и деца присиљени то гледати. Деца су одвлачена и убијана одвојено, што је поступак кориштен од стране племена Тутси у геноциду у Бурунди, још једном геноциду који свет игнорише. Још једном, ове методе не постоје у међусобном убијању црнаца. Све ове тактике геноцида кориштене су како би се унео страх у скупине с циљем застрашивања које би довело до њиховог одласка с фарми, малих имања или исељавања у другу земљу. Ове методе, које подржава АНК влада, довеле су до тога да је поклано преко 4000 фармерских породица и 80 000 белих Африканера (Бура), а других 2 милиона се иселило у друге земље, што је познато као „одлив мозгова“. Изјаве заступника АНК-а у парламенту попут оне „АКО ВАМ СЕ НЕ СВИЂАЈУ НАПАДИ И ЗЛОЧИН, НАПУСТИТЕ ЈУЖНУ АФРИКУ“, предвиђају много расистичких напада који долазе.

6) Влада је наредила медијима да не објављују вести о расистичким нападима на белце; како би очували националну сигурност, они лажу о истинитим чињеницама о убиствима и објављују лажне статистике. Медији никада нису објавили истину о методама геноцида, па тако о овим геноцидним злочинима увек говоре као о „ЈУЖНОАФРИЧКОМ ЗЛОЧИНУ“. Полиција помажући АНК-у одбија да објави истините чињенице и бројке о убиствима; да нема људи дугог језика готово никаквих информација не би било о бројкама убијених или политичким силама које стоје иза њих. Они лукаво скривају геноцидне нападе под маском обичног злочина, али сваки детектив би вам рекао да се ове тактике морају избећи под сваку цену, јер се шаблонске методе могу искористити против метода нападача. Зашто полиција пориче и ставља под тепих ове методе? Могућа су само два разлога, један је тај, да то може бити опасност за националну сигурност, а други је тај да они допуштају да се ова метода геноцида настави без икаквих препрека. Оба разлога уплићу полицију и Владу.

7) Јужноафричка полиција такође игра своју улогу у овим нападима, а и полиција сама је спровела многе нападе. Полицијска возила често су виђена на местима напада, балистичка испитивања метака показују на велики број полицијског оружја кориштеног у тим нападима, а чак су и чланови полиције ухваћени у својим оделима на местима напада. Само у прошлој години полиција је изгубила (продала) 18 000 комада оружја криминалцима, а ипак ни један члан полиције није осуђен и отпуштен. Ово оружје кориштено је у нападима те за наоружавање тајне милиције. Милиција је део омладине АНК-а и Комунистичке лиге, која се намерно увежбава и наводи на убијање белаца и њихових породица те на прогон белих фармера на њиховим имањима. Многи Јужноафриканци не знају да ове методе потичу из редова АНК-а, АНКИЛ-а (Омладине АНК-а) и Комунистичке странке.

8) Можда би требали поставити најважније могуће питање, зашто мета напада нису индијски и црни фармери? Забележен је само 21 напад на црне и индијске фармере, са само 4 убиства. Не убиства из мржње, него због пљачке, не брутална мучења или шаблона геноцида, него обична криминална убиства. Да ли ови фармери више брину о својим радницима или боље плаћају? Не!

9) Први закон који је донео АНК кад су дошли на власт био је тај да се распусте сигурносне јединице и командоси у руралним срединама. Нови закони донесени у парламенту налагали су разоружавање Африканера којима је оружје било потребно за заштиту њихових породица од напада. Због ношења легалног оружја белци су осрамоћени у медијима који их увек називају десничарским екстремистима. Поборници АНК-а тврде да ови закони вреде за све грађане Јужноафричке Републике, али заборављају да кријумчари и полицијски службеници свакодневно продају илегално оружје, а управо то оружје користи се за убијање породица, а не легално оружје. Злочин није почињен легалним оружјем, већ илегалним који дистрибуира АНК Влада. АНК има кампање у којима шири лажна уверења свету и ЈАР-у о слободној употреби оружја у ЈАР-у (Јужноафричкој Републици), док полиција даје оружје криминалцима, а аутоматско оружје нестаје без трага из војних складишта. Слободан улаз пушака АК-47 у Јужну Африку из Мозамбика и Зимбабвеа осигурао је АНК ублажвањем граничних патрола. Бивши шеф полиције „Роберт Мек Брајд“, један од најбруталнијих светских терориста, ухваћен је у Мозамбику како кријумчари оружје у Јужну Африку. АНК не подржава приватне заштитарске фирме јер сматрају приватну заштитарску индустрију претњом јужноафричкој сигурности. Ако би проблем напада на белце и фарме био „злочин“, онда би Влада поздравила идеју борбе против злочина и криминалаца. Ако би геноцид био сулуда идеја десничара АНК би подржавао руралну сигурност и командосе и такође би подржао сваку заштитарску фирму која се бори против злочина, али супротно томе, они се томе опиру и јавно позивају на убиство специфичне расне скупине, скупине која се у Јужној Африци налази већ 360 година, Африканери.

10) Убиства почињена на фармама у Јужној Африци 700 пута су већа у односу на просек остатка света. „Данас је опасније бити фармер него полицајац. У 99% случајева убиства се догађају на фармама, производња се зауставља, а свако такво убиство кошта порезне обвезнике 2 милиона ранда. Ризик од убиства на фарми 30 пута је већи него у било којем другом делу заједнице. Надаље, напади су изузетно насилни. Учинак комерцијалних фарми пао је за 50% што значи да ће у будућности доћи до масовног недостатка хране. Вероватно ће више од 1 милиона људи остати без посла због убистава на фармама и то ће створити ефект валова у пословном сектору. Ако 10 фарми зауставе своју производњу, у свом подручју ће проузроковати банкрот 30 пословних предузећа. Није још пуно времена потребно да Јужна Африка постане следећи Зимбабве, где ће комад хлеба коштати неколико хиљада ранда.


БОРБА 14