19. мај 2016.

БИТИ РАТНИК - ЗНАЧИ ЖИВЕТИ ВЕЧНО!


Активисти Борбе 14 обележили су годишњицу смрти нашег руског саборца - Дмитрија Боровикова.

18.05.2006
18.05.2016

Десет година је прошло, али ти си присутан!

Бити ратник - значи живети вечно!

Дмитриј Боровиков, обичан момак из Санкт Петербурга који је својом истрајношћу и борбом за национал-социјалистичку идеју постао легенда међу руским националистима. Национал-социјалиста, због неизмерне љубави према властитој нацији и породици, родновер, због неизмерне љубави према словенству, прецима и традицији, стрејтеџер и вегетаријанац због неизмерне љубави према природи и живом свету, због чега га после свега издајнички систем називао мрзитељем, због чега је после свега наш саборац заслужио смрт? Дима је почетком 2000. основао своју национал-социјалистичку организацију, коју је полиција ускоро назвала "Боровикова банда", у њој је окупио скоро све искрене национал-социјалисте из Санкт Петербурга, чију су основу чинили момци из "Mad Crowd"-а и "Schulz 88", познате нс организације из Санкт Петербурга. Дима Боровиков је ступио у контакт са Доброславом, једним од челних људи руских родновера, и уз помоћ њега написао компилацију чланака "Јуриш чисте крви". Касније је сам уређивао магазин "Гнев Перуна", у којем је, између осталог, написао: "Нама сте потребни ви, саборци.. Ви и ваша деца, од њих ћемо васпитати расу нових белаца, истинских идеалиста. Ако је данас живот белог човека састоји од свакодневног гледања телевизије, перверзија, алкохола, уживања дрога, дуавна, конзумације масовне "културе", жеље за материјалним и похлепе... Какви су то онда белци? Они су смеће и отпад наше расе. Белој раси је потребан препород, од нуле." Принципи организације су се знали. Строга дисциплина, без употребе алкохола, цигарета, дроге. Момци су своје животе подредили својој нацији и раси, и сву своју снагу усмерили ка национал-социјалистичкој револуцији. Били су одлично организовани и свесни да их од самог оснивања систем прати, те су у међусобној комуникацији користили лажна имена, кодове приликом телефонских разговора. Били су блиски пријатељи са многим руским RAC бендовима, (Коловрат, Позиция). Дима и његови саборци, међу којима се издваја пре свега Алексеј Воеводин, су били људи од дела, а не празних речи. Почетак 2000. је био веома турбулентан за руско друштво и масовна имиграција са Кавказа је тек била у полету. Боровиков и његова организација је на време схватила шта се ближи и добро су се организовали, у циљу одбране свог белог града од дошљака. Како се број имиграната повећавао тако је у граду растао број кривичних дела - силовања и диловања дроге. Дмитриј и његови другови су се физички обрачунали са таџикистанским педофилом и дилером дроге из Камеруна, због чега их је власт прогласила "терористичком и расистичком организацијом". После свега тога, прогона система и револта националних "мањина", попут цигана који су претили Боровикову, Воеводину, и њиховим породицама. Дмитриј и Алексеј су оставили писане поруке својим родитељима да се одмећу у герилску борбу у шуму, одакле ће вршити акције. Дмитриј се тајно виђао са девојком која је била у граду... Полиција га је приметила, кренула за њим, и 18. маја 2006. године у Санкт Петербургу, у неравноправној борби са издајничким системом пао је наш саборац Дмитриј Боровиков. Алексеј Воеводин је осуђен по 6 тачки оптужница и добио је доживотну робију. 8 чланова Дмитријеве организације је осуђено на казну затвора од 7 до 18 година, док су 2 члана осуђена на доживотну казну затовра. Закон 282. по којем се најстроже кажњава "ширење националне и расне мржње", је најстроже кажњив, и нешто слично као у Србији, и у братској Русији све мањине имају већа права од Руса. Питамо се са пуним правом зашто су родољуби попут Дмитрија Боровикова заслужили смрт, а чеченски криминалци попут Рамзана Кадирова слободно шетају Русијом, и поред тога што је дотични изјавио "да је првог Руса убио са 16 година". У сваком случају, издајнички режим олигарха Владимира Путина на сваком кораку хпаси, прогања, па и убија руске националисте, док је Рамзан Кадиров од Путина лично проглашен за "хероја Русије", иако су под његовом командом без суђења убијани руски заробљеници током чеченског рата. Наш друг Дима је херојски пао у борби за своју нацију, на његовом примеру можемо научити доста о части, истрајности и аријевском духу борбе. Дима је пао да би хиљдама сабораца у својој земљи показао пут, јер нам самозадовољства и нихилизам неће донети победу, већ само истрајна, бескомпромисна и фанатична борба за нашу расу и нацију. Дмитриј почива у свом родном граду, под знаменом Коловрата, Алексеј и остали саборци су и даље у затвору, а "руска" власт је лицемерно оптужила само руске патриоте, док је сав педофилски, наркомански и дилерски шљам са улица Санкт Петербурга и даље на слободи, јер власт увек треба такве, погодују им јер кроз њих могу лакше контролисати читаво друштво, олошу са власти не одговара здраво друштво, какво је тежио да створи Дмитриј, већ дегенерисано, морално прљаво и наказно мондијалистичко друштво, до сржи искварено и мултикултурално, друштво које је декадентно, изопачено. Против свега тога се борио Боровиков и његови другови. Из тог разлога му се на овај начин желимо одужити за све што је урадио за нашу бесмртну идеју. Твоје дело живи, ратници никад не умиру! Слава Дмитрију Боровикову, Слава Русији!









Црне птице туге улазе у породични дом
Мајка брише горке сузе

Не плачи, вољена
Бранио сам своју земљу
Кажи оцу - он се може поносити мном
Не плачи, вољена
Бранио сам своју земљу
Кажи оцу - он се може поносити мном

Ми нећемо заборавити никад
Светло слободе из твојих очију
С неба долази светлост Сунца
Жалимо, што ниси са нама
Али награда за све хероје
Смрт је достојанствена

Девојка плаче - отишао си, сама је
Обећао је да ће се вратити, али сада је са другом
Опрости, вољена, бранио сам своју земљу
И смрт је постала моја жена
Опрости, вољена, бранио сам своју земљу
И смрт је постала моја жена

Никада нећу заборавити 
Светло слободе из твојих очију
С неба долази светлост Сунца
Није праведно што те нема
Али награда за све хероје
Смрт је достојанствена