31. октобар 2016.

ИНТЕРВЈУ - LEGIONARII

Legionarii је пројекат створен да удахне нови живот у овај посрнули и декадентни свет.

Примарна мисија коју Legionarii има је да води оне који припадају просвећеном делу човечанства кроз Четврто доба универзума, доба крајњег пада и уништења, илити Кали Југе (Мрачног доба).

Секундарна мисија је да мотивише оне који су будни да направе путовање у прошлост и поново се повежу са примордијалним, чистим инстиктима својих предака, који су били хероји свог времена, који су се борили и погинули за истинске вредности. Legionarii служи силама предака, каналишући њихову снагу у данашње херојске душе које су заробљене и изоловане у својим љуштурама.

Терцијална мисија пројекта Legionarii је да донесе потребно освежење и младост у данашњу martial сцену, обогаћену снагом, моћи и славом, његовог истинског порекла. Не смемо никада дозволити да ратнички и мушки дух умре и ишчезне, и буде замењен и апсорбован растућим женским духом, који прети да да донесе крајњу пропаст не само себи, већ читавој људској врсти. Између мушке и женске енергије мора да постоји природан, космички баланс.

Слава херојског и ратничког духа обитава у свима нама.
ЧАСТ, СНАГА И ЈЕДИНСТВО!

1. Молим Вас, представите нам се.

Legionarii је уметнички акт, фокусиран на музички, филозофски и визуели елаборат одређених тема, које су обично познате по терминима као што су „милитаристички“ и „езотеријски“. То је пре свега музички пројекат, а ако желите да га ставите у неку посебну категорију, може се рећи да припада жанру данас познатом као „martial industrial. Унутар широког спектра овог и претходних термина, Legionarii покушава да успостави своје филозофско постојање које се бави темама као што су вођство, систем, контрола, рат, херојски дух, езотерија, и слично; и преточи их у музичко искуство, у смислу стварања моћне, мрачне, сурове али такође емотивне и величанствене атмосфере. Иако се понекад користи политички контекст, овај пројекат није политички оријентисан. Филозофски је окренут ка одређеним феноменима и погледима на свет. Ја сам сам у пројекту и радим све, од музике, до слика и омота за албум.

2. Како си привучен martial industrial-ом на првом месту? Да ли си се бавио неким другим врстама музике?

Моје први контакт са martial industrial-ом био је Лајбах (Laibach) који сам слушао од малих ногу. Касније сам постао више близак агресивној и мрачној музици, као што је блек метал, и ту сам се сусрео са једним од (за мене) најбољих martial industrial пројектом на сцени – Arditi. Хипнотишући, мрачан и суров стил овог двојца имао је утицај на мој поглед martial industrial-а и моје компоновање музике. Слушам доста различитих жанрова музике, и имао сам неколико пројеката у прошлости који су се бавили неким другим жанровима. Музика је моја страст и чини велики део мог живота, и сваки жанр има своје вредности са моје тачке гледишта.

3. Да ли би рекао да је martial industrial/neofolk сцена напредовала у последњих неколико година? Да ли си повезан са другим уметницима који раде на овом музичком пољу?

Не бих рекао. То можда тако делује због пролиферације и имена пројеката, а квалитет је оно што је битно, не квантитет. Овом жанру и даље требају квалитетни пројекти, издавачи и више пропаганде да би доспео до већег броја људи, пре него што можемо да причамо о неком напретку. Повезан сам са врло мало уметника, са којима сам раније радио, немам блиске везе са скоро ниједним од уметника са сцене. 

4. Стекао си знатан број пратиоца на Јутјубу. Зашто си изабрао овај медиј за промоцију своје музике? Какво је твоје мишлљење о пиратерији и друштвеним мрежама?

Када сам завршио своју прву песму, нисам знао шта да радим са њом осим да је поставим на Јутјуб, и тако је све почело. Касније је то постала уобичајена пракса, видео сам да то добро функционише и онда зашто мењати нешто што функционише? Постоји још један разлог за ово, а то је да ни Legionarii као пројекат, а ни ја лично, немамо Фејсбук профил. Тако да, уколико наиђете на Legionarii Фејсбук или Твитер страницу, знајте да нису официјалне.

Што се тиче пиратерије, она је такође нуспродукт ове модерности у којој живимо, коју не можемо избећи, али то ми не смета. У већини случајева људи никад не би чули за неке уметнике да претходно није било неког ко је поделио њихов материјал. Ипак, ништа не може да надмаши оригинално, физичко издање вашег омиљеног извођача. Изгледа да је то зачарани круг, и све се опет своди на материјализам – уметници се жале како не зарађују новац због пиратерије, а слушаоци немају пара да купују оригинална издања; и на крају, сви смо подједнаке жртве материјалистичког начина живота у овом Мрачном добу.


5. Тријумф, пораз, драма, ратовање... који су најбољи елементи који описују Legionarii концепт?

Једна ствар коју Legionarii покушава да постигне је врхунски борбени, милитаристички звук, са једне стране и епски и херојски звук са друге. Увек се трудим да нагласим да је суштина martial industrial музике у самој речи „martial (ратни)“ – која има за циљ да пробуди осећај рата, борбе и унутрашње снаге. Неко ко не зна шта је martial музика, или је никада раније није слушао, када је чује, одмах осети атмосферу рата, мистике и врло лако долази до закључка да је то „музика рата и моћи“.

Martial industrial треба да буде јака, моћна, помало мрачна и мистична, али у исто време херојска и ослобађајућа музика, и то је оно што увек имам на уму када компонујем музику за Legionarii. Увек стављам нагласак на ратничке културе човечанства, дисциплину духа и његовог развоја, снагу карактера, хероизма и многих сличних ствари за које мислим да чине суштину Martial industrial музике.

6. Имаш неколико референци према митској прошлости и метафизичких субјеката у свом раду (песме попут Atlantis, Ahnenerbe и слично) Одакле долази  тај интерес?

Генерално сам веома радознала особа и имам широк спектар интересовања. Волим да читам књиге које се баве свиме што је скривено од нас путем јавног образовања. Трудим се да истражим сваку област људског живота и мисли, зато што не могу да видим други смисао људског постојања на овом свету осим потраге за Истином. У супротном, то би било бесмислено постојање: постојиш само да би што више надрживао своја чула, а то нема баш много смисла.

Age of Taurus (Доба бика) албум,  односи се на славно доба прошлости, али такође и на долазак Новог доба. Доба водолије и они који су упознати са езотеричном астрологијом ће знати на шта мислим. То је дуга прича, али у основи је премиса да ће доћи до великог уништења, можда не физичког, већ духовног, уништења морала и врлина, које већ око нас можемо да видимо свакодневно. После тога ћемо ући у Доба великог буђења. Моје мишљење је да ће човечанство још једном проћи кроз својства Доба бика (контрола, ауторитет, хијерархија) пре него што се пробуди.

У раду Legionarii нема езотеричних хришћанских или паганских гледишта представљених или промовисаних, готово да нема верских тема уопште. Има  много езотерије, мистичне симболике и митологије, али не бих их сврстао у неку одређену религију или религијски поглед на свет.

7. Europe Rex – твој деби албум из 2012. је емпиријско искуство пуно мрачних симфонија и милитаристичких звукова. Можеш ли да нам кажеш нешто више о том лабуму?

Europa Rex је био мој први покушај да пробудим атмосферу рата и да ту енергију пренесем на музичку сферу и лично га видим као моћно издање, иако у потпуности не обухвата мој поглед на свет и свакако није комплетан преглед мог духовног и менталног стања које желим да пренесем. Али, зато имам друге албуме. Сваки Legionarii албум, има своју сопствену поруку и димензију, свој сопствени дух. Europa Rex је генерално „мрачан“ албум, пун мрачне енергије (која је различит појам од „негативне“ енергије), и његова тема и дух теже ка уједињењу Европе – због чега се и зове „Краљ Европе“, преведено на српски са латинског. Говори о Европи разрушеној ратовима, од стране различитих страна, од које свака тежи да постигне доминацију над оном другом, али се посебно бави порастом (и падом) једног аспекта, а то је мушка, ратничка фигура у људској свести. Оживљавање ратничког архитипа, такорећи. Говори о одређеном временском периоду и покушава да пренесе енергију снаге и рата на слушаоца, заједно са суморним осећањем таме и деструкције – пројектовано кроз дух глорификације лидерства и борбе за уверења, са намером да задржи архетип у главама људи пре него што падну у бескрајну празнину деградације, изазвану крештавим и површним феминизованим друштвом.


8. Твој албум „Disciples Of The State“ изгледа као тежак концептуални албум. О чему се ту заправо ради?

Прво, морам да кажем да лично сматрам „Disciples of The State“ највећим достигнућем Легионара до сада. На овом албуму можете да нађете сваки елемент који чини Легионаре ониме што јесте, ипак иде још даље у техничкој комплексности и развоју. Музички, покушао сам да постигнем најбољи звук што је могуће, дајући слушаоцу осећај страхопоштовања у сваком тренутку, али без преоптерећења. На овом албуму Легионара је коначно постигнут звук који сам тражио од почетка, и надам се да је то звук који слушаоци такође воле.

Што се тиче концепта, да, постоји целу прича иза њега, по којој можете написати књигу. Њено језгро се налази на Legionarii сајту, и делимично је описана у видео-најави за албум. Говори о систему, названом „Држава“ који у једном тренутку уједињује цео свет под своју власт којим управља дванаесторица мистериозних појединаца, који себе називају „апостоли“. Држава функционише по веома стриктним правилима, сваки њен појединац је под тоталним надзором и контролом. То је тоталитарни систем, синтеза Орвелинјанске и Хакслијеве контроле: становници Државе нису ни свесни да је систем тоталитаран и да су њихови животи под потпуном контролом апостола – они чак воле Државу и мисле да је она њихов заштитник и да их води ка напретку. Са друге стране, апостоли користе становнике Државе као радну снагу и потрошаче. Државу води врховни Ауторитет (скривени тринаести апостол), строго је хијерархијски организована, нико не може да "изађе из система", и уколико то покуша, биће кажњен. У Држави постоји: један Бог, један Закон и један Поредак, који се примењује на све што је под његовим утицајем.



9. „Civis Europaeus Sum“ је назив заједничког албума из 2012. који си урадио са StriiderTSIDMZ и BloodSoil. Шта за тебе значи овај назив?

Назив значи тачно оно што се преведе - "Ја сам грађанин Европе". Изабран је управо због тог значења: то значи да сматрамо себе не примарно као становнике наших улица, градова, чак и држава, већ Европе. Ти појмови одвајања по градовима, регијама и државама су само непотребно одвајање које доводи до заблуде у свима нама и даје нам разлог за међусобни рат. Лично држим Европу високо на лествици  дефинисања сопственог идентитета, јер не могу да видим ове вештачке поделе на градове или нације као више важне. Наравно, градови и нације су такође важни на друге начине, и идентификација са вашим градом на неки здрава начин је природна ствар, зато немојте да ме погрешно схватите овде. Али на вишем нивоу, веза крви и духа је оно што је најбитније, и сви Европљани имају ту везу, без обзира у којем граду или држави живели. Границе нација су се много пута мењале кроз историју, градови су рушени и обнављани, они нису вечна веза која спаја људе. Доста пута, повод за рат су управо границе националних територија. Ратове изазивају политичари, не обични људи, обични људи само умиру да би граница њихове државе могле да се помери неколико километара, и на крају стварају простор за више странаца (невропељана) да живе у њиховим земљама, не схватајући да тако убијају свој род, прво кроз рат а затим кроз мешање са странцима. Зараћене народе често чине људи са заједничким коренима и заједничком крвљу, тако да ово братско убијање нема много смисла. Рат између два брата олакшава посао њиховом заједничком непријатељу да их обојицу, изнемогле и осакаћене после рата - порази. Ово је разлог зашто је јединство европских народа много важније него тривијално национално јединство.


10. Шта мислиш да није у реду у Европи, и шта мислиш да је неопходан лек за повратак здравог друштвеног, економског и политичког поретка? И оно најважније, како да повратимо у нама осећај припадности Европи?

Пре свега, као што сви знамо, Европа, или људи и цивилизација коју данас називамо европском, су доста старији и имају старије име, су колевка модерне цивилизације. Наравно, систем јавног образовања ће скочити поводом ове изјаве и рећи на пример, да је древни Сумер, Вавилон или Египат колевка наше цивилизације, и да су они колонизовали или барем имали утицај на Европу, ако ништа друго. За ове цивилизације се прича да су много старије од европске. Ако се сложимо да је највећи део званичне историје једна велика лаж, и овде не говорим о примитивним манипулацијама неких чињеница или погрешног тумачења историјских догађаја – говорим о тотално измишљеној историји, са тоталним прикривањем Истине, онда ћете много лакше разумети мој аргумент. Постоји доста материјала о овој теми и достра истраживача је, на њихово лично изненађење, сазнало да је комплетна историја којом нас уче погрешна. О овоме говорим зато што је то место где ћемо наћи своје проклетство и разлог наше несреће, посебно ми, деца Европе, која верују да је човечанство настало од мајмуна у Африци, затим се проширило у Азију, а одатле у Европу. Све то је засновано на тешким манипулацијама чињеница, које имају за циљ да збуне Европљане и униште њихов идентитет.

Наша цела историја је фалсификована а наше истинско порекло сакривено од нас, и наш дух помрачен скривеним силама. Морам да кажем једну важну ствар овде. Многи мисле да када кажем „скривена сила“, „непријатељ“ или „елита“, аутоматски мислим на ционисте, масоне и слично, термини које многи људи данас узимају олако и користе здраво за готово. Морам да разбијем те илузије и кажем да је то врло примитиван начин посматрања ствари. Тематика иде много дубље него што су ови једноставни термини који означавају одређене групе људи, и у многим областима ове теме ово је нетачан и усмерен поглед и начин размишљања. Све ово потиче од сиве еминенције, и има за циљ да погрешно усмери људе који трагају и од њих сакрије Истину, дајући масама да се играју са терминима које сам поменуо. Сада, не кажем да нема нема истине у свему томе, али људи морају да схвате да овај план спроводе силе много моћније, древније и непознатије од ових мејнстрим „тајних друштава“ поменутих у делима као што су „Да Винчијев код“ или неке сличне „популаризације окултизма“.

Дакле, шта није у реду са Европом? Европљани су у заблуди и верују у неистине, док се истина од њих веома добро скрива. Размишљање је врло ограничено и лицемерје суверено влада. Иста елита која уводи законе о „политичкој коректности“ или против „дискриминације“, су управо они који су свесни свог порекла, који су уједињени крвно и духовно, и који одвајају себе од остатка човечанства. С њихове тачке гледишта, они су господари а ми смо робови, и закони су прављњни за нас, не за њих. А најбољи роб је онај роб који није ни свестан да је роб. Људи мисле да закони политичке коректности служе за њихово добро, док је стварност потпуно супротна – уз увођење „љубави и толеранције“ за стране културе, уз мишљење да је мешање другачијих раса, култура, религија и вредности (које аутоматски значи уништење њихове крви и културе), од људи се прави једно огромно стадо оваца, без разлике, које је много лакше контролисати. Простом логиком можемо закључити шта се дешава.

Уколико пастир има стадо оваца, и свака овца има другачију личност, такорећи, јасно је да ће имати потешкоће да их контролише, зато што ће морати да осмисли посебно средство контроле за сваку од њих. Али, уколико су све исте, и ако су мирне и послушне, мислећи да их пастир храни и води рачуна о њима за њихово добро (док ће их касније све одвести на клање) – он ће лако контролисати цело стадо. Оно што треба да урадимо и оно што је најважније да схватимо је да смо ми овце које константно заглупљују и обмањују и да на крају, идемо на клање. Елити на власти није стварно стало до "политичке коректности". Имате комунисте и анти-комунисте, фашисте и анти-фашисте, про ово, анти оно... Свака особа је оптерећена причом, ставовима, изгледом других особа, судећи по њима према неким облицима понашања који се називају политички коректним или некоректним, док елита седи и трља руке, сакупља мудрости универзума и држи тајне живота само за себе. Када људи постану свесни те чињенице, и почну да постављају питања, а не да слепо прате масе, све ће доћи на своје место. Морамо да пробудимо свој унутрашњи дух и да се поново повежемо са спољашним духом који се налази у природи. Када је дух будан, човек је слободан.

11. Кад смо већ код Европе, какво је твоје мишљење о кризи са којом се континент данас суочава?

Мислим да су све кризе смишљене унапред како би служиле одређеном циљу. То је оно што дестабилизује људе, скреће њихову пажњу, троши енергију, у зависности од теме, чак и њихове животе. Људи могу да разумеју глобалну кризу као средство и разлог за нешто друго (попут промене друштвеног поретка или општег погледа на свет), не као последицу неког неважног сукоба или нечег сличног, како медији то представљају. Тренутна криза само служи неком крајњем циљу, а обични људи ће видети финални резултат тек када се сав овај хаос заврши, зато што већина њих уопше не слути да се нешто крије иза ње. Они чак верују лажном бојењу кризе, и поистовећују се са овим или оним илузијама креираним од стране медија. Најгори став о овом свету који људи могу да имају је да су кризе, трендови, мода, ратови, чак и мишљења, филозофије, религије, култови итд; дела некакве инерције, случајности или некаквог природног таласа – све ово је осмишљено да би вас држали под контролом и усмеравали у одређеном правцу, и то је све сјајно урађено тако да ништа не посумњате.

12. Можеш ли да нам кажеш нешто више о свом  споредном пројекту I.R.O.N.? У чему се разликује од Legionarii?

I.R.O.N. је мој споредни пројекат из времена када сам радио на албуму „Iron Legion“ (други албум Легионара), и на неки начин одражава одређене тренутке са тог албума. Може се рећи да је I.R.O.N.-ов албум „Evolving“, Iron Legion на стероидима, са темама научне фантастике као додатак (али не у оном Холивудском смислу, већ више фокусирне на технологију). Произашао је из моје жеље да направим технички захтевнији, хладнији материјал који је одвојен од Legionarii. Стога,  I.R.O.N. је доста више технички и „индустријски“ него Legionarii и не бави се истим темама, осим теме рата која се прожима кроз оба пројекта. Албум је изашао 2013. а био је завршен годину дана раније и надам се да је још једно освежење на сцени.


13. Да ли твоја специфична музичка оријантација исказује боље него било шта друго твоје ставове? На основу чега си одлучио да повежеш твоју поруку са овом врстом музике?

Мислм да су звук и музика моћно средство за пренос одређених духовних, емотивних, чак и физичких стања и енергије људима. Музика је једно од највећих творевина човечанства, и не морамо нагласити њен значај у животима људи. Видимо да елита користи моћ музике као једно од главних средстава за „обликовање“ људи у облике који они желе. Ако мислите да су одређени жанрови и стилови музике, као на пример денс, техно, РнБ, и хип-хоп (који је најопаснији од свих) и појединих уметника који су само „случајно“ овде и да се музика некако природно развила зато што су је „људи желели“ - ви сте у стању велике обмане. Музичка индустрија је средство за испирање мозга и заглупљивања људи, користи се без милости и већина њених стилова је створена намерно и за крајњи циљ има функцију контроле. Права уметност и креативност кроз музички израз са тим немају никакве везе. Зашто онда да и ми не употребимо музику у нашу корист? Наравно, не кажем да испирамо мозгове са наше стране, али морамо схватити и разумети оружје које се користи против нас и користити га да се бранимо.

14. Твоја порука делује доста озбиљно и радикално. Шта мислиш о martial-industrial/neofolk бендовима који често истичу да „нису политички, да их политика не интересује“ и да они само воле „старе војничке песме и војни ритам – само музику“. Које је твоје мишљење о томе?

Морам истаћи да не видим моју поруку као „озбиљну и радикалну“. Есенцијална порука је да Европљани треба да се уједине, очувају своје наслеђе и културу, поштују своје претке и једни друге, врате се једноставном и чистом, природном начину живота, пробуде свој ратнички дух, и схвате да је овај модеран свет направљен само да би их уништио. Дакле, ово не може бити радикално осим ако људи не воле Европљане и европску историју, идеју уједињења Европе и идеју буђења ратничког архетипа. И ако неко ко је Европљанин каже да је против овог, морам рећи да онда нешто није у реду са њим. То значи да њега треба назвати „радикалним“ а не Легионаре и људе који размишљају на сличан начин.

Што се тиче бендова који кажу да их „интересује само музика“, мислим да сви имају право да кажу своје мишљење. Ако неко воли војничку музику, и жели да компонује музику која је војничка, без било каквих порука или циљева и без било каквог декларисања, немам ништа против тога. Али морам да кажем да сам мало скептичан када неко каже да његова музика нема неки смисао, тврдећи да је то „само музика“, и да не жели да шаље никакве поруке. Свако стварање има причу иза себе, не може настати из ничега.


15. Какав је твој став о хришћанству? Изгледа да неки martial/neofolk бендови сматрају свој „традиционализам“ као пагански или антихришћански, док су други  (као на пример Von Thronstahl, Kriegsfall-u, Rose Rovine e Amanti, Lonsai Maikov) православци или католици који мисле да је хришћанство важан и реалан део европског наслеђа. Шта ти кажеш на то?


Постоји одређена контроверза у ставу да је хришћанство важан део европског наслеђа. Прво, са било које стране гледате на то, позната је чињеница да хришћанство није изворна европска религија својствена белом човеку. Њено порекло је хебрејско, њена дешавања и приче из њених светих књига се дешавају на местима далеко од Европе и у њој се ни на једном месту не спомињу Шпанци, Пољаци, Срби, Немци или Руси, већ неки други, неевропски народи. С друге стране, Европа га користи већ 1500 година, и после толико времена и релативно далеке прошлости, јасно је да се налази у темељима данашње Европе. Вође су биле свесне снаге монотеистичких религија (посебно хришћанства) за владавину над масама, и прихватили су га као средство, а не зато што су били хришћани. Они су га експлатисали веома мудро, раширили по свету. Најнегативнија страна хришћанства (и осталих Абрахамских религија - јудеизам, хришћанство, ислам) је та што је уништило скоро сва древна, велика веровања и културе, замењујући их јеврејским боговима, културом и веровањима, са својим принципом „сви треба да буду једнаки и забораве своје древне корене“. Због тога и зато што поседује робовски менталитет и углавном учи понизности и кривици (карактеристике роба), ја се лично не осећам близак хришћанству. Поштујем људе који живе духовним животом и њихова уверења, али га не видим као своју религију и религију европски људи, који поседују ратнички дух.

Међутим, неке од његових учења сматрам исправним и позитивним за постизање вишег стања духа, као на пример одбацивање физичке пожуде или живљење по моралним начелима, пост, стављање акцента на част и поштовање. Неки од тих аспеката су се показали веома корисним за очување неких европских вредности и традиција. Још једна позитивна ствар је да је дало инспирацију и снагу неким људима који су водили борбу за очување европског идентитета, и тако се борили за нашу ствар. Што се тиче бендова које сте поменули, нисам заинтересован за анализирање позиције и проблема у којем се данас налазе православље и католичанство, па морам да кажем да ја немам неки посебан став по том питању. Ако баш морам да кажем нешто, онда могу рећи да ме, као неки седевакантиста, не занима данашњи папа, уз додатак да је папство корумпирано већ много векова, не само овај последњи.

16. Што се тиче хришћанства, шта мислиш о познатим православним и католичким контра-револуционарним покретима као што су шпански карлистички покрет, француски шуани (и Вендеји), Папал Зуавес (Papal Zouaves), кристероси у Мексику, руска бела гарда или либанска фаланга?

Ништа није апсолутно добро, нити апсолутно зло. Једна од позитивних страна хришћанства је очување традиционалних погледа, ставова и уједињење народа. Аутократија (у овом случају монархија) је по мени најбољи начин за вођење народа, и показао се као најбољи у прошлости. Људима је потребан виши циљ од лажног индивидуалистичког „ја контролишем своју судбину“ мишљења. То је лажна „судбина“ (у ствари, то није судбина), састављена од малих, лажних циљева због којих лутате у круг целог живота, не видећи да вас то чини малим и самим сво време. Такође, већина револуција у прошлости је избијала због појединаца, себичних циљева неких специфичних особа, којима се није свиђала идеја да буду уједињени под вођом и служе вишој сили. Пре овог снажног јуриша модернизма  и његовог система заснованог на себичности и похлепи (који је оживео због тог истог себичном индивидуализма, који се заснива на примитивним страстима материјализма), људи су схватили значај аутократске владавине. У вези религије, као што знамо један од најбољих начина да уједините људе је под појмом божанске силе, и он је готово обавезан за краља који жели да успешно води свој народ.

17. Постоји врста чудног парадокса на martial/neofolk/dark ambient сцени.С једне стране постоји  много песама чије се теме односе на аскетизам, хероизам, жртву, унутрашњи духовни рат и одрицање. Али с друге стране, постоји јак тренд о темама као што су декаденција, хедонизам, секс, пожуда и распад (Ordo Rosarius Equilibrio на пример). Да ли је то контрадикција? Интересује ме твоје мишљење о аскетизму и такозваним "високим моралним стандардима"?

Слажем се, то је дефинитивно нека врста парадокса. Ово делује чудно уколико сте мишљења да целокупан martial жанр музике треба да буде политички на неки начин. Људи су слободни да мисле и да се изразе како желе. Што се мене тиче, ја верујем у надмоћ духа у односу на тело. Не у смислу да физичка снага није битна (наравно да је битна), већ у смислу да интелигенција и мудрост тријумфују над примитвним, анималним нагонима које сви имамо. Не кажем да је „погрешно“ да уживате у сексу на пример; и свако од нас понекад има неке „декадентне“ тенденције, јер поред духа, човек је направљен и од меса. Али ако не можете да контролишете те анималне нагоне и дозволите да вам преузму живот и помраче дух, онда барем треба да размотрите своје мисли и дела. Освојити свој материјални свет духом, је за мене највећа ствар коју човек може да уради, и сви људи треба да теже ка томе. Чињеница да се данас већина људи препушта пожуди и девијацији под контролом основних примитивних нагона, деградирајући себе је оно што их чини лаким за манипулацију и контролу и због тога је овај свет у тоталном хаосу и на ивици уништења.

18. Још један „martial industrial парадокс“ је да рана industrial сцена (као што су Throbbing Gristle, Einsturzende Neubaten) није имала ништа са традиционализмом Јулијуса Еволе и Рене Генона, европским наслеђем, историјом, и слично. Они су били револувионари, левичари и нихилисти. Али сада постоји доста post-industrial бендова (углавном martial и folk, али и power electronics) који се залажу за такозване „старе вредности“ и траже инспирацију у европској историји. Да ли је то контрадикција? Развој? Сетимо се (на пример) да је млади Јулијус Евола био дадаистички сликар.

Не сматрам то парадоксом. За мене то није ништа чудно, то је сасвим нормалан и природан пут у музичком свету. Музика је једна од највећих мистерија човечанства, тако да не треба бити изненађени – она је у непрестаном  мењању и кретању. На пример, можемо узети у разматрање почетке рок музике и применити исти аргумент тамо. Као што знамо, рок музика има своје корене углавном у блузу, који је био углавном црначка врста музике. Настао је као „забавна“ музика под утицајем афричког ритма. Затим, рок је углавном био кориштен за исказивање анти-ратних ставова, од стране хипи покрета. Али касније је постао искључиво „бела“ музика, и данас се чак користи као једно од главних средстава white power бендова; али ту није крај, такође је узео форму потпуно озбиљног „анти-забавног“ правца, као што је блек метал, који је одвео рок музику у сасвим другу димензију.

Можемо рећи да је ово прави парадокс, у поређењу са industrial музиком. Данас, веома мали број људи ће се усудити да назове рок музику не-белачком или искључиво „хипи музиком“, и то је знак мењања и кретања музике. Музика се увек развија и мења, узимајући много облика, па после неког времена нико више ни не поставља питања о почецима. Исто важи и за industrial правац, није битно за шта је неко први пут употребио ову музику, то не дефинише читав жанр. Осим тога, револуционарне теме су често анти-глобалистичке и анти-капиталистичке, а то су такође теме које су део традиционализма. Дакле, све је у глави и томе како градите своју реалност. И због своје природе, нико не може постављати никакве озбиљне стандарде у музици, све је релативно и све зависи од ваше креативности (што је добра ствар).


Јулијус Евола

19. У неким западноевропским круговима постоји мишљење да су Словени, на пример Пољаци „примитивни и слаби“, „нису прави Европљани“ и слично. Какав је твој став о томе?

Да буде искрен, не бих могао да разумем особу која би рекла да Пољаци „нису прави Европљани“ и да су „слаби“. Ово је потпуно неразумно за мене. Пољска се налази у самом срцу Европе, и била је битан део европске баштине. У неким периодима средњег века, територије Пољске биле су много веће од Француске или Енглеске на пример, то је била заиста велика сила у Европи са великом културом и наслеђем. Многи људи у Пољској, Чешкој и балтичким државама имају много немачке крви у својим венама, пошто су се Немци и Словени мешали у древним временима више него било који други народи у Европи. Дакле, та врста негативног говора може само да дође од особе којој је испран мозак, која није информисана или је једноставно пуна мржње.



БОРБА 14

24. октобар 2016.

СРПСКИ НАРОД ПРЕМА НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИЗМУ


Приликом 10-годишњице доласка на власт национал-социјалиста у Немачкој, када се процењују јединствени резултати које је Немачка за то кратко раздобље под вођством Адолфа Хитлера постигла на свим пољима националног живота, хоћемо коначно да се обрачунамо са једном од најкобнијих заблуда, која је нанела највише штете српском народу и која може још увек много и много да му нашкоди, ако сачува своје дејство код неких наших људи. Захваљујући безобзирној и непоштеној јеврејско-масонској пропаганди идеологија, циљеви и задаци национал-социјалистичког покрета, као и историјска улога Вође Рајха представљени су српском народу, српској јавности злонамерно и лажно, тако да он није имао верну и јасну представу о суштини и значају овога најважнијег покрета за судбину Европе и човечанства.
Агенти и експоненти демократско-масонских ложа, јеврејских и англо-соксонских банака и берзи, не штедећи злато и не бирајући средства , све су учинили да овај препородилачки покрет са високо етичким схватањем човека и са херојским осећањем живота представе у најцрњим бојама. Све велико и лепо што је овај покрет носио у себи они су хтели да упрљају блатом гнусне клевете.
С друге стране на све могуће начине спречавали су да српски народ и српска јавност сазнају истину о херојској борби национал-социјалистичког покрета за спас и обнову Немачке и о његовим резултатима за стварање једнога поштенијег и правичнијег друштвеног уређења, у коме ће “мали човек”, радник и сељак заузимати достојно место које им припада према њиховом раду на стварању добара и вредности од опште националне користи.

СРПСКИ НАРОД ИМА СМИСЛА ЗА АУТОРИТАТИВНИ РЕЖИМ

У том обмањивању и завођењу српског народа служило се свим аргументима и лажима, само да се сакрије од њега истина о национал-социјализму. Хтело се чак поставити као постулат да између српског народа, коме је демократизам нешто урођено и непроменљиво и национал-социјализма и фашизма, који су за ауторитет и хијерархију, постоји потпуна нетрпељивост и да је српски народ неспособан да их схвати и прихвати. Међутим, то тврђење о неком урођеном “демократизму” српског народа било је без икаквих основа, јер карактер и психологија, његове особине његове врлине немају демократско обележје.
Напротив, народ који тек што је изашао из ауторитативног режима задруге и строго патријархалног морала села могао је имати само велико разумевање и дубоку склоност за идеје и системе, који су се заснивали на сличним постулатима, као што је био национал-социјализам. Напротив, двадесет година лудовања и пировањa парламентарно-партиског режима т. зв. Демократије у служби јеврејства и масонерије отворили су потпуно очи српском народу и он је прозрео лаж и обману демократског режима. Он је на својој грбачи морао да носи једну мањину, необуздану у својим прохтевима за богаћењем и уживањем одвајајући црно испод ноктију да би његова господа, демократе све бољи од бољега, могли делити са страним капиталистима плодове његовога мучног рада у најпримитивнијим приликама.
РЕВОЛТ ПРОТИВУ ЛАЖНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Неред и хаос у свим областима националног живота, необуздано гомилање богатства у мали број руку, протекционашко родбинско и партиско повлашћивање неспособних и непоштених били су обележја тог толико хваљеног “демократског режима”, који је проповедао демагошки једнакост и благостање за све. Инстиктивно у своме сачуваном патријархалном моралу, у своме осећању за интересе нације и државе, коју је он својом крвљу и својим жртвама створио, српски сељачки народ носио је у себи побуну против ових режима.
Познато је већ и толико пута описивано каквим су се све средствима, меницама и полићима, служили наши “демократски” политичари да би спречили да та “суверена” народна воља дође до изражаја, која би их отерала са позорнице јавнога живота. У колико је он могао да сазна нешто о националној револуцији која се одиграла у Немачкој, спасавајући немачки народ од експлоатације демократских странака, српски народ је своје анти-демократско и анти-парламентарно расположење и своју тежњу за једном поштеном владавином у реду и дисциплини изражавао, говорећи: “И нама треба један Хитлер”. У томе се у ствари испољава његова побуна противу демократско-партијског режима као што је долазило до изражаја његово разумевање за истински демократизам у национал-социјалистичком начелу вођства, који је тако близак његовој психи. Српском сељаку импоновала је чињеница да је на челу једног тако великог и културног народа, као што је немачки, могао доћи и постати његов Вођа, један незнани и скромни борац и ратник из једног протеклог и изгубљеног рата.
ПОШТОВАЊЕ НЕМАЧКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ

Схватајући управљање државом као вођење једне велике задруге, где се поштује ауторитет слободно изабраног шефа задруге, српски народ могао је имати само разумевањe и наклоност за национал-социјалистичко схватање вођства нације.
И у многим другим стварима српски народ има сличан став као и немачки народ чији је прави дух дошао до изражаја у национал-социјалистичком покрету и у његовом оваплоћењу Трећег Рајха. И може се рећи, да је био поштено упознат са његовом доктрином и његовим смерницама, српски народ би у нејвећој мери имао разумевање за овај велики историјски покрет, јер су његове идеје и његова стремљења одговарале његовом урођеном осећању за све оно што је праведно, здраво, лепо и корисно. Српски народ са својим здравим националним осећањем, које му је давало велику снагу да опстане и издржи све недаће, могао је имати само присно разумевање за дело Адолфа Хитлера који је спасао националну идеју из канџа толиких интернационала, које су и њему као и немачком народу правили несавладиве препреке у његовом националном развитку. Зар све ове интернационале, почев од црвене, нису биле и непријатељи српског народа, као што су били непријатељ немачког народа? Зар опасност од истих непријатеља није нагонски упућивало српски народ да се приближи великом немачком народу, кога је он одувек дубоко ценио и поштовао.
Ништа се у Европи не може ваљано и трајно изградити и створити без Немаца и противу Немаца!
У низу додирних тачака између животног става српског народа и схватања национал-социјализма можемо навести сада схватање српског народа о светињи земље и прадедовској крви. Та његова схватања чине га способним да дубоко проникне у срж национал-социјалистичког учења, коме је једна од девиза: „Крв и земља“. Како би српски народ могао бити противан идеологији и систему национал-социјализма, кад је он први дао место сељаку, које он својим радом заслужује и када је место причања демократских политичара о заслугама сељака и њихових обећања, никад остварених, дао истинско благостање немачком сељаку.
СМИСАО ЗА ХЕРОЈИЗАМ

Ето, то је истина коју смо хтели рећи нашем народу о суштини национал-социјализма, коју је једна несавесна и безобзирна пропаганда успевала дуго и дуго да сакрије.
Исто тако хтели смо рећи истину о такозваном урођеном демократизму српског народа, који треба да спречи да схвати и прихвати све велике и корисне резултате које је постигао национал-социјализам у спасавању и уздизању немачке отаџбине до досада невиђене величине.
Хтели смо на тај начин да одужимо свој дуг према свом народу да бисмо му олакшали његово сналажење у сплету судбоносних догађаја који се данас одигравају и од чијег правилног разумевања зависи његова судбина и његова боља будућност.
Верујемо да ћемо на тај начин допринети да конструктивне снаге нашег народа још више дођу до изражаја да бисмо тиме показали и доказали да смо позитивни чиниоци у изграђивању новог европског поретка, за који се данас бије бој на Истоку, где херојска немачка војска са својим европским савезницима брани Европу од уништења. Познавајући ствари какве јесу, ослобођен од лажи и обмана туђинске пропаганде, урођени смисао српског народа за херојизам и жртву доћи ће до најпотпунијег изражаја. Са дивљењем и пијететом поклониће се он пред неустрашивим борцима код Стаљинграда, који надахнути херојским учењем национал-социјализма чине надчовечанске напоре и пружају незапамћене примере херојства и пожртвовања, умирући за спас и величину Европе.
У том циљу у овом броју из пера најпозванијих немачких и наших јавних радника доносимо написе, који могу бити од највеће користи српском народу у његовом духовном опредељивању за вршење своје дужности искреног члана европске заједнице и у изграђивању своје нове отаџбине.

М.М.М.

Извор: Српски Народ 1943.год.

04. октобар 2016.

ДР ДЕЈВИД ДЈУК ПРОТИВ ЏЕРИ РУБИНА


"Отворио сам малу канцеларију за Националну Партију  у 3214. Думаин улици, у расно мешовитом Њу Орлеансу. Локација је била лоша и опасна. Црнци су стално физички и вербално нападали наше активисте на путу за аутобуску станицу која је била два блока од калцеларије. Често смо јели само пасуљ и пиринач, то је било све што смо могли да приуштимо – али полако смо почели да добијамо подршку људи који су били инспирисани нашим активизмом и нашом визијом. Почели су да нам се јављају бели активисти из целе државе којима се свидео наш свеж приступ, и ми смо постали највећа локална група за право белаца у целој Луизијани, са стотинама активних чланова, регуларним демонстрацијама и парадама на којима је поред наших активиста учествовало и више стотина симпатизера, већином младих. Многимa од њих се свидео начин на који смо изазвали непријатеља на његовој територији.

Др Дејвид Дјук је тада имао 21 годину

Једна од наших интересантних акција био је препад на Џери Рубина, Јеврејина, вође хипика и комунисту који је био чувен због организовања нереда на Демократској преседничкој конвенцији у Чикагу 1968. године. Рубин је имао репутацију једног од најмилитантнијих марксистичких активиста у Сједињеним Државама. Отворено је подржавао Вијетконг и срдачно је аплаудирао њиховом погубљењу америчких војних заробљеника. Једна од његових најпознатијих парола, коју је понављао где год је стигао, била је „Убијте своје родитеље“. Многи су мислили да он то мисли само реторички, док је он сам рекао да то мисли буквално. Његов активизам био је усмерен против нечега што је називао „систем“ и пропагирао је насиље против владе и „белих расиста“. 

Џери Рубин


14. новембра 1971. држао је говор у амфитеатру универзитета државе Луизијане у пратњи хипика и милитантних марксиста који су носили беретке. Џери је са собом повео и доктора Бенџамина Спока (Dr Benjamin Spock) и црначког активисту Дик Џорџија (Dick Gregory). Одлучио сам да присуствујем говору и да га изазовем нa дебату када уследе питања. Када се говор завршио, уследила су питања и одговори. Ја сам био игнорисан и није ми била дата шанса да поставим ни једно питање. То ме је разбеснело. Трибина се завршила и изашли су напоље. Недуго затим, и ја сам изашао напоље и видео га у холу универзитета где је нешто објашњавао групи од двадесетак студената. То је била одлична прилика за дебату, помислио сам и кренуо ка њима. 



Пробио сам се кроз групу студената право до Рубина. Намрштио сам се, унео му се у лице и рекао: „Звучао си доста опасно у амфитеатру док си држао говор и причао о убијању родитеља и разбијању глава белим расистима! Хајде да видимо колико си стварно опасан! Изазивам те комунистичко ђубре – дебата, туча шта год хоћеш! Џери, уживо испред тебе стоји расиста! Зашто не покажеш својим симпатизерима колико си јак? Кажем ти, ја сам бели расиста а ти си јеврејска свиња! Имаш ли муда за своје речи или си само јеврејски пас који лаје и слинава комунистичка кукавица?“ Рубин је пребледео, и без иједне речи се окренуо и изашао погнуте главе на споредна врата универзитета. Студенти, његови милитантни марксисти и хипици који су били импресионирани његовим говором у амфитеатру пре само 10 минута, сада су гледали немо у неверици и нису могли да верују.

Решио сам да искористим тренутак и направим контра трибину. Скочио сам на бетонску саксију и рекао студентима, чији се број повећао услед инцидента са Рубином, да ћу држати говор на улазним степеницама универзитета. Студенти су ме следили, одржао сам говор од 30 минута пред oko 500 студената исмејавајући и разоткривајући Џерија Рубина. Говор је био прихваћен са много смеха и аплауза. Спавао сам добро те ноћи."

Одломак из књиге „Моје буђење“.


01. октобар 2016.

БРАНКО ГАШПАРЕВИЋ ГАРА


Први српски СС командос, Бранко Гашпаревић звани Гара, по занимању учитељ,  после капетан војске Краљевине Југославије, још пре Другог светског рата показује своје патриотско осећање ступајући у родољубиви покрет Збор као један од његових првака. По рођењу из славног Срема, отиснуо се према Загребу  завршавајући учитељску школу, после тога је радио  учећи српску децу правим вредностима у селима Славоније. Након окупације Трећег Рајха и проглашења НДХ априла 1941. године, терор усташких злочинаца га доводи као и мноштво других Срба из Западних крајева у Београд, у руке сужене мајке Србије спасиоца ђенерала Недића. 

Ступајући у контакт са осталим друговима из покрета, не губећи време у смутном времену за нашу земљу, одмах по формирању одреда Српског Добровољачког Корпуса (покрета Збор), иначе у то време једине војске са славним српским именом, 1941. године Гашпаревић спремно приступа борби за одбрану Срба од црвене и усташке аждаје. Био је иследник у штабу XII добровољачког одреда, а затим је прешао за помоћника команданта IV добровољачког одреда на којој је дужности остао до априла 1942. године, учествујући у борбама против партизанских бандита, истичући се нарочито у борбама против црвене немани, због чега се и данас спомиње међу црвеним изродима.  Изашавши из СДК оружаних формација, јер због својих свестраних способности беше потребан на другом пољу одбране, Гашпаревић је све до краја љета 1944. године радио као политички функционер у покрету Збор, доказујући се у опаснијем, политичком вртлогу и несебично радећи за Отаџбину као што је радио и на фронту. 

У септембру 1944. године као истакнути члан Збора и доказани српски родољуб, испуњавајући потребне услове, одабран је за диверзантски рад још једном узимајући оружје у најгорем тренутку за наш народ свесно стављајући свој живот на коцку зарад одбране Отачаства. О њему довољно говори и  добијање  и СС-овог чина ''Hauptsturmführer-a'' (капетана), који је одговарао његовом чину који је имао у Српском добровољачком корпусу, то показује колико је био цењен и од стране Немаца. Диверзантска група која је имала ту срећу да јој командује овај српски СС командос добила је назив ''Ringelnatter'' (змија бјелоушка). 

Диверзантска група СС капетана Гашпаревића, која је бројала око 45 људи, упућена је новембра 1944. у диверзантску школу у Нојштерлиц, у покрајини Мекленбург, и тамо подвргнута специјалној обуци. Тамо их је обучавао ни мање ни више него славни немачки командос и у то време најопаснији човек Европе, Ото Скорцени који њихову обуку кратко спомиње и у својим мемоарима. Са њима се налазио још један верни син Србије, шеф IV „антикомунистичког“ одсека Специјалне полиције Управе града Београда, Бошко Бећаревић са својом диверзантском групом која је такође завршила елитну обуку најбољег немачког командоса у Нојштрелицу и носила назив ''Viper'' (поскок). Главни циљ формирања диверзантских група је ослобађање српских земаља од црвене куге која је поробила нашу земљу и народ, уз то наравно и ликвидирање комунистичких вођа као главе јудео-комунистичке немани. Такође, циљ је био да се врше разна дела саботажа и изненадних препада на непријатељске јединице као и да се врши подземна пропаганда и организују националистички оријетнисане грађане и сељаке у јединствени фронт националног отпора. Капетан Гашпаревић је сматрао да све чланове групе треба идеолошки изградити да би сваки члан групе могао потпуно самостално деловати. Крајњи циљ је био стварање подземне националистичке војске која би у датом моменту јединствено устала на ноге и срушила комунистички режим. 

О величини српског командоса Гашпаревића говори и чињеница и да су се заблудели српски националисти равногорци који служише кварним Енглезима обратили за помоћ капетану Гашпаревићу. Највећа је његова заслуга што у зиму 1944/45 они нису помрли од глади, болести или усташког и партизанског терора. Милосрдни капетан је у договору са Немцима у јесен 1944. поклонио равногорцима велике количине хране, лекова, оружја и муниције. Иначе, тада је међу равногорцима владала епидемија тифуса, 30 000 равногораца би тада помрло од тифуса или од глади да им нису помогли ови прави српски родољуби који се смиловаше заблудјелој браћи. 

Капетан Гара тада тврди да је чак Дража Михајловић био спреман на споразум са ђенералом Недићем и Димитријем Љотићем и да је осим обједињавања команде у војничком погледу био спреман и на пристанак њихове политике после завршетка сукоба, иако је током рата често нападао из засједе војнике ових великих Срба. 

Сусревши се са вођом равногораца у Босни као и са представницима правих четника у том пределу, почиње да их организује за будуће акције са планом да се пребацују у ужу Србију. У то време капетан Гара сарађује са још двојицом легендарних српских војвода Петром Баћовићем и Стеваном Леком Дамјановићем, који су током рата успешно бранили Србе Херцеговине и Босне од усташког ножа.

У тренутку када се спрема пресудна акција прелажења са лијеве стране Дрине на десну ОЗНА уз помоћ црвене армије и њихових обавјештајаца улази им у траг и сазнају за акцију. Капетан Гашпаревић је кренуо у једно село уз Дрину због пребацивања, иако је знао да се тамо налазе црвени крволоци, свесно стављајући главу у торбу због ослобођења, мештанин који га је водио издаде га партизанима и они га хватају живог и као и све српске родољубе осуђују на смртну казну. Након тога крвници опкољавају групу капетана Гаре и позивају на предају што ови храбри синови српски са поносом одбијају, након чега од њих многи гину стављајући свој живот, заједно са великим својим капетаном, на олтар Отаџбине као пример будућим поколењима која их неће заборавити. Слава јунацима!