04. октобар 2016.

ДР ДЕЈВИД ДЈУК ПРОТИВ ЏЕРИ РУБИНА


"Отворио сам малу канцеларију за Националну Партију  у 3214. Думаин улици, у расно мешовитом Њу Орлеансу. Локација је била лоша и опасна. Црнци су стално физички и вербално нападали наше активисте на путу за аутобуску станицу која је била два блока од калцеларије. Често смо јели само пасуљ и пиринач, то је било све што смо могли да приуштимо – али полако смо почели да добијамо подршку људи који су били инспирисани нашим активизмом и нашом визијом. Почели су да нам се јављају бели активисти из целе државе којима се свидео наш свеж приступ, и ми смо постали највећа локална група за право белаца у целој Луизијани, са стотинама активних чланова, регуларним демонстрацијама и парадама на којима је поред наших активиста учествовало и више стотина симпатизера, већином младих. Многимa од њих се свидео начин на који смо изазвали непријатеља на његовој територији.

Др Дејвид Дјук је тада имао 21 годину

Једна од наших интересантних акција био је препад на Џери Рубина, Јеврејина, вође хипика и комунисту који је био чувен због организовања нереда на Демократској преседничкој конвенцији у Чикагу 1968. године. Рубин је имао репутацију једног од најмилитантнијих марксистичких активиста у Сједињеним Државама. Отворено је подржавао Вијетконг и срдачно је аплаудирао њиховом погубљењу америчких војних заробљеника. Једна од његових најпознатијих парола, коју је понављао где год је стигао, била је „Убијте своје родитеље“. Многи су мислили да он то мисли само реторички, док је он сам рекао да то мисли буквално. Његов активизам био је усмерен против нечега што је називао „систем“ и пропагирао је насиље против владе и „белих расиста“. 

Џери Рубин


14. новембра 1971. држао је говор у амфитеатру универзитета државе Луизијане у пратњи хипика и милитантних марксиста који су носили беретке. Џери је са собом повео и доктора Бенџамина Спока (Dr Benjamin Spock) и црначког активисту Дик Џорџија (Dick Gregory). Одлучио сам да присуствујем говору и да га изазовем нa дебату када уследе питања. Када се говор завршио, уследила су питања и одговори. Ја сам био игнорисан и није ми била дата шанса да поставим ни једно питање. То ме је разбеснело. Трибина се завршила и изашли су напоље. Недуго затим, и ја сам изашао напоље и видео га у холу универзитета где је нешто објашњавао групи од двадесетак студената. То је била одлична прилика за дебату, помислио сам и кренуо ка њима. 



Пробио сам се кроз групу студената право до Рубина. Намрштио сам се, унео му се у лице и рекао: „Звучао си доста опасно у амфитеатру док си држао говор и причао о убијању родитеља и разбијању глава белим расистима! Хајде да видимо колико си стварно опасан! Изазивам те комунистичко ђубре – дебата, туча шта год хоћеш! Џери, уживо испред тебе стоји расиста! Зашто не покажеш својим симпатизерима колико си јак? Кажем ти, ја сам бели расиста а ти си јеврејска свиња! Имаш ли муда за своје речи или си само јеврејски пас који лаје и слинава комунистичка кукавица?“ Рубин је пребледео, и без иједне речи се окренуо и изашао погнуте главе на споредна врата универзитета. Студенти, његови милитантни марксисти и хипици који су били импресионирани његовим говором у амфитеатру пре само 10 минута, сада су гледали немо у неверици и нису могли да верују.

Решио сам да искористим тренутак и направим контра трибину. Скочио сам на бетонску саксију и рекао студентима, чији се број повећао услед инцидента са Рубином, да ћу држати говор на улазним степеницама универзитета. Студенти су ме следили, одржао сам говор од 30 минута пред oko 500 студената исмејавајући и разоткривајући Џерија Рубина. Говор је био прихваћен са много смеха и аплауза. Спавао сам добро те ноћи."

Одломак из књиге „Моје буђење“.