30. новембар 2016.

СЕЋАЊЕ НА КАПЕТАНА ЖИВИ!

14 свећа посвећених румунским херојима

Православни активисти Борбе 14 одали су почаст четрнаесторици Легионара убијених на данашњи дан 1938, међу којима је био и Корнелије Кодреану. Паљењем свећа и молитвом дали смо свој допринос у борби против заборава на мученике за веру Христову и слободу братског нам румунског народа.

"Када земља буде пуна порока,
и праведника нигде не буде,
послаће Свевишњи свога пророка,
да барем неко од људи спасе се."

Ове речи јеромонаха Романа несумњиво се могу приписати оним храбрим синовима нације, који су у време највећих моралних падова иступали храбро и уздигли барјаке свог народа високо, онда када је то највише било опасно. Дакле, ове речи несумњиво описују и живот и дело једног храброг Румуна и истинског аскете - Корнелија Кодреануа.
Гвоздена Гарда није била само још један у низу трећепуташких покрета који су у то време настајали широм Европе, као природна реакција на раст комунизма и лоших услова живота у земљама. Њени борци су били подвижници који су давали све од себе да њихова борба буде достојна њихових предака и свих страдалника за веру Христову, коју су тако поносно истицали и носили у срцима.

Било је заиста доста примера мучеништва у Шпанији, Италији и Немачкој, али ниједна национал-револуционарна снага није прошла кроз тако трновит пут као што је то била Гвоздена Гарда. И сам Капетан је рекао како је његов пут посут трњем, али да се на његовом крају назире светлост.

Симболи Гвоздене Гарде: решетка, зелена боја и св. Архангел Михајло, имали су недвосмислено значење. Решетка је указивала на Капетанов боравак у затвору и самим тим алудирала да Гвоздену Гарду неће срушити прогони ни утамничења, већ да је сваки истински борац спреман на ту жртву. Св. Архангел Михајло симболизује победу добра над злом. Зелена боја представља сељачку природу Румуна и румунске земље. Гвоздена Гарда је, након неког времена, заменила традиционалну румунску ношњу зеленим кошуљама. Глава им је увек морала бити откривена.

Једна од јединица унутар Гвоздене Гарде била је Легија Св. Архангела Михајла. Ову јединицу красили су аскетизам, православна мистика, спремност на мучеништво и подвиг. У њој се осим молитви, примењивао и строг пост. Такође, чланови Легије нису смели да се жене. Цео њихов живот морао је, и био је, посвећен борби за препород Румуније. За њих подвиг и борба нису биле само фраза, него су на њих гледали као на своју свету дужност. У Легији је, такође, владао и јак култ мртвих. Двојица Легионара, Јон Мота и Јонел Марин, придружили су се националним снагама у Шпанском грађанском рату и погинули истог дана, 13. јануара 1937, у борбама око Мадрида. Након њихове смрти, унутар Легије настала је нова јединица: Мота - Марин корпус. Слоган ове јединице био је: "Спремни на смрт!" 

Како су незадовољство влашћу и Гвоздена Гарда јачали из дана у дан, тако је и јачала репресија над њима. Тридесетих година прошлог века, окршаји полиције и Гвоздене Гарде били су свакодневна појава која је престала да изазива чуђење код румунског народа. На парламентарним изборима 1937. у Румунији, Гарда је са својих 15, 5% гласова постала трећа по снази у скупштини. Следеће године уследио је државни удар краља Карола II и распуштање парламента. Новембра исте године, наређено је ликвидирање врха Легије.
Крвави печат на свој мученички живот испуњен прогонима, тамничењем и одлучном непрекидном борбом, Капетан и његова браћа су ставили када су ритуално убијени од стране румунске полиције.

У 10 часова увече, 29. новембра 1938. године, наређено је да се Кодреану и тринаесторица Легионара одвезу полицијским аутомобилом из затвора у Римнику - Барату, пошто ће бити премештени у други затвор. У возили је било смештено више редова клупа, тако да су сви путници гледали у правцу вожње. У сваки други ред клупа смештена су 3 до 4 Легионара, прикована тешким веригама за клупе и везаним рукама. Наређено им је да главе држе високо. Иза сваког Легионара налазио се по један жандармеријски наредник, дакле свега 14, посебно одабраних за ту сврху. Нешто после поноћи, Легионари су удављени омчом од коже од стране жандара, на знак мајора Динулескуа који је дао џепном лампом. Кола су наставила пут и пред зору стигла у Букурештм ставши пред старом војничком тамницом у утврђењу Гилава. Тамо је већ три дана раније била ископана велика рака опкољена бодљикавом жицом. Лешеви су изрешетани мецима и бачени у раку. Константовано је да су сви мртви. Мајор Динулеску је одржао говор жандарима и убеђивао их да су извршили патриотско дело. Гробница је затрпана земљом и нико није смео да јој приђе цео дан.

Идућег дана, лешеви су поново ископани и пренети у другу раку, изван утврђења, поливени са 20 флаша сумпорне киселине, а затим је гробница прекривена слојем бетона преко којега је набацана земља. Динулеску је касније признао да су свих 14 жандара морали да потпишу протокол о убиству Легионара где се наводи да су убијени приликом покушаја бекства. Награђени су са по 20. 000 леја. Истина горе наведена објављена је тек након доласка генерала Антонескуа на власт.

Следеће године, Гвоздена Гарда под вођством Хорије Симе склапа савез са генералом Јоном Антонескуом и проглашава Румунију националном легионарском државом. Иако је овај савез кратко трајао, због сукоба генерала и Легије, Легионари су свакако успели у свом циљу, колико год да је кратко трајао.

Овим укратким представљањем лика и дела Корнелија Кодреануа српскоме народу настојимо самим тим и да дамо подстрек за борбу свим нашим саборцима. Иако је, као што је горе наведено, Гвоздену Гарду и Легију одликовала православна мистика, њихов подвиг и њихов свесни и поносни одабир пута мучеништва и херојства треба свим борцима за националну слободу и социјалну правду, ма које они вере били, да укаже на пут непрестане борбе и верности идеалима. Овај скроман приказ Гарде и Легије посвећујемо несхваћеном сину Европе, трагично страдалом на данашњи дан 1938, са својих 13 Легионара. Нека је вечна слава Капетану Корнелију Кодреануу и свим палим Легионарима!

CAPITANUL PREZENT!