"Зато
не шири дефетизам, нећемо ми пропасти. Било је у земљи Србији и тежих времена
него што је ово. У јесен 1915. године после пада српске престонице у немачке
руке, цели свет је објавио да Србија више не постоји, да не постоји ни њена
војска – постоје само неки бедни остаци који лутају без наде за спасење.
Мало
касније, тај исти свет је објавио да француска коњица не може да сустигне
српску пешадију која за месец и по дана прелази под борбом седам стотина
километара и ослобађа не само своју Отаџбину. Игром судбине, фелдмаршал
Макензен, чији су топови из Нове Пазове разарали Београд, нашао се у рукама
српске победедничке војске.
Памти,
Србине, и усправи се!
Све
ће се ово звати минулим временом. Отуда, Србине, знаш шта шта ћеш поручити
онима који су умислили да су већи од Бога и да нам, као господари живота и
смрти, отимају најлепши и најкстоноснији драгуљ Отаџбине:
Можете
нас на крст распињати, можете нас на коље набијати, можете нам сабљама главе
одсецати, можете нас бомбама разарати, али ће преживети неко ко ће остатком
крви исписати вечну поруку:
Косово
је света српска земља!
Остатком
крви, на камену – међашу исписаћемо поруку која подсећа на спартанског краља
Леониду:
Путниче,
кажи свету да смо пали овде на бранику Отаџбине!
Том
поруком храниће се и браниће се нови српски нараштаји."
AНТОНИЈЕ
ЂУРИЋ