15. новембар 2012.

У СРЦУ НАРОДА ЈОШ ЖИВИ


Патријарх Павле је пастирски штап СПЦ преузео 1990. године од патријарха Германа и на трону Св. Саве провео 19 година. Водио је Српску православну цркву и вернике кроз велика искушења у најтежим временима, са четрдесетогодишњим искуством које је стекао на Косову и Метохији, као епископ рашко-призренски. Био је велики ослонац народу. Мера поштења и правде. Красиле су га најлепше људске врлине. Скромност понајвише. Српски народ памти слике које су потврђивале ову његову особину. Памте и приче како је сам кувао, поправљао ципеле, шио, као што је у манастирима у којима се затицао, прионуо на какав тежак, физички рад. Грађани су патријарха Павла често сретали на улици, у градском превозу, или док пешачи од Патријаршије до Храма Св. Саве. 



Једном приликом, док је сам ишао узбрдо тротоаром Улице краља Петра, у којој је седиште Патријаршије, сустиже га, у најновијем моделу „мерцедеса”, познати свештеник једне од најпознатијих београдских цркава. Зауставио је аутомобил, изашао и обратио се патријарху:
– Ваша Светости, дозволите да вас повезем! Само реците где треба.
Патријарх не хтеде да га одбије, уђе и седе. Чим кренуше, видевши како раскошно изгледа овај аутомобил, упита га патријарх:
– А, је л’ те, оче, чији је ово ауто?
– Мој, Ваша Светости! – као да се похвали протојереј.
– Станите! – заповеди патријарх Павле.
Изађе, прекрсти се и рече свештенику:
– Нека вам је Бог у помоћи!

Упокојио се 2009. године у болничкој соби Војномедицинске академије, у сну. Његовој сахрани, присуствовало је готово милион људи. Такав опроштај од поглавара Српске православне цркве, није упамћен. У срцу народа још живи.