14. јануар 2013.

ПРЕПОЗНАТИ НЕПРИЈАТЕЉЕ, РАСКРИНКАТИ ИЗДАЈНИКЕ


Ми данас живимо под ударима једне противнародне и противевропске, издајничке политике у служби вековних непријатеља Европе који циљају да нас лише не само моћи стварања богатства већ и наше земље, наше државе, наше будућности. Тај непријатељ нимало не крије своје намере и стратешке циљеве. Примерице, већ 1992. године, државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио је на страницама NewYork Times (од 18. априла) да Југославију треба свести у размере Србије пре балканских ратова, додајући да ће се против ње предузети мере по моделу „ратне коалиције у Заливском рату”. Претходне 1991, 24. маја, исти гласноговорник снага мондијализма изјавио је у Лисабону како у Источној Европи треба поспешити стварање нових, „независних држава” и: „Оно што желимо да достигнемо су независне државе, не само Русије већ и у Русији, не само Москве и Санкт Петерсбурга, него и Урала, Сибира, Далеког Истока.”
Није потребно располагати великом памећу па прозрети зашто је непријатељима потребно да хришћанске државе буду уситњене у низ све ситнијих, слабијих и податнијих државица. Тако би непријатељ лакше освојио циљани предмет своје незајажљиве и пљачкашке похлепе те подљудске, противевропске и противхришћанске мржње. И о таквим, пљачкашким намерама државни секретар САД нас је скоро отворено обавестио у званичном погледу на Источну Европу, од 16. децембра 1991. године: „Улога САД је да тим земљама донесу демократију о којој оне мало знају и да предводи искоришћавање богатих људских и материјалних ресурса тих огромних земаља за ствар слободе уместо тоталитаризма, ради неизмерног ојачања безбедности, просперитета и слободе САД и света.” Излишно је истицати да у наведеној изјави намера, последња свеза и реч служе само као реторички додатак, без икаквог стварног садржаја, јер се та сила устремљује управо на цео свет да би га освојила и опустошила.
Једна ствар је извесна: дубоко се и кобно вара свако ко мисли да се са таквим непријатељем може направити некаква нагодба, некакав компромис интереса. Једноставно, витални интерес тог највећег паразита у повести човечанства је да узме све — и остатак. Крајње је време да се из ужасних повесних искустава нашег народа у XX веку извуку поуке за овај у који ступамо, да политичке елите науче да политички мисле, односно да умеју препознати непријатеља и његове циљеве.

ДРАГОШ КАЛАЈИЋ