03. јануар 2013.

ЈУДЕОФИЛСТВО - ПОСЛУШНА ПОЛИТИКА И ЉУДИ БЕЗ СВОЈСТАВА


Ратибору Ђурђевићу (1915)
Драгошу Калајићу (1943-2005)
За храброст којом су сваки на свој начин победили демон јеврејства.

Дух нашег времена разоткрио је све тајне закулисне политике и сврстао нашу нацију на листу непријатеља мондијалног јеврејства. До данас то сазнање је постојало код мањег броја људи уназад сто година и они су изругивани и нападани као лудаци. Последњих деценија је кориштен израз „Теорија завере“ да би се обесмислила свака борба против растуће тираније јудеоимперијализма. Срби су на својој кожи осетили деловање светског јеврејства кроз медијску пропаганду, бомбардовање, отимање и рушење државности да би у синтези са демократама и атлантистима дефинитивно отели власт 2000. године. Тровање наше културе и духовности кроз медије као што су Време, Б 92, Данас, Стубови културе, Ренде, Рекс и безброј сличних је довело до покушаја тоталног разарања нашег националног идентитета. Данас је дошао судњи дан или се одупрети или бити поражен. Сваки свесни Србин ће прихватити ради части и култа предака борбу са непријатељем. Тај невидљиви непријатељ који има лица Трибунала у Хагу, НАТО армије, Сорош мафије, Педерских покрета, Банкарских лихвара, Титодемократа, невладиних шпијунских мрежа и на стотине појавних облика има један јединствени дух  препознатљив у једној речи ЈУДЕОФИЛСТВО.

Он делује на дух човека, кроз медије,  културу, музику, интернет, књижевност, политику рушећи у њему националну свест. Сви ми требамо да будемо зомбирани, да слушамо хип-хоп и реге, гутамо наркотике, проповедамо пацифизам, да изгледамо феминизирано да би били њихов идеалан модел новог човека. Кроз разорене школске програме и сорошевске професоре ниво знања је срозан до дна. Кроз наметање негативне селекције све институције од важности су у рукама слабог света којима се управља из одређених центара моћи. Сви који држе до свог става ће бити ломљени и онемогућавани и тога морамо бити свесни али то не сме бити оправдање за наше повлачење из борбе. Ми се боримо за више циљеве за архетип наших предака и наш аријски ген, за нашу српску нацију. Виши идеал не постоји.

Сви смо ми подложни јудеофилском духу присутном на сваком кораку али то не значи да га не можемо победити. Кључна ствар је победити Јеврејина у себи. После хиљаду година менталне и духовне окупације јудеохришћанске цивилизације сви смо ми помало јудаизовани али то не значи да и они који су православни не могу у себи сломити ту силу или тај духовни канцер. Православац и верник може бити истински националиста и антијудаиста само ако верује у свој архетип и душу наших предака.

Јудеофилство се намеће испирањем мозга, слабом националном свешћу и кризом идентитета. Све је идеално само треба да волите Киша, Албахарија, Сингера, Вуди Алена, да мислите да је Станислав Винавер највећи српски песник после Оскара Давича, да лудујете за Б92 програмом, да мислите да је Соња Лихт највећи хуманиста на свету, да пишете искључиво латиницом, да се згражавате над српским ратницима, да кукате за смрдљивим Сарајевом и наричете за холокаустом и сребреничким балијским жртвама. О побијеним Палестинцима и Либанцима је бесмислено размишљати.

Јеврејско питање Срби нису често потезали јер као велики цивилизовани народ имали су разумевање увек и за друге. Пред  Други светски рат тадашњи Јевреји су ширили антинационалну политику, проповедали комунизам и позивали у рат против Шпаније и Немачке. Сурова стварност која је проистекла из такве пропаганде су огромне српске жртве. Табу тема коју до данас нико није дотакао је однос хрватског усташтва и „жидовства“ од Франка до Павелића. За то наши историчари немају храбрости. Ни остали интелектуалци не смеју да започну тему јеврејске мржње према нама. Страх од Јудејаца је већи и јачи од њиховог полтронског ума.

Почетком деведестих година и распада СФРЈ сведоци смо шизофрене мржње јеврејских организација широм света против нас. Потписивали су на стотине апела за бомбардовање српских земаља, ширили лажи кроз њихове медије и сатанизовали нашу духовност. У Београду експлозије мржње су излазиле из глава Филипа Давида, Ласла Секеља, Аце Сингера, Соње Лихт, Александра Лебла и бројних других првобораца.

Наши јудеофили су аминовали свако њихово лудовање и осуђивали наводни антисемитизам, тражили забране књига и извињавали се и због једног јединог графита написаног против њих. Ти духовни робови, кукавице и људски пузавци су идеалне слуге једне такве духовне тираније. Урлање против наводног антисемитизма је свакодневни репертоар данашњих послушних политичара и вештачких Јевреја који у томе премашују и саме праве Јевреје. Толико су духовно обрезани Борис Тадић и други слични њему да им је малтене Израел прва домовина. Пропагирање љубави, послушности, забринутости, према израиљској браћи превазилази сваке мере доброг укуса. Свакодневно клањање Патријарха Павла показивало је такву понизност према њима да је о томе и срамота причати.

Јудеофилски дух није осудио ни разарање данас Либана, а ни пре наше земље. Он ћути у својој млитавој ропској свести семитизованог анационалног Србина и позива се на правду хашког трибунала препуног наших часних јунака у који их је стрпао актуелни премијер Србије Коштуница носећи беле рукавице. Духовни јудеофили како време пролази и свој физички изглед прилагођавају семитској антропологији. Некада моћна српска књижевност  плива у блату стотине писаца малих Давида или Душана Албахарија како му је рођено име. Ционизам или мондијализам су у тренду док се национална култура снебива у подземљу сопствене државе. Новац купује личности и говори кроз њихова уста србофобију па макар тим особама и било презиме на пример Србљановић.

Данас у нашој земљи на хиљаде српске деце носе имена Сара и Давид захваљући својим родитељима без мозга и идентитета тако постајући мали робови оштећене будућности. Јудеофилство не познаје част и људскост, док наша нација живи и постоји на принципу врлине. Сукоб добра и зла трајаће у недоглед или нас неће бити. Због части наших старосрпских предака нећемо се предати!

ВЛАДИМИР МАКСИМОВИЋ