18. јануар 2013.

ДЕКЛАРАЦИЈА ВЛАДЕ НАРОДНОГ СПАСА


Драга браћо и сестре.

Говори вам ваш брат армиски генерал Милан Недић, претседник српске владе. Говорим вам из дубине српске душе и срца, честито и поштено, тако ми Бог помогао!

Данас српски народ преживљује најтеже дане откако се доселио у ове балканске земље.

Априла месеца ове године изгубили смо слободу и државу, а сада нам прети опасност да изгубимо народ. Нашом лепом земљом чује се лелек, јаук и плач. Устао је брат на брата. Пале се жита, тешка замука радног света. Руше се јавна добра, убијају се сеоски домаћини по равној Мачви, Шумадији, Поморављу. Пролијева се нештедимице српска крв. Питам вас: зар није било доста проливања српске крви? Зар није било доста мука и патњи, болова и суза, рушења згаришта, него су чак браћа ударила једно на друго. Хоће у грађански рат. Нешто што је најстрашније. Као да хоће да се испуне речи наших непријатеља: „Да ће друмови пожелети Срба... " Али у име ваше ја им узвикујем: да ће се преварити; догод тече јуначка крв у српским срцима и догод је чистог српског народног разума, неће то бити. Наћи ће српски народ свој прави пут.

Дошао сам на владу да спасавам народ, да се међусобно не истреби; да завлада ред и мир, рад и братство; да сачекамо свршетак рата здружени под српским барјаком. Само слога Србина спасава. Шта ми можемо сада да учинимо! Ништа. Само себи зло. Ми смо зрно песка у узбурканаом светском мору. Данас се врше обрачуни највећих сила света. Ту ми нити можемо помоћи, нити одмоћи. Немој да се мешамо у туђе ствари, јер ко се меша у туђе ствари извуче обично дебљи крај. Решио сам се да народ поведем правим народним путем: да гледа своје интересе и да се сачува од истребљења. Образовао сам Владу народног спаса. Она вам даје данас овакву изјаву:

ДЕКЛАРАЦИЈА

После непуних пет месеци од једног несрећно започетог и још несрећније завршеног рата, у којем је наш народ изгубио слободу и независност и све тековине своје столетне мучне борбе, Србија и српски народ добили су своју владу, која ће самостално, под надзором немачког војног заповедника у Србији, руководити пословима своје земље.

Влада долази на управу у тренутку, кад у земљи понова праште пушке и вије се дим на згариштима наших домова, а српске мајке и сестре завијају се у црно.

И овога пута то су они, који служе туђинским интересима или су заведени туђинским агентима, који су узрок новог страдања српске земље, страдања које се - ако се одмах не прекрати - може претворити у потпуну пропаст.

Да властитом снагом српског народа спречи ту пропаст, дошла је нова влада. Она је добила право да слободно организује живу народну снагу национално и ради оружане одбране, и да је употреби за спас своје земље и свога народа. То је њен први и најважнији задатак.

Ако у томе успе, а она у томе мора успети, она ће своме народу за зиму која претстоји обезбедити хлеб и огрев. У нашој земљи има и жита и угља и дрва. Победник у рату и окупатор наше земље није их уништио и не жели да нам их узме. Али их уништавају они који, служећи туђим интересима, позивају народ на буну, они пале жита, руше саобраћај, затварају руднике, спречавају рад у пољу, у шуми, у вароши као и на селу. Под изговором да све што се ствара у нашој земљи служи туђину, и да стога не треба радити већ рушити, они ће оставити наш народ без средстава за живот. И узалуд ће он чекати помоћ са стране, она ни откуда неће доћи, као што није дошла ни шестог априла.

Влада, која је израз воље српског народа за живот и концентрација његове националне снаге, неће допустити да рушилачки елементи, ма како се они звали добијају превагу и доведу земљу до анархије и пропасти. Она позива српски народ да јој у томе помогне, да из своје средине избаци све оне који му сметају, да се свом снагом посвети раду за обнову своје земље.

Само предани рад може да уклони рушевине које је на свим пољима оставио несрећни рат за собом, и да поврати вредности. Наше национално богатство: земља и шума, руде и вода, мртав су капитал и нико их неће оживети до једино наш смишљен и истрајан рад.

Да врати земљу дисциплинованом националном раду, влада ће увести обавезну службу рада, под руковођењем посебног министарства рада. Ова служба има у исто време да буде велика школа националне дисциплине и рада за заједницу.

Када поврати мир и обезбеди ред, влада ће се посветити даљем привредном и социјалном изграђивању Србије, и на тај начин спасти језгро српског народа за његово јединствено и слободно учешће у будућем мирном изграђивању Нове Европе, заједничке домовине, која има да пружи сваком народу широке могућности за слободан развој његових снага на добро целине.

Српски је народ свестан даје судбински повезан за народ Европе и он је у овом рату умео да оцени витешко држање немачког војника. На његово пријатељство он ће одговорити својим пријатељством. Само то одговара витешком карактеру српског народа. И уколико пре он буде властитим снагама савладао рушилачке елементе у својој средини, утолико ће се пре немачка војска посветити својим властитим задатцима.

Велики Немачки Рајх, иако победник у рату неће да буде непријатељ српског народа. Он нам је данас повратио право на употребу народних знамења: Грба и Заставе; верујемо дубоко да ће сутра имати пуно разумевање за животне потребе српског народа.

Влада неће ни једног тренутка заборавити на те потребе. У томе погледу, као и у погледу заробљеника, избеглица и у погледу унутрашње управе, влада је самим преузимањем своје дужности, обезбедила побољшање услова које ће постепено доћи до изражаја.

Она стога мора захвалити, у име своје и нашег народа, Великом Немачком Рајху и његовим претставницима у Србији на великој политичкој увиђавности којом правилно оцењују дух и потребе српског народа.

Одајемо јавно признање и хвала досадашњој управи комесара, који су се заложили, несебично и патриотски, у најтежим часовима нашега народа после катастрофе од шестог априла, те ублажили преголеме невоље, јад и чемер обезглављеног српског народа. Стварање српске владе је видан напредак у постепеном повраћању српског народа самом себи. Она је добила шира овлашћења. За њу и цео српски народ то значи не само већа права, већ и веће дужности према самом себи. Да их до краја испунимо, то је наш свети задатак и наш спас.

То вам је, браћо и сестре, изјава српске владе.

Од вас тражимо поверење, помоћ и времена за дела. Све ово само за срећу и опстанак нашег много намученог народа.

МИЛАН НЕДИЋ
2. септембар 1941.