28. фебруар 2013.

РАДНИК У НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗМУ - Милосав Васиљевић

Националсоцијализам сматра, пре свега, да зависност радника од капитала није никаква неминовност. Докле год само капитал ствара упослење за радника, радник ће зависити од капитала, а то је вештачки однос. Капитал се ствара радом, па је апсурдно да рад, отац капитала, зависи од свог детета. Није дакле проблем у уништењу капитала, нити у преношењу власништва капитала у друштвену својину, већ је проблем у томе што треба уништити вештачку зависност радника од капитала. Практично се то постиже на тај начин што ће држава гарантовати свакоме раднику посао. Држава ће организовати послове за радни свет у толикој мери да сваки члан немачке народне заједнице има да буде сигуран да му је упослење увек осигурано. Сталност упослења један је од основа национал-социјалистичке привреде, а чим упосленост радника не зависи од капитала, послодавац је дошао у положај да тражи радника уместо да одбије многобројне понуде за упослење. Нормална ситуација у привреди према национал-социјалистичком схватању јесте да заједница тражи радника, а не да радник тражи посао. Чим је то постигнуто, зависност радника од капитала је уклоњена. И рад и капитал су елементи привредног стварања са том разликом што рад има првенство над капиталом.
Национал-социјалистичка привреда сматра приватну иницијативу веома важним елементом националног привредног стварања и зато не гарантује раднику сваку врсту упослења, већ само прост посао. За најпростији посао национал-социјалистички радник добија награду довољну за уљудан живот, достојан човека, а сваки други, сложенији или квалификовани рад, мора да буде и боље плаћен. Правичност у распореду награда гарантује држава, и радник поред основне плате, добија и награду за већи показани успех у послу. Принцип да радник треба да одржи живот сматра се од националсоцијалиста за деградирање човека, који има не само да живи, него и да ствара имовину. Циљ је рада у националсоцијализму не само одржање живота, већ и стварање имовине, кућице, аутомобила, доброг намештаја, уштеда на књижици. Држава контролише целу привреду и тражи правичну расподелу целокупног стваралаштва заједнице. А да би заједница што више створила, она мора да ради рационално, са најбољим машинама и алатом, са најновијим методама рационализације. Да би један народ био богат, он мора својим радом да што више ствара. Што веће стварање, што већа производња, уз правичну расподелу, доноси социјални мир и побољшање положаја раднога света.
Да би повећала стваралачку моћ својих радника, национал-социјалистичка привреда тражи радника који је пријатељ овога стварања и који себе непрестано обучава да боље ради. Огромна организација Немачког фронта рада организује курсеве за оспособљавање радника да радом више постижу, она врши и научна, физичка и психолошка испитивања радника да их упути у позив у коме ће према својим урођеним способностима највише успеха да покажу, тера послодавце да набављају најсавршенији алат, да своје радионице хигијенски уређују и да све мере предузимају које увећавају продуктивност радника без терања људи на веће замарање. Успеси су огромни.
Пре доласка националсоцијалиста, чистачи улица, на пример, били су исто тако запуштени позив као што је то код нас случај још и данас. Људи су радили са најгорим алатом један прљав и нецењени посао, претрпани бројем и слабо награђени. Са новим духом дошло је и за чистаче улица ново време. Пре свега општине су натеране да за чистаче набаве најмодернији алат. Уместо патрљка од метле, сад је чистач добио хигијенске чисталице са којима је могао много више и боље да уради. Са мање људи више се посла урадило, поред тога што је посао боље завршаван. На вечерњим курсевима чистачима је објашњено да од њиховог савесног рада зависи здравље грађана, и чистач се појавио на улици у новој униформи, вршећи посао са достојанством човека који ради један социјално врло важан посао. Смањен број чистача могао је бити и боље плаћен и од презреног занимања постала је професија достојна човека. Чистачи улица били су препорођени и као радници и као људи.
Са подизањем радничких награда дошао је читав низ других корисних последица за радни свет. Потребе целе немачке привреде постале су сталне без смањења које је ранија појава незапослености наносила општој производњи. Сам радник је постао бољи потрошач производа чиме се потреба за радом увећала. Цео животни стандард немачког народа је повишен.
Немачки радник данас штеди на књижици, отплаћује плац или аутомобил и недељом ужива као господин човек. Сад годишњи одмор немачки радник употребљава на путовање и на разоноде које су раније биле радном свету уопште неприступачне. Организација “Снага кроз радост”, која такође припада Немачком фронту рада, организује радничка путовања у масама, располаже сопственим бродовима изграђеним из радничких средстава, биоскопима, позориштима, читаоницама и свим другим средствима за разоноду културног човека.
А у основи свега овога лежи свест немачког радника да му је сталност запослења осигурана, и то уз правичну награду.

ИНЖ. МИЛОСАВ ВАСИЉЕВИЋ

Преузето из магазина: