Слушајући
радио и ТВ вести, и читајући дневну штампу, можемо сазнати доста тога о
најновијим ратним збивањима на Блиском истоку. Скоро свакодневно у свест
упијамо речи као што су: бомбардовање, десетине и стотине мртвих, грешком
пострадали невини цивили итд. Природно, код просечног читаоца, овакве
информације изазивају разне емоције, почевши од гађења до дубоког сажаљења и
саосећања са овим немилим догађајима. Неприродна страна ове приче лежи у
чињеници да поред свих ових емоција, већина Срба не осећа тугу и бол због исте
трагедије која је задесила и њихову отаџбину. То није било толико давно, на
капији 21. века, тачније 1999. године, српски народ је преживео страховите
изливе терора и тираније истих оних који и данас режирају блискоисточне али и
светске крваве сценарије - НАТО пакта и његових сарадника.
Србија,
наша отаџбина, је 1999. била окупирана у сваком смислу - психолошки, економски,
и војно. Многи мисле да је терор посејан те године, исте године и пожњет, мисле
да су ти догађаји само једна страница историје или пак мизерни временски период
политичке некоректности српских вођа према америчким моћницима, а највећим
светским тиранима. Ко тако мисли, тај пуно греши - окупација није престала,
напротив, тихо и неумитно и до дана данашњег траје.
НАТО
авиони више не лете, не чују се језиви сигнали за узбуну, нити више јуримо у
склоништа или седамо за против-ваздушну машинерију. Опет, не смемо да
заборавимо да је Република Србија и њена безбедност под директном претњом
НАТО-а, и његових савезника. Оно о чему се мало говори и зна, је чињеница да
НАТО трупе могу несметано да се крећу по територији Србије. Исто тако,
овлашћења њихових војника јесу врло висока, нарочито када је у питању употреба
силе. Једна од највећих база НАТО и америчких трупа на свету - Бондстил, се
налази па где другде него близу Урошевца на Косову и Метохији. Велику пажњу је
привукло и не тако давно отварање војног - НАТО кампа, у околини Ниша, који је
изграђен под изговором да регулише безбедност јужне Србије у случају немира на
Космету. Заиста нам није јасно ко је издао дозволу за изградњу туђинских војних
испостава у нашој земљи, и како то чини да будемо безбеднији, али је једно
јасно, да се српски националисти и свесне патриоте никада неће сложити са тим,
нити подржати било какву афирмацију војске која сеје смрт широм света већ
неколико деценија.
Суботички
активисти Борбе 14 су пропагандном акцијом, у свом граду јасно и недвосмислено
показали своје неслагање са уступцима издајничког режима који овај чини према
НАТО-у и његовим помагачима. Снажна национална власт не сме да нуди безбедност
свог народа на тацни зарад тек неколико мрвица са светске трпезе, а ми као
националисти са јасном визијом и свешћу - морамо пружити отпор свакој врсти
окупације.
 |
| СТОП НАТО ОКУПАТОРУ! |
 |
ОКУПАЦИЈА ТРАЈЕ!
|