24. јул 2013.

НИКАДА СЕ НЕМОЈТЕ ПРЕДАТИ! - Gerhard Lauck


Текст који је пред вама, написао је Gerhard Lauck, а објављен је у последњем броју NS KAMPFRUF (број 115, март/април 1995. године) који је издат непосредно пред његово друго затвореништво из политичких разлога (1995-1999).

Током периода од више од двадесет година сталних политичких активности, искусио сам многе успехе и неуспехе. Лако је славити победе. Теже је, али много важније, носити се са неуспесима.

Овде су изнесени неки савети који су ми помогли у оним лошим временима. Желим да их поделим са тобом, мој драги друже, у нади да ће и теби помоћи једног дана.

Прво: Ако је национал-социјалистичка идеја могла да опстане после војног пораза у Другом светском рату, деструкцију Трећег Рајха и смрт вољеног вође Адолфа Хитлера, онда може да преживи и сваки други пад, такође, па чак ако је то и губитак важног борца, чак и вође целе групе бораца. Док год и ЈЕДАН национал-социјалиста живи, БОРБА СЕ НАСТАВЉА!

Друго: Док год су живи макар само један бели човек и једна бела жена, борба за опстанак беле расе се наставља. Чак и ако је бела раса мањина на планети, још увек живе стотине милиона белих људи.

Треће: Велике, невероватне, светске историјске промене су увек могуће. Нико не зна будућност. Немачка историја је сама за себе доказ тога:

У поносној и моћној немачкој држави из 1910, ко би замишљао пораз у 1919-ој? У хаосу двадесетих, васкрс у тридесетим? После победа од 1940. пораз у 1945-ој? После тога економско чудо у педесетима и шездесетима. У 1985-ој долази до пада Берлинског зида и комунистичке DDR, па чак и Совјетске Уније. (Током живота нисам очекивао да ћу то видети).

Четврто: Историју увек праве мањине: мањине које се БОРЕ! Адолф Хитлер је почео са седам људи. Америчка револуција против целокупне британске империје је била подржана од стране само 10 % америчке популације - сличан број симпатизера на британској страни, а већина није ништа учинила већ је само посматрала. Мала Прусија са популацијом од око 4,5 милиона поразила је непријатеља који је бројио две стотине милиона, током Седмогодишњег рата (1756-1763).

Пето: Нема никакве везе колико неко мисли да је урадио за покрет. Следећи друг, многи следећи другови, су урадили много, много више! Нико не може рећи себи: "Ја сам урадио више од других" (чак и ако је истина). Уместо тога он мора увек да се труди да уради више. Не гунђај само о туђим недостатцима, већ погледај у огледало и запитај се: "Шта сам ја до сада урадио? Шта ћу урадити сутра?"

Немачки патриота Fichte је рекао да сваки прави патриота треба да се понаша као да будућност његове нације зависи само од његових сопствених акција.

Шесто: Чак и мала помоћ значи. Нико не зна која налепница или копија новине ће регрутовати новог активисту, које дело ће одлучити битку.

Ако цео животни век политичког активизма може да допринесе опстанку беле расе онолико колико једно зрнце песка целој плажи или једна кап воде да допринесе целом океану, онда је то још увек вредно. И то је морална дужност!

Седмо: Прави национал-социјалиста је борац! Он се не бори само зато што је то његова дужност, већ и из разлога јер не би могао да живи сам са собом када би се предао.

Живот је борба. Имаћемо довољно времена за одмарање у гробу. Наполеонов стари стражар је рекао: "Стражар може да умре, али не сме да напусти положај!"

Осмо: Наши мученици су нас задужили.

Ја лично осећам свету дужност према сваком појединачном другу који се борио, радио, патио, крварио или умро за национал-социјалистичку идеју. Ја не мислим то у неком апстрактном, филозофском смислу који је само у мислима могућ, већ у духовном смислу, дубоко у срцу.

На пример, ја размишљам о нашем другу Gottfried Kussel-у који је затворен у Аустрији на једанаест година због једноставне ненасилничке политичке активности. Замисли ако би ме он питао кад изађе из затвора, шта сам ја радио за то време у покрету, да ја одговорим: "Постали смо уморни од политике пре неког времена, тако да смо распустили организацију. Данас водим комфоран живот пословног човека и скупљам маркице, као хоби."

Имао сам част и добру судбину да радим са многим истински генијалним национал-социјалистима - не само са здравим младим људима, већ такође и са женама, омладинцима, па чак и онима старијима, чији неуморни напори за нашу ствар их стављају раме уз раме са високо одликованим ратним херојима!

Када год сам се осећао обесхрабрено, мислио сам о овим великим национал-социјалистима. Онда бих се одмах постидео пред самим собом, што сам у себи гајио такав осећај макар и једну секунду. Рекао бих самом себи: "Не могу то себи да дозволим! Ако они могу да издрже и да наставе да се боре, онда и ја могу!"

Девето: Када смо суочени са патњом - треба да је надвладамо, када смо суочени са проблемима - треба да их решимо, када се суочимо са непријатељима - треба да их поразимо, када смо суочени са Јеврејима - треба да их . .

GERHARD LAUCK

Текст преузет из часописа: ''НАША БОРБА'', бр. 1/2013. Више информација о првом броју нашег званичног идеолошког часописа ''НАША БОРБА'' можете погледати ОВДЕ.