08. септембар 2013.

ПОСЛЕДЊА ОПОМЕНА СРПСКОМ НАРОДУ - Милан Недић


Браћо Срби и сестре Српкиње,

Данас хоћу да вам кажем горку и тешку истину. Нека нико после од вас не рекне како није био обавештен благовремено о тешкој и трагичној садашњици српског народа.

Србија се, у овом тренутку, налази на прагу грађанског рата. Приберите се и схватите сву величину опасности које нам прете. Њихове претешке последице сносиће и они који их желе и они који се против њих боре, и они који су криви и они који су прави.

Од кога нам долазе те опасности?

Од оних истих који су нам већ тешка зла нанели; од оних који су допирнели да се у априлу наш народ распадне, а наша држава пропадне.

Од оних, који су се ставили у службу туђину, верујући да ће данас, у данима нашег страдања, у држави без слободе, најлакше остварити циљеве које им комунизам проповеда.

После једног непотребног, изгубљеног војничког рата, ти заблудели синови нашег народа запели су из свих снага да гурну Србију у један нови, грађански рат, који би значио крајњу пропаст српског народа, његово заједничко самоубиство.

Браћо Срби,

Погледајте истини у очи, па ћете и сами видети како су разбојничке банде уложиле све напоре да до тога рата дође. Удружени са одбеглим робијашима, најгорим олошем из нашег народа, па чак и са нашим непријатељима, они су сами себе прогласили за највеће злотворе и душмане и Србије и српског народа.

Разбојничке банде руше пруге, мостове и тунеле у нашој земљи. Саобраћај немачке војне силе они тиме ни мало не ометају, јер се ратне операције не воде више ни на Балкану ни близу њега. Али зато овим се спречава довоз животних намирница у наше градове, у којима српска деца треба да помру од глади. Одметници уништавају наше угљене руднике, они растерују раднике који секу шуму за огрев народу. Ови злочини погађају само и једино нас, и наше становништво дочекаће зиму без огрева, а прве последице биће пораст смртности код наше мале деце, породиља и болесника.

Не. Разбојничким бандама стало је до тога да се у земљи створи анархија, да у очајању и залуђености устане брат на брата, син на оца и отац на сина, да се српско племе истреби, прво у међусобној борби, а потом казненим експедицијама оних који нас окружују.

Срби,

Желите ли ви себи и својој деци ту безумну, непотребну пропаст? Желите ли да се затре српско племе?

Окупаторској војној сили ни мало није тешко да за најкраће време сврши са свим одметницима. Лажу вас они који вам говоре како за то сада нема довољно снага. Сетите се само како су вас ти исти лагали пре шестог априла, говорећи како Немачка, која је растурила своју војску по Европи, нема довољно трупа да победи Југославију. Сетите се како са својих милион и по војника Југославија није ни десет дана могла да одоли ударцима тих истих трупа.

Тешко нашем народу ако окупаторским властима буде потребно да нам још једном докажу како, и поред рата на Истоку, има и сувише слободних снага да нас умире. Они који су изазвали рат од шестог априла имали су авионе да су чак и са својим породицама могли да побегну. Не знамо како и где би се спасао ма ко од оних који данас воде своје крваве чете по нашим шумама. Али знамо несумњиво да би под ударцима тенкова, топова и авиона казнене експедиције, били уништени многи српски градови и села и да би Србија била претворена у згаришта и пустош.

Браћо Срби,

Зар вам се у данашњим данима може отвореније и јасније рећи истина? Зар ће и после овога бити потребно да се упитамо да ли није уопште помућен здрави разум српског народа?

Не. Ми верујемо у здраву свест српског народа, ми верујемо у његову љубав према својој земљи, ми смо убеђени у његово родољубље. Да би спречили тешку пропаст коју би нам донела једна казнена експедиција, неминовна ако се не би уразумили, ми смо од немачке војне силе примили управу земље и узели на себе да организујемо сопствене народне снаге за одбрану Србије и српског народа.

Дубоко верујемо да је наш највећи национални задатак да спасемо од уништења језгро српског народа, да му омогућимо да на миру дочека крај овог страшног рата у коме велике силе воде борбу на живот и на смрт, и да бар тако дочекамо дан ослобођења, када крај овога рата нисмо умели да дочекамо у својој слободној великој домовини. Само ћемо тако одговорити заклетви коју смо дали Краљу и Отаџбини.

Али испуњење овог светог задатка зависи искључиво од разумевања и одзива нашег народа. Ми позивамо свакога без разлике да испуни своју дужност према Отаџбини и према нацији.

Да ли треба још да вам говорим и о страхотама грађанског рата? Упитајте о њему руске избеглице. Погледајте само на некада плодну и богату Шпанију која и данас крвари и није у могућности да, и без спољњег рата, своје рушевине подигне. Упитајте и Србе избеглице које су са свих страна стигле на наше земљиште да ту потраже спаса.

Здрави и свесни српски народ са презрењем прећи ће преко гласова из близа и далека. Проузроковачи наше несреће носе у себи сами своју пропаст; ма какав исход борбе био, исто онако као и онај мањи, прљави део чаршије и покварене интелигенције која од уха до уха шири шапатом лажне вести које треба да помажу рад на пропасти своје властите земље и свог рођеног народа.

Не штитимо ми њих, ту срамну мањину, већ желимо да спасемо ону часну већину, онај здрави сељачки српски народ широм наше земље, оне наше јуначке и честите домаћине на које данас насрћу одметници, пљачкају их, спаљују им домове и убијају их. Њих да спасемо напрежемо ми своје и жртвујемо себе. Да спасемо њих и да сачувамо здрави, поштени српски народ за слободну и независну Србију.

Зато изјављујемо: ми смо Влада народног спаса, ми смо изван и изнад сваке политичке партије и групе, ми смо браниоци Српства и српског племена.

Браћо Срби,

Поштено и отворено, ми смо вам изложили стање у коме се земља налази. Без скривања указали смо вам на све оне страхоте које нас чекају, ако се зло не пресече, ако се против одметништва у нашој средини не боримо.

Судбина ваша, ваше деце, ваше земље и вашег народа у вашим је рукама.

Анархија мора бити уништена. Устајте, остављајте све друге послове, организујте се и приступајте одредима које шаље Влада народног спаса, сатрите одметнике и разбојнике који желе да гурну цео народ у коначну пропаст.

Чујте наш позив, чујте наш крик за спас Српства. Чујте и похитајте јер су и часови скупи, и сутра ваш одзив може већ касно доћи.

Обраћамо се и вама, грешници, верујући да је и међу вама већина само заблудела. Дођите свести. Оставите шуму, пушку и бомбу. Вратите се породици и дому свом. Вратите се своме раду. Оставите велике и силне, нека се они међу собом објашњавају и споразумевају, не мешајте се у туђе рачуне.

Дајемо вам последњи рок. Сваки онај који се до 17. септембра врати своме дому, а који није учинио никакво дело злочина, биће поштеђен законске одговорности. Оне који се и овом последњем позиву не одазову, уништиће српски народ, свестан да, уништавајући њих, спасава себе.

Српски народе, упамти добро да ти је ово последњи час да осигураш себи спас и опстанак у овој много напаћеној а благословеној земљи.

МИЛАН НЕДИЋ
15. септембар 1941.