24. октобар 2016.

СРПСКИ НАРОД ПРЕМА НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИЗМУ


Приликом 10-годишњице доласка на власт национал-социјалиста у Немачкој, када се процењују јединствени резултати које је Немачка за то кратко раздобље под вођством Адолфа Хитлера постигла на свим пољима националног живота, хоћемо коначно да се обрачунамо са једном од најкобнијих заблуда, која је нанела највише штете српском народу и која може још увек много и много да му нашкоди, ако сачува своје дејство код неких наших људи. Захваљујући безобзирној и непоштеној јеврејско-масонској пропаганди идеологија, циљеви и задаци национал-социјалистичког покрета, као и историјска улога Вође Рајха представљени су српском народу, српској јавности злонамерно и лажно, тако да он није имао верну и јасну представу о суштини и значају овога најважнијег покрета за судбину Европе и човечанства.
Агенти и експоненти демократско-масонских ложа, јеврејских и англо-соксонских банака и берзи, не штедећи злато и не бирајући средства , све су учинили да овај препородилачки покрет са високо етичким схватањем човека и са херојским осећањем живота представе у најцрњим бојама. Све велико и лепо што је овај покрет носио у себи они су хтели да упрљају блатом гнусне клевете.
С друге стране на све могуће начине спречавали су да српски народ и српска јавност сазнају истину о херојској борби национал-социјалистичког покрета за спас и обнову Немачке и о његовим резултатима за стварање једнога поштенијег и правичнијег друштвеног уређења, у коме ће “мали човек”, радник и сељак заузимати достојно место које им припада према њиховом раду на стварању добара и вредности од опште националне користи.

СРПСКИ НАРОД ИМА СМИСЛА ЗА АУТОРИТАТИВНИ РЕЖИМ

У том обмањивању и завођењу српског народа служило се свим аргументима и лажима, само да се сакрије од њега истина о национал-социјализму. Хтело се чак поставити као постулат да између српског народа, коме је демократизам нешто урођено и непроменљиво и национал-социјализма и фашизма, који су за ауторитет и хијерархију, постоји потпуна нетрпељивост и да је српски народ неспособан да их схвати и прихвати. Међутим, то тврђење о неком урођеном “демократизму” српског народа било је без икаквих основа, јер карактер и психологија, његове особине његове врлине немају демократско обележје.
Напротив, народ који тек што је изашао из ауторитативног режима задруге и строго патријархалног морала села могао је имати само велико разумевање и дубоку склоност за идеје и системе, који су се заснивали на сличним постулатима, као што је био национал-социјализам. Напротив, двадесет година лудовања и пировањa парламентарно-партиског режима т. зв. Демократије у служби јеврејства и масонерије отворили су потпуно очи српском народу и он је прозрео лаж и обману демократског режима. Он је на својој грбачи морао да носи једну мањину, необуздану у својим прохтевима за богаћењем и уживањем одвајајући црно испод ноктију да би његова господа, демократе све бољи од бољега, могли делити са страним капиталистима плодове његовога мучног рада у најпримитивнијим приликама.
РЕВОЛТ ПРОТИВУ ЛАЖНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Неред и хаос у свим областима националног живота, необуздано гомилање богатства у мали број руку, протекционашко родбинско и партиско повлашћивање неспособних и непоштених били су обележја тог толико хваљеног “демократског режима”, који је проповедао демагошки једнакост и благостање за све. Инстиктивно у своме сачуваном патријархалном моралу, у своме осећању за интересе нације и државе, коју је он својом крвљу и својим жртвама створио, српски сељачки народ носио је у себи побуну против ових режима.
Познато је већ и толико пута описивано каквим су се све средствима, меницама и полићима, служили наши “демократски” политичари да би спречили да та “суверена” народна воља дође до изражаја, која би их отерала са позорнице јавнога живота. У колико је он могао да сазна нешто о националној револуцији која се одиграла у Немачкој, спасавајући немачки народ од експлоатације демократских странака, српски народ је своје анти-демократско и анти-парламентарно расположење и своју тежњу за једном поштеном владавином у реду и дисциплини изражавао, говорећи: “И нама треба један Хитлер”. У томе се у ствари испољава његова побуна противу демократско-партијског режима као што је долазило до изражаја његово разумевање за истински демократизам у национал-социјалистичком начелу вођства, који је тако близак његовој психи. Српском сељаку импоновала је чињеница да је на челу једног тако великог и културног народа, као што је немачки, могао доћи и постати његов Вођа, један незнани и скромни борац и ратник из једног протеклог и изгубљеног рата.
ПОШТОВАЊЕ НЕМАЧКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ

Схватајући управљање државом као вођење једне велике задруге, где се поштује ауторитет слободно изабраног шефа задруге, српски народ могао је имати само разумевањe и наклоност за национал-социјалистичко схватање вођства нације.
И у многим другим стварима српски народ има сличан став као и немачки народ чији је прави дух дошао до изражаја у национал-социјалистичком покрету и у његовом оваплоћењу Трећег Рајха. И може се рећи, да је био поштено упознат са његовом доктрином и његовим смерницама, српски народ би у нејвећој мери имао разумевање за овај велики историјски покрет, јер су његове идеје и његова стремљења одговарале његовом урођеном осећању за све оно што је праведно, здраво, лепо и корисно. Српски народ са својим здравим националним осећањем, које му је давало велику снагу да опстане и издржи све недаће, могао је имати само присно разумевање за дело Адолфа Хитлера који је спасао националну идеју из канџа толиких интернационала, које су и њему као и немачком народу правили несавладиве препреке у његовом националном развитку. Зар све ове интернационале, почев од црвене, нису биле и непријатељи српског народа, као што су били непријатељ немачког народа? Зар опасност од истих непријатеља није нагонски упућивало српски народ да се приближи великом немачком народу, кога је он одувек дубоко ценио и поштовао.
Ништа се у Европи не може ваљано и трајно изградити и створити без Немаца и противу Немаца!
У низу додирних тачака између животног става српског народа и схватања национал-социјализма можемо навести сада схватање српског народа о светињи земље и прадедовској крви. Та његова схватања чине га способним да дубоко проникне у срж национал-социјалистичког учења, коме је једна од девиза: „Крв и земља“. Како би српски народ могао бити противан идеологији и систему национал-социјализма, кад је он први дао место сељаку, које он својим радом заслужује и када је место причања демократских политичара о заслугама сељака и њихових обећања, никад остварених, дао истинско благостање немачком сељаку.
СМИСАО ЗА ХЕРОЈИЗАМ

Ето, то је истина коју смо хтели рећи нашем народу о суштини национал-социјализма, коју је једна несавесна и безобзирна пропаганда успевала дуго и дуго да сакрије.
Исто тако хтели смо рећи истину о такозваном урођеном демократизму српског народа, који треба да спречи да схвати и прихвати све велике и корисне резултате које је постигао национал-социјализам у спасавању и уздизању немачке отаџбине до досада невиђене величине.
Хтели смо на тај начин да одужимо свој дуг према свом народу да бисмо му олакшали његово сналажење у сплету судбоносних догађаја који се данас одигравају и од чијег правилног разумевања зависи његова судбина и његова боља будућност.
Верујемо да ћемо на тај начин допринети да конструктивне снаге нашег народа још више дођу до изражаја да бисмо тиме показали и доказали да смо позитивни чиниоци у изграђивању новог европског поретка, за који се данас бије бој на Истоку, где херојска немачка војска са својим европским савезницима брани Европу од уништења. Познавајући ствари какве јесу, ослобођен од лажи и обмана туђинске пропаганде, урођени смисао српског народа за херојизам и жртву доћи ће до најпотпунијег изражаја. Са дивљењем и пијететом поклониће се он пред неустрашивим борцима код Стаљинграда, који надахнути херојским учењем национал-социјализма чине надчовечанске напоре и пружају незапамћене примере херојства и пожртвовања, умирући за спас и величину Европе.
У том циљу у овом броју из пера најпозванијих немачких и наших јавних радника доносимо написе, који могу бити од највеће користи српском народу у његовом духовном опредељивању за вршење своје дужности искреног члана европске заједнице и у изграђивању своје нове отаџбине.

М.М.М.

Извор: Српски Народ 1943.год.