17. новембар 2016.

МОМЧИЛО ГРГУРЕВИЋ (1906-1945)


Рођен је 1906 у Фочи (Србињу) Републици Српској. Завршио је Богословију у Сарајеву 1928 године, а рукоположен је у чин ђакона 1929 године.
Служио је као парохијски свештеник у Челебићима код Фоче све до мученичке смрти 29 новембра 1945 године.


Почетком Другог светског рата био је више пута на списку за ликвидацију од стране комуниста али својом сналажљивошћу и помоћи Божјом успео је све да превазиђе. На Светога Саву 27. Јануара 1942, поручник Симеун Ивановић, Рајко Вуковић, Милан Матовић и свештеник Момчило Гругеревић упућују ултиматум партизанима, захтевајући од њих да напусте Фочу и да се престане просипање српске крви. Ултиматум је одбијен. 


Међутим те новембарске ноћи 1945 године, по све ближем завршетку рата на тим подручијима трочлана потера га је ухватила. По хватању тадашњи комуниста Хасан Хоџић му је ручном тестером одсекао главу на месту Мраморје изнад села Јечмишта. Главу Момчила су однели као трофеј у зграду општине у Челебићима. После 45 година његов син Василије пренео је Момчилове земне остатке и сахранио их поред цркве Пресвете Богородице у Челебићима.

Памтиће се и његове речи од почетка рата којим је „бацио клетву“ на сваког Србина који оде у партизане рекавши: 
"Који Србин погази часни крст и пришио петокраку да Бог да му не помогао".


СЛАВА СВИМ ЖРТВАМА ЈУДЕО-КОМУНИЗМА!