10. децембар 2016.

БОРБА 14 – БОКА КОТОРСКА


Бококоторски залив, као и цијела Црна Гора, већ су одавно у тешкој летаргији. Никакав вид револуције и активизма није забиљежен у овим крајевима јако дуго. Зато са поносом можемо рећ' да је од скора и Бока Которска постала дио наше револуционарне сторије, и прикуључила се нашој борби за 14 ријечи!

Вјековима је Бока била област која је давала најбоље морнаре ради одбране наше крви и духа. Бокељи се никада нијесу одрекли своје словенске крви, и аријевског духа Предака, тако да су били један главних стожера одбране Европе на нашем приморју. Крстарили су Јадраном у борби против Турака. Бранили су свој дом од турске инвазије, и помагали своју браћу на копну кроз своју бурну историју. 1813. Бока званично постаје дио Црне Горе, и као таква наставља свој свети циљ одбране Јадрана од страних завојевача. 

У Старом вјеку, прије доласка Словена, Бока је била дио илирске државе, а касније Римског Царства, што је и утицало на њен каснији културолошки развој. Једно вријеме је чак у Средњем вијеку, Котор био република, и тако неовисно дјеловао неких тридесетак година. Падом Млетачке Републике (1797.) Бока бива додијељена Аустрији, и то је била прва окупација Боке Которске од стране Аустријанаца. Након што су Бокељи поразили једног од највећих империјалиста тога доба, Наполеона, указала се и прилика да се Бока и Црна Гора коначно уједине. 29. 10. 1813. године Бока и Црна Гора се уједињују у заједничку државу. 
Значај саме Боке и града Котора за нашу Идеју је веома битан. Већ дуго времена Црном Гором вршљају разноразне идеологије погубне по саму земљу. Сам црногорски национализам у потпуности је антифашизован. То иде до толиког незнања и охолости, да је модеран „црногорски националист“ заправо настављач умоболне политике жидова Моше Пијаде, кога историја памти као човјека који је реуштио убит' дух старих Црногораца. Тако се и Крсто Поповић ставља раме уз раме са комунистичким бандитом Љубом Чупићем. Препјева се „Ај Кармела“ у част Крста, и свакодневно велича „учинак Црногораца“ у антифашистичкој борби, иако се зна да је тај антифашизам и укопао Црну Гору онаква каква је вазда била. Може се са правом рећ' да Боком и цијелом Црном Гором данас влада једна врста „антифашистичког шовинизма“ – што је апсолутно погубно не само по Црну Гору, већ и по околне пријатељске и братске земље. Поред „антифашистичког шовинизма“ и фалсификације историје, Црну Гору и Боку трсе партијашке рарзмирице као и међусобни сукоби једнокрвне браће. То је посљедица отпадништва за доба комунизма, које у Црној Гори очигледно никада није ни престајало постојат'. 

Против свега овога, млади Бокељи који су се прикључили нашој борби, дижу свој глас за слободу своје домовине! Ми не прихватамо Мила Ђукановића и НАТО чизму. Ми не прихватамо прекрајање наше историје антифашистичким лажима. Ми не прихватамо шовинизам као опцију уколико правог национализам и националне идеје нема. Ми сматрамо да је Црној Гори нужна национал-социјалистичка револуција и подизање свијести становника о значају национал-социјализма за Црну Гору, Балкан, и Европу уопште. 


Адио комунизму, адио демократији – слава раси, слава нацији!
БОКА ЦИЈЕЛА БИЋЕ БИЈЕЛА!