12. децембар 2016.

О (НЕ)ШКОЛОВАЊУ И СИСТЕМУ СТВАРАЊА ПОСЛУШНИКА



Размишљајући о данашњој ситуацији у српском, и уопште, савременом образовању омладине, немогуће је а не приметити огромне рупе и недостатке у „подучавању“ младих Срба за предстојећи животни период. 

Морамо разумети да ми живимо у свету где је лаж основа сваке доктрине, и сваког система. Тако исто и у српским школама, српску децу, из године у годину, непрестану бомбардују непотребним информацијама које немају заправо никакав едукативни карактер. Учитељи, наставници, професори... Сви су они део тог окупаторског ционистичког система, који од младих белих људи жели да створи, и ствара, само гомилу издресираних и изманипулисаних ништарија, неспособних за решавање основних животних проблема.

Сви ти професори су већином део владајућег система. Они, свесно или не, раде на томе да обезвреде многе будуће српске генијалце, научнике и истраживаче. Још од малих ногу их уче да буду толерантни, уче их да поштују свога друга из клупе, иако то дете, рецимо, зна да је тај до њега што седи, некаква протува, поган, или је друге расе, инфериорне у односу на његову. Систем васпитања и образовања у савременој Србији забрањује младима да мисле својом главом, и сами доносе закључке, кроз своја лична истраживања. Погледајмо само ко су ти који углавном „вуковци“, најбољи ђаци, и миљеници својих професора. То су особе без идеја и циља. Они без поговора извршавају сва професорова наређења. Наизуст уче небулозне и непотребне ствари, и бивају похваљени од стране својих ментора, не зато што су нешто научили, већ зато што су „набубали“ неке текстове који ни сами не разумеју. Такав систем образовања ствара неуке и неспособне људе. Ствара такође и бунтовнике, који не желе да уче оно што им систем сервира, и такви су најчешће одбачени. Можете их видети како изоловани од осталих седе у својим клупама, замишљени, и у свом неком свету, јер не желе да прихвате диктатуру професора и њихових јеврејских газди. 

Српско образовање преузето је у руке јеврејског окупатора још за време након Другог светског рата. Од тада, српској деци се сервира малте не мржња према сопстевној раси и нацији. Уче их да су Срби криви за све ратове и страдања за које су их снашли. Једино када се из историје учи о партизанима и њиховој „ослободилачкој борби“, тада професори дају све од себе да Србима докажу да су партизани били борци за слободу, а четници и постројбе Недићеве Владе – издајници на које треба пљувати на самом помену њиховог имена. Какво је то учење историје, објективно, како се то данас толико потенцира? То није ништа друго до наставак комунистичке пропаганде тровања младих и чистих српских душа лажима и обманама. Замислите ситуацију где је ученик на часу историје, и предаје му се лекција о Другом светском рату. Дете је, рецимо, потомак српског добровољца (љотићевца), и професор током свог излагања упорно потенцира на томе да су љотићевци били отпадници и колаборационисти, најгори људи на свету, злочинци и крвопије. Како се онда то дете, потомак неког ко је припадао Српском добровољачком корпусу, може да се осећа наком једног таквог пропагандног излагања? Да ли треба да мрзи, прво свога претка, који се борио у редовима љотићеваца, па онда и себе, јер је његов потомак? Тако се не предаје историја, тако се врши пропаганда, која је, наводно, у српским школама забрањена. Тако се код нладог човека ствара аутошовнизам. Он почиње да мрзи свој народ, и приклања се касније деструктивним појавама попут антифашизма и комунизма. Или постаје потпуни изрод, либерално васпитан да воли сваког, и да себе и свој народ блати на најгори могући начин. То није едукација, то је присиљавање на веровање у лажи историје коју ионако пишу победници.

Осврнимо се на остале сегменте „образовања“ данашњег окупационог система. Млади су незаинтересовани. Није их брига за то да ли ће знати нешто из опште културе, што ће касније пренети на своје децу. Млади данас мрзе школу јер их тера да од њиховог младог и здравог, знатижељног и истраживачког ума, створе шаблонски, роботски тип размишљања. Да ова окупациона власт сутрадан уведе то да се изучавају и поштују разне изопачености попут хомосексуализма, промискуитета, или наркоманије, по наредби професора, млади би такве ствари морали да раде. Од детињства су их учили да буду послушници, а не индивидуе, и они ће такве накарадности морати да прихвате, како би завршили ионако за живот безначајну школу, која се више нигде не цени. 

Српска власт у рукама Јевреја упорно, и то већ годинама, инсистира да Србија постане земља занатлија и мајстора, који знају да обављају једино тај стручан посао чију су школу завршили. Србија забрањује младима да мисле и да се едукују на прави начин. Млади Срби су радно неспособни и лењи, не зато што такви, већ зато што их је образовање и школски систем направио нерадницима и неспособњаковићима за живот.

Младе Србе више не интересује уметност (која је ионако већ одавно искварена јеврејским болештинама). Младе Србе не занима њихова славна историја, која би требала бити покретач тог националистичког и патриотског, расно и национално свесног набоја који би им разбистрио ум, уразумио их и можда извео на прави пут. Али Јеврејима у њиховим слугама не требају образовани, расно и национално свесни млади Срби, који су у стању да покрену револуцију, и ослободе своју отаџбину од јудејских експлоататора. Њима требају неуки и припрости Срби, који би им служили као јефтина радна снага, Раја из које би црпели сву муку и зној, и своје дебеле новчанике пунили крваво зарађеним српским новцима! То је оно што њима треба, а не образовани Срби који су свесни ситуације у којој се налазе.

Млади Срби и Српкиње, наша браћо и сестре по крви, одуприте се лажима. Србија зависи од вас, и од развоја вашег интелекта. Читаје књиге забрањене законом, јер постоји разлог зашто су их окупационе власти забраниле. Одбаците модеран свет који доноси само несрећу и патњу. Будите колективни, будите солидарни једни са другима. Упућујте неупућене у стварност која их окружује. Отворите им очи, да и они виде да су окупирани. Не више војно, већ кроз едукацију и кроз стварање нових послушника овог детруктивног друштва и његовог неприродног поретка. Сами себи задајте задатке у вези образовања. Сами се заинтересујте за своју историју, за своју истину, и сами стани један уз другога, да браните правду и част, којих у школским системима под оваквом управом више нема.
Будите своји људи! Будите дика својих Предака! Урадите нешто због чега ће вас генерације ваше нације спомињати по добру. Ово је последње време, а то је време побуне против овог друштва које се гуши у свој тој прљавштини и трулежи. Изградите нови поредак, нови систем, српски систем, где ће из српских школа ђаци излазити пуни поноса на што су Срби!

БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ВАМА, СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ!